Reprezentativno fototipsko izdanje “Rujanskog četvorojevanđelja”, prve štampane ćirilične knjige na starom srpskom književnom jeziku na prostoru današnje Srbije predstavljeno je u čitalištu Narodne biblioteke u Užicu. Ovo izdanje je autentični spomenik ranog srpskog štamparstva kojim je sačuvano saznanje o manastiru Rujan nedaleko od Užica, monahu Teodosiju i njegovom izdavačkom poduhvatu u periodu od septembra 1536. do avgusta 1537. godine. .
Zahvaljujući Ambasadi Češke u Srbijii Gradu Užicu dostavljene su kopije originalno sačuvanog primerka “Rujanskog četvorojevanđelja” koje se nalazi u Narodnom muzeju u Pragu, kao deo kolekcije starih knjiga Pavela Jozefa Šafarika.
Uz podršku Grada Užica izdavači su Narodna biblioteka Užice, Institut za srpski jezik SANU i Narodna biblioteka Srbije u okviru projekta “Užice-prestonica kulture 2024”.
Priređivač “Rujanskog četvorojevanđelja”, tehnički urednik i autor propratne studije dr Miroslav Lazić, iz Instituta za srpski jezik SANU rekao je da za prethodno izdanje iz 1987.godine nisu postojale tehničke mogućnosti kao danas.
– Na osnovu snimaka iz praškog muzeja urađeno je ovo fototipsko izdanje u koloru. Snimke je dobila Narodna biblioteka Užice a rad na ovom izdanju trajao je nekoliko meseci uz pisanje studije na osnovu istraživanja jevanđelja – rekao je Lazić.
Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić istakla je da – knjiga je nešto što ostaje kao pisani trag, a uz pomoć Grada Užica realizovan je ovaj izdavački poduhvat i ovo reprezentativno izdanje je u tiražu od 300 primeraka, štampano je u užičkoj štampariji “Grafičar”.
Koordinator projekta “Užice prestonica kulture Srbije 2024” Branislav Mitrović istakao je da ovo je veliki dan za Grad Užice i našu državu Republiku Srbiju.
– U godini prestonice Grad Užice uz pomoć naših prijatelja iz Češke ambasade u Srbiji uz veliku zahvalnost dosadašnjem ambasadoru Tomažu Kuhti koji je uložio ogroman napor da bismo mi dobili skenirane stranice “Rujanskog četvorojevanđelja” , bez ikakve naknade. Ova generacija ima sreću da je dobila priliku da pokažemo svima da smo svesni činjenice da je jedan od najdonjih kamenova naše države upravo “Rujansko četvorojevanđelje”, a sa druge strane da napravimo jedan korak kako bi naše buduće generacije znale gde smo potekli i odakle smo potekli i šta je i koji je pravi put kojim treba oni da idu-naglasio je Mitrović.
O podršci i pomoći Narodne biblioteke Srbije govorila je zamenica upravnika Dragana Milunović navodeći da su njeni stručnjaci svojim znanjem i radom direktno doprineli da se pred nama nađe jedno novo vredno izdanje.
– Ovo je najstarija knjiga štampana na tlu današnje Srbije i bez nje se ništa ne bi pouzdano znalo o rujanskom manastiru kao kulturnom središtu. Ovo je i mnogo više od toga jer može da se sazna upravo iz stručno priređenog fototipskog izdanja. Sudeći po ishodu ovako povezivanje dve biblioteke različite nadležnosti i jedne prvorazredne naučne institucije predstavlja puni dobitak za srpsko pisano nasleđe i putokaz kako bi trebalo pristupiti njegovoj promociji i očuvanju-rekla je Milunović
Dr Viktor Savić, urednik govorio je o radu na ovom izdanju navodeći da je reprezentativno što dolikuje značaju te knjige.
– U vremenu štampanja Četvorojevanjđelja rujanski manastir se nalazio na teritoriji Osmanskog carstva. Ono što objedinjuje stare štampane knjige je da su one štampane za potrebe Srpske pravoslavne crkve, da su po tekstu i nameni crkvenog karaktera, jezik srpskoslovenski, pismo i pravopis crkveni sa srpskog istoka.
On je dodao da ćemo shvatiti koliki je značaj ovog jevanđelja jer je štampano i pre obnove Pećke patrijaršije 1557.godine, što značajno uvećava veličinu njegove pojave i obasjava ličnost monaha Teodosija, skromnog štampara i dokazanog borca za opstanak nacionalne kulture i duha.
Dr Milanka Ubiparip,recenzent objasnila je da se naslov izvodi prema nazivu njenih glavnih sadržinskih celina iz korpusa Svetoga pisma četiri jevanđelista Mateja, Marka, Luke i Jovana.
– U poduhvatu jeromonaha Teodosija i nama nepoznatih njegovih saradnika možemo naslutiti težnju za negovanjem svesti o očuvanju duhovnosti na maternjem jeziku. U slučaju “Rujanskog četvorojevanđelja” jedan monah za nas i dalje tajnovit kojem tek ime znamo, znao je da slobodu nacionalnog bogosluženja oživljenu u dalekoj prošlosti može sačuvati samo knjigom i rečju izraženom maternim jezikom. Izdanje novog faksimila Rujanskog četvorojevanđelja Grad Užice, biblioteka Užica i njegovi priređivači predaju ovu knjigu i u njoj utkan pomenuti duh slobode na čuvanje-istakla je između ostalog Ubiparip.
Dr Vladan Trijić, urednik dodao je da svako fototipsko izdanje je poseban događaj u kulturi a posebno u našoj. I služi ne samo da bi svedočilo o značaju već i o mogučnosti za nova istraživanja i saznanja o sopstvenoj kulturnoj istoriji.
– Tako i prvo fototipsko izdanje iz 1987.godine navelo je Svetislava Mandića da uspostavi teoriju da je knjiga štampana olovnim slovima, a ne drvenim kako se vek i po pre toga neprestano ponavljalo i mislilo. I sada je studijom našeg kolege Lazića konačno i dokazano-naveo je Trijić.
Teodosije je radio svoj posao u vreme kada su tekstovi umnožavani i deljeni rukom. Rukopisna knjiga je predstavljala uzor u sadržinskom, suštinskom, estetskom, formativnom, kako se pravi jedna knjiga, a štampana knjiga se ugledala na to.
– Svaki detalj jednog pojedinačnog primerka može da baci svetlo na čitavo izdanje, posebno kada je u pitanju “Rujansko četvorojevanđelje” o kome se pouzadano malo zna-zaključio je Trijić.
Sačuvana su samo četiri primerka Rujansko četvorojevanđelja celovita u Pragu i Sankt Peterburgu i dva fragmenta koji se danas čuvaju u Beogradu.
U publici su predstavljanju fototipskog izdanja prisustvovali učenici istorijske sekcije Užičke gimnazije i Tehničke škole “Radoje Ljubičić”.
