Knjiga „Krvava granica“ potpukovnika Dragutina Dimčevskog, jedinog komandanta odbrane Košara 53.graničnog bataljona predstavljena je u Užicu u organizaciji SUBNOR-a Užice, a čiji je izdavač SUBNOR Vranje.
Knjiga je trajno svedočanstvo o hrabrosti, spomenik stradalima i zahvalnost za njihovu žrtvu u odbrani državne granice sa Albanijom tokom NATO agresije 1999.godine na Saveznu Republiku Jugoslaviju. O borbama na karauli Košare govorili su učesnici, tada vojnici Gvozden Gavović, iz Čajetine i Veselin Đokić iz Užica. O događajama tokom i posle NATO agresije govorio je general Ljubiša Diković, tada komandant 37. motorizovane brigade, a kasnije načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Zoran Lubura,brigadni general i predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Vranje. Na promociju u Užice došao je i pukovnik Zoltan Dani koji je komandovao jedinicom koja je tokom NATO agresije 27.marta 1999. godine oborila avion Američkog ratnog vazduhoplovstva F 117 Noćni jastreb u ataru sela Buđanovci.
Bitka na Košarama trajala je 67. dana u kojoj je 26 vojnika izgubilo život, a 53.granični bataljon branio je 69,9 kilometara najteži i uvek nestabilan deo od ukupno 115 kilometara državne granice sa Albanijom. Ta granica prema Albaniji natopljena je krvlju, jer su i u miru i u ratu ginuli graničari, vojnici i starešine o čemu svedoče i nazivi karaula po njihovim imenima Boško Žilović, Dejan Radanović i Mitar Vojinović.
Autor knjige potpukovnik Dragan Dimčevski rekao je da ovo je svedočanstvo sa granice, gde je kao neposredni učesnik od 9. aprila do 14. juna 1999. godine u toku kopnene agresije komandovao u bici na Košarama.
– Knjigu sam napisao da izvučem iz zaborava 26 heroja sa granice, jer mi smo morali po svaku cenu da sprečimo napade i ulazak na našu teritoriju šiptarsko terorističkih snaga tzv. OVK, Vojske Albanije i specijalnih snaga vodećih zemalja NATO pakta. Posle višednevnog, strahovitog bombardovanja 9. aprila 1999. godine u jutarnjim satima sa teritorije Albanije počela je kopnena agresija združenih snaga terorista, albanske vojske, plaćenika i specijalaca NATO agresora. Najteži dan bio je 11. april na Vaskrs kada je osam poginulo i to su bili sudbonosni događaji po starešine i vojnike, tako da su mi i dalje slike jasne i žive, to je deo mog života – istakao je Dimčevski.
Knjigu je završio 2022.godine, a u izjavi za užičke „Vesti“ komandant sa Košara Dimčevski kaže da – počeo je da piše tek posle promena vlasti 2012. godine. Oko četiri godine sam pisao knjigu, na osnovu mog ratnog dnevnika, ratnih beležnica i dokumentacije. Pišem dopunjeno izdanje i sada to mogu slobodno da radim. Napisaću sve do totalnog gašenja 53. graničnog bataljona 2000. godine, ali i o obilasku porodica poginulih, neke su i ugašene o čemu imam preciznu evidenciju. Sve porodice sam obišao posle povlačenja sa Kosova i Metohije – naglasio je potpukovnik Dimčevski.
General Ljubiša Diković govorio je o događajima u tom ratnom periodu, navodeći da je krvlju ispisana naša istorija.
– Često se postavlja pitanje da li smo pobeli ili izgubili, a ja im kažem „borili smo se, a pobedili smo onoga trenutka kada smo odlučili da se borimo“ – istakao je Diković.
Upitan zašto se tek posledljih godina saznalo za heroje sa Košara, za „Vesti“ general Diković ističe da – to je bila odluka onih ljudi koji su imali priliku da upravljaju sistemom, dakle državom, a samim tim da upravljaju i informisanjem, da se u javnosti plasiraju informacije koje su u tom periodu bile u interesu tih ljudi. I da se slučajno ne bi desilo da se „bodu oči“ onima koji su izvršili agresiju, verovatno nadajući se da će se stvari zarotirati za 180 stepeni, da će sve ono što su obećavali pre toga ispuniti. Svedoci smo danas posle 25 godina da od toga ništa nije bilo, da je sve to bila jedna velika laž i prevara. Sreća je da se i posle toliko vremena počinje o tome pričati, mora se i treba pričati, jer opstaćemo ako to budemo radili. A imaćemo kome da pričamo do god u tome budemo uporni.
Kroz priču o svemu šta se dešavalo cilj je kako navodi Diković, da se razbiju mnoge zablude u kojima smo bili do sada.
– Važno je da se istina sačuva zbog ljudi koji su dali svoj život braneći zemlju koja je bila napadnuta zato što su tako hteli moćnici, da uzmu parče zemlje Srbije koji i dan-danas otimaju, a mi i dalje vodimo borbu za Kosovo i Metohiju, ali na jedan drugačiji nalič – zaključio je general Diković.
