– Ćirilicu treba čuvati i sačuvati, ali treća tehnološka revolucija i svet globalnog biznisa često nameću drugačija pravila komunikacije i upotrebu pisma – navode privrednici sa kojima smo razgovarali
Čistunci ili mondijalisti po jeziku i pismu? Unapred da kažemo, ništa od toga. Činjenica je da samo u srpskom jeziku ima oko osam hiljada turcizama dok prosečno obrazovan čovek upotrebljava dve do tri hiljade reči u svom govoru. I u pogledu pitanja ćirilica ili latinica možemo poslušati književnika Ljubomira Simovića i kao važnije postaviti pitanje koliko imamo nepismenih na ćiriličnoj i koliko imamo nepismenih na latiničnoj strani. Ćirilicu posmatramo kao deo naše i kulture sveta kao što i drugi narodi imaju svoja pisma po kojima su prepoznatljivi i koja neguju. I jedno i drugo pismo su ravnopravni i izraz su slobode svakog pojedinca. Dekretima i nasiljem nad jezikom kao živom tvorevinom nikada se dobro ne postiže. Međutim, činjenica je da je u digitalnom dobu u kome živimo prisutna izloženost svakoga od nas mnoštvu neprevodljivih reči i izraza recimo iz sveta informacionih tehnologija. Reklama danas više prodaje robu nego njen kvalitet i zato su mnoge marketinške agencije unapred spremne na glupost samo da bi naziv koji su nametnule za određeni proizvod ili uslugu postao popularan. Ima toga i na glavnoj užičkoj ulici i bilo bi smešno da nije tužno kako na ćirilici tako i na latinici. Kulturološki značaj našeg izvornog pisma pisma nameće zaključak da je potrebno više pažnje obratiti na ćirilicu. Na glavnoj užičkoj ulici sportski rečeno potez prema Aleksića mostu u preimućstvu je po broju ćiriličnih natpisa u odnosu na Gradski trg i deo glavne ulice koja pored Uskokovića prolaza vodi do Narodnog muzeja. Pomenimo neke Tašnerska radnja „Kurlagić“, Kurlagina kafana, „Kadinjača“, knjižara „Zvezda“, pekara „Starčević”, brza hrana „Skadarlija“, apoteka “Kršenković”, „Dekor“, zlatare “Dragačevac” i „Dabović”, školica “Kockica“ samo su neki od ćiriličnih natpisa. Užičani sa kojima smo razgovarali slažu se da bi ćiriličnih natpisa trebalo da bude više na ulici, barem u nazivima zanatskih radnji uz što manje stranih reči kojima treba prevod. Svet privrede ima svoje argumente i kaže da treća tehnološka revolucija u svetu globalne ekonomije, slobodnog kretanja kapitala, ljudi i robe ima svoja pravila. Slažu se da ćirilicu treba čuvati, ali i biznis zahteva drugačija pravila komunikacije.
Evo šta je o ćirilici za “Vesti” govorio književnik, profesor Vidan Nikolić:
Šteta da ćirilicu zapostavimo, a latinicu potisnemo
– Zakonom je regulisana upotreba oba pisma. Bila bi velika šteta da se ćirilica zapostavi, ali, isto tako, bilo krajnje neodgovorno da se veštačkim putem srpska latinica potisne – govorio je za „Vesti“ književnik i nekadašnji profesor Učiteljskog fakulteta u Užicu Vidan Nikolić koji nas je prerano napustio.
U urbanom jezgru grada Užica za obeležavanje institucija i uslužnih ili proizvodnih firmi javlja se upotreba dva pisma – ćirilica i latinica. U procesu integracija i dezitegracija srpskoga jezika, i konačno posle “ras pada” srpskohrvatskoga književnoga jezika, činilo se da će ćiriličko pismo (izvorno srpsko pismo) bilo potisnuto u drugi plan latiničkim pismom. Zato je front u odbranu ćirilice bio postavljen kao veliki patriotski čin.
Treba poći od stava da su oba pisma (srpska ćirilica i srpska latinica) – srpska pisma. Moto jedne naše savremene naše (srpske) čitanke za osnovnu školu bio je: “Dva naša pisma / dva naša oka”. Zakonom je regulisana upotreba oba pisma. Bila bi velika šteta da se ćirilica zapostavi, ali isto tako bilo bi krajnje neodgovorno da se veštačkim putem srpska latinica potisne.
