– Kada imamo poteškoće iz oblasti mentalnog zdravlja potražimo pomoć od stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem – poruka je psihologa Nikole Tanaskovića koji kaže da istraživanja pokazuju da 40 odsto mladih u Srbiji pokazuje neku smetnju iz oblasti mentalnog zdravlja
Psiholog Tanasković pojašnjava da „to ne znači da mladi ukoliko iskazuju neku od smetnji mentalnog zdravlja mogu da ispune kriterujume za dijagnozu, ali da je potrebno da se te poteškoće adresiraju nekom od stručnjaka“.
– Uglavnom su to problemi vezani za anksioznost, depresivno raspoloženje, neki postraumatski stresni poremećaj i poremećaj ishrane. Druga istraživanja govore da najmanje jedna trećina mladih ne traži stručnu pomoć, jer ne veruju u sistem i da celu temu mentalnog zdravlja prati stigma okoline kao i autostigma. Znači ili ih je sramota da traže pomoć ili to što imaju poteškoće da manje vrednuju sebe – navodi Tanasković i dodaje da su sve to ukršteni razlozi zbog čega mladi vrlo često ne pribegavaju traženju pomoći po pitanju mentalnog zdravlja. Posebno ističe prevenciju do boljeg mentalnog zdravlja mladih.
– Poruka svih nas koji se bavimo mladima jeste da je potrebna bolja saradnja između različitih sistema podrške, samih roditelja, zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i kako bismo svako od nas iz svog ugla radili bolje kako bi se i mentalno zdravlje mladih preveniralo – dodaje psiholog Tanasković koji ističe da je potrebno o temi mentalno zdravlje mladih što više potencira u javnosti.
Gradski većnik za socijalnu politiku Slobodan Grbić navodi da će kako vreme odmiče tema mentalnog zdravlja biti sve aktuelnija i na ovoj temi moraće mnogo više da se radi. Dodaje da smo u vremenu korone bili svedoci koliko je mentalno zdravlje u zapećku u odnosu na ostale grane zdravstva.
– Biće potrebno i da kroz usluge socijalne zaštite stavimo akcenat na menatalno zdravlje. U okviru ovih usluga moraće da se pokrije što više različitih kategorija. Mora se raditi prevencija i kod mladih i kod odraslih lica. Bila je jedna usluga koja se vezivala za mentalno zdravlje kod mladih i plan je da u narednom periodu Grad obezbedi sredstva za finansiranje ove usluge – dodaje Grbić i kaže da se na problemu mentalnog zdravlja definitivno mora više raditi u vremenu koje nam predstoji. Kaže da jedna od usluga koja se planira, a vezana je za usluge socijalne zaštite biće rad sa mladima i savetovalište kada je u pitanju mentalno zdravlje kod mladih ljudi.
– Postoje Savetovališta za brak i porodicu, a sledeće godine počinjemo sa novom socijalnog uslugom, Savetovalištem za roditenje sa decom u smetnjama u razvoju – navodi Grbić o novoj socijalnoj usluzi.
Preduzetnik Vukašin Jovančićević smatra da je nužna edukacija okoline i mladih u školi o mentalnom zdravlju, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi.
– Moramo dopreti do naših građana, komšija, prijatelja sa ovim problemima na pravi način. Ne smemo se sklanjati i reći – baš me briga kao u ostalom za sve u društvu – što nije dobro. Živimo u turbulentnim vremenima, socijalni sistem, stanje porodice, borba za egzistenciju svakako utiču na mentalno zdravlje i kod mladih – kaže Jovančićević i apeluje na više razumevanja od strane okoline kada uoče da mlad čovek ima problem kao i od strane vršnjaka kako bi se izbegla stigmatizacija. Dodaje da mu se čini da su roditelji suviše ravnodušni prema budućnosti i trebalo bi više da budu posvećeni porodici i da razgovaraju sa decom o njihovim problemima kao i psiholozi i pedagozi u školama. Kaže suviše je video igrica i kompjutera, a trebalo bi više prirode i sporta u našim životima.
Drugi Užičanin, ugostitelj 25 godina koji je želeo da ostane anoniman kaže da su jako izražene socijalne razlike i da je atmosfera u društvu takva da pogoduje razvoju mentalnih bolesti i kod mladih.
– Nije tako samo kod nas, već i u Evropi i svetu. Moj posao je takav da sam često u kontaktu sa mladima. Dolaze sve nervoznije i nestrpljivije generacije, a kroz moj restoran prošlo je dece i dece – kaže ovaj ugostitelj koji prevenciju vidi u sportu, ali da se ne gleda ko kakve patike nosi i da bude što manje komunikacije mobilnim telefonima već da se prednost daje razgovoru licem u lice sa dugarom ili drugaricom.
Bravar Veljko Jovanović smatra da malo pažnje posvećujemo deci i njihovim pogledima na život i primećuje da skupo plaćamo cenu komfora.
– Drugačije su društvene okolnosti u vreme kada sam ja bio mlad i one danas. U moje vreme mnogo smo se više bavili sportom nego danas, a mladi danas više vremena provode u digitalnom svetu koji ipak nije realan. Roditelji moraju da odluče šta im je prioritet. Možda manje posla i para, manje trčanja za poslom, a više razgovora i sati u kući. Ne može se sve kupiti i uvek postoji još mi ovo kupi, ili ono. Nije u tome stvar, nekada se sa malim stvarima može biti zadovoljan, jednostavno tako vaspitavati decu – kaže Jovanović i poručuje „trka za materijalnim dobrima i komforom nameće nam da budemo nešto drugo nego što jesmo – bića koja samo jure i ne stižu nigde“.
Medijski projekat „Pokreni se – zdrav život je na dohvat ruke“ sufinansira Grad Užice. Stavovi izrečeni u ovom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