Borac bitke na Košarama Gvozden Gavović, graničar ranjen je 15. maja 1999.godine od gelera minobacačke vatre. O tim danima govorio je na promociji knjige „Krvava granica“ ističući da je to svedočanstvo o autentičniim događajima i ljudima koji su se herojski borili za odbranu zemlje.
– Tog dana kada sam ranjen komandant Dimčevski počeo je pred vojnicima da me grdi što je za mene u tom trenutku bilo strašno, a nisam mogao ništa da mu kažem. Posle toga došao je i rekao mi da je morao tako da bi se drugi vojnici čuvali. To je samo jedan od detalja kroz šta smo zajedno prošli i kako je brinuo o svakom vojniku, zato mu se zahvaljujem što nas je sačuvao jer smo bili mnogo mladi – istakao je Gavović koji živi u Čajetini.
Užičanin Veselin Đokić, borac na Košarama govorio je o svom iskustvu iz tog perioda, kao i o porodici i drugovima.
– Pisao sam šta sam osećao i šta se dešavalo u notesu koji sam dobio na poklon. Sada kada to vama čitam ponovo preživljavam te dane i to mi se nikada neće izbrisati iz sećanja. Bili smo mladi i suočeni sa strahotama rata koji je obeležio naše živote. Posle 25 godine od te bitke mogu da kažem i da imam privilegiju što sam upoznao sve te ljude. Ideja nije samo da istaknemo nas sa Košara nego i sve druge, jer nikome tih dana nije bilo lako, kao ni porodicama. Što se graničara tiče iz našeg kraja dvojica su bili iz Arilja Dragan Petrović i Slaviša Lučić, iz Požege Nenad Golubović, iz Čajetine Gvozden Gavović, iz Užica osim mene, Milovan Cvetić i pokojni Darko Jokić, čiji su majka i sin ovde na promociji, a iz Kosjerića tada desetar Mile Pantović. Iz kasarne u Krčagovu u prekomandu na karaulu Košare, poslat je i vodnik Ivan Vasojević-Jaguar iz Sjenice koji je poginuo 11. aprila na Vaskrs 1999. godine – istakao je Đokić na promociji knjige.
Đokić dodaje još iz Voda za intervenciju imena poginulih i to 8. marta vojnik Žarko Vučković, zastavnik prve klase Mile Apostolovski, 9. aprila prvog dana napada kao prva žrtva bitke na Košarama je vojnik Miroslav Stojanović, na Vaskrs 11. aprila poginuo je vojnik Simo Popović, a sa njim i dvojica sa karaule Morina Radiša Ilić i Ivan Bogosavljević. A zatim 14. aprila poginuo je i komandir voda za intervenciju potporučnik Predrag Leovac.
– Naš zadatak u Vodu za intervenciju bio je da prvi priteknemo u pomoć na svakoj karauli gde se desi incident i da utvrđujemo našu granicu. Bili su to teški dani o čemu svedočimo i moja je obaveza da pričam o tim ljudima dok sam živ – naglasio je Đokić.
U ime izdavača na promociji knjige brigadni general Zoran Lubura, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Vranje, rekao je da nas povezuje i to što je Užička republika tokom Drugog svetskog rata trajala 67 dana, a isto toliko i bitka na Košarama 1999.godine.
– Narod treba da zna ko je tamo bio na braniku i ko je branio našu zemlju. Ovom knjigom hteli smo da podignemo spomenik svima koji su dali svoje živote u odbrani otadžbine, da se zahvalimo svima koji su učestvovali u odbrani i dali svoj doprinos. U Srbiji imamo mnogo Gvozdena i Veselina kojima treba da odamo počast i poštovanje, jer su se odazvali pozivu i stali na bedem otadžbine. A nije im bilo lako – istakao je Lubura.
Lubura se osvrnuo i na pojavljivanje nekih samozvanih komandanata, a istina je i u ovoj knjizi gde je zapisano ko je bio učesnik na našoj krvavoj granici. Naš cilj i obaveza je da mladim ljudima prenesemo šta se sve tada dešavalo. Pored 1999. godine bila je teška i 1998. godina kada su nam na granicama i karaulama ginuli vojnici i oni koji su im pomagali u obavljanju zadataka u odbrani zemlje.
U ime Grada Užica član Gradskog veća Dragoljub Stojadinović rekao je da – kao društvo moramo učiniti sve da oni koji su preživeli i članovi njihovih porodica žive dostojanstveno.
Dodajmo, pored odlikovanja učesnika bitke na Košarama, najviši orden Karađorđevu zvezdu prvog stepena dobili su samo general Ljubiša Diković, teniser Novak Đoković i dva kolektiva u Srbiji.
U programu promocije učestvovali su učenici Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“ i istorijske sekcije Užičke gimnazije sa profesorima.
Promocija knjige „Krvava granica“ kako su najavili iz SUBNOR-a Vranje biće nastavljena i u drugim gradovima Srbije upoznajući građane sa istinom o junacima bitke na Košarama i ratnim danima tragične 1999. godine tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