Srpska (Vukova) ćirilica je najveći „srpski brend“ (da uzmemo tu stranu reč), ali se „ne može izvoziti“; ali se preko latinice upoznaje toliko informacija da bismo bili potpuno van onoga što se dešava u svetu. Latiničko pismo je u saobraćaju, u medicini, u svim prirodnim naukama (naravno, tu je i grčki alfabet). Čovek koji u našoj zemlji zna samo jedno pismo – smatra se da je „polupismen“. Kada se danas govori o upotrebi pisma u urbanom jezgru grada Užica, treba razdvojiti nekoliko stvari. Jezička politika (koju vode stručnjaci za tu oblast) i državna politika (koja je regulisana zakonom), ostavlja da se upotreba pisma/pisama sagleda i sa praktičnog aspekta (ekonomskog) i kulturološkog, onda je razumljivo što imamo upotrebu dva pisma. Samo treba razlikovati upotrebu srpske latinice i engleske latinice (za koju u nekim slučajevima ima opravdanja). Na primer, u Rusiji je dozvoljeno da se pored ruske ćirilice upotrebljavaju i druga pisma (na primer, englesko), ali je za takve ruske firme porez veći, jer se smatraju da su inostrane. Dakle, ako uzmemo ekonomske i/ili kulturološke razloge, valjalo bi u praksi negovati oba pisma, a gde jemoguće ako je natpis srpskom latinicom staviti i ćirilicu, ili ako je na engleskom ili kineskom staviti još i srpsku ćirilicu (ili srpsku latinicu). Na putu ka Evropi, u našoj zemlji sve je veći broj stranih firmi koje se pišu izvorno na jeziku i pismu (na nemačkom, engleskom, francuskom), jer njihova roba (sada i u našim pogonima stranih fabrika) u svet ide već prepoznatljiva po svetskoj marki.
Goran Janković, direktor preduzeća “Inmold”, proizvođač alata visokih performansi
– Upućeni smo na rad sa celim svetom. Pišem i ćirilicom i latinicom i koristim oba pisma. U poslovnom delu i moje firme i svake firme koja adi van Srbije uobičajena je upotreba engleske latinice kako ceo svet razume. Što se tiče zanatskih radnji i firmi koje posluju u okviru Srbije ili su upućene na rad u lokalu normalno je da koriste ćirilicu i ćiriličko pismo. Vlasnici malih radnji i kafića malo drugačije gledamo na pojedine teme. Svi se trude da privuku mušterije. Bore se, imaju zaposlene, moraju da ostvare prihod. Ukoliko su već zakupili objekat, plaćaju kiriju i zaposlene kroz reklamu koja je možda strana reč smatraju da će se približiti ciljnoj grupi kojoj j usluga namenjena. Ako bi osetili da nama kao potrošačima ili korisnicima određenih usluga mnogo znači ćirilica verujem da će to prepoznati u korist ćirilice. Jedno su državne institucije i upotreba pisma, a drugo privreda i biznis. Sve češće je u upotrebi termin “poslovna džungla” koji opisuje koliko je danas teško i ako ne paziš i ne boriš se preko noći te nema. Treba raditi sa decom i ukazivati na značaj ćirilice, ali učiti ih i jezik digitalnih tehnologija bez koga nema razvoja zemlje.
Branko Bešević, preduzeće “Unitrag” koje se bavi prevozom robe u međunarodnom drumskom saobraćaju
– Naziv firme i logo je latinični. Koristimo ćirilicu u poslovnoj komunikaciji koliko situacije dopuštaju. Koliko znam jedino Grci imaju obavezu da naziv firme bude na grčkom alfabetu. Naša ćirilica posebno treba da bude zastupljena kada su u pitanju tradicionalne delatnosti, recimo zanatske radnje i etno ugostiteljski objekti. “Unitrag” 99 odsto svojih aktivnosti obavlja sa inostranstvom. Naziv firme na ćirilici bio bi nerazumljiv stranim partnerima koji koriste abecedu i engleski jezik. Čak i Nemci koji drže do svog jezika koriste u poslovnoj komunikaciji engleski više od 50 odsto. Ali verujte poslovna komunikacija na nemačkom “otvara vrata” sigurno više da će naša firma dobiti posao, nego da smo pričali na engleskom.
Dragan Pjević, vlasnik agencije “Kremna-turist” iz sela čuvenih proroka čija su predskazanja beležena ćirilicom
– Poželjna je upotreba ćirilice u komunikaciji na domaćem terenu. U svojoj agenciji promovišemo Kremansko proročanstvo u turističke svrhe i sav materijal o njemu je na ćirilici. Međutim, postoji problem kada u kompleks dođu turisti iz drugih zemalja, Nemačke, Slovenije, Češke i Slovačke koji kažu da im je to nerazumljivo. Onda sam izdao i knjigu na latinici kao i deo reklamnog materijala na stranim jezicima i latinici. Bavim se turizmom, mora se opstati i potrebno je zaraditi. Kada je turistička privreda u pitanju mora da postoji balans. Svakako “da” natpisima na našoj ćirilici, ali i na latinici i na stranim jezicima objašnjenja zbog turista. Radi kontakta sa svetom štampao sam flajere i na latinici, ali i na kineskom i ruskom. Pre korone imali smo dolaske autobusa sa kineskim turistima, dok su nam slovenačke agencije tražile flajere na latinici. Svako ima u privredi određene potrebe, ali primećujem da su nam često nerazumljivi pojedini natpisi na užičkoj glavnoj ulici. Moja prva firma zvala se “Kostreš” po srpskom uskoku za vreme Turaka čije sam ime želeo da sačuvam i sve je bilo na ćirilici naziv firme i logo, „Kremna-turist” je naziv firme za koji sam se opredelio jer govori da smo turistička agencija iz sela proroka.
Projekat “Pišem i čuvam ćirilicu” sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije
