U testamentu iz 1923. godine Daničić, ugledni beogradski knjižarski trgovac ostavio je 100.000 dinara da se podigne škola u njegovom selu Drežnik. Škola je završena 1925. godine, a godinu dana kasnije počela je sa radom
Malo je ljudi u Srbiji koji su svu svoju imovinu zaveštali kulturnim i humanitarnim ustanovama za opšte dobro i napredak države. Jedan od tih narodnih dobrotvora je i Ignjat Daničić, Drežničan, po rođenju i ugledni beogradski knjižarski trgovac.
Ignjat Daničić rođen je 20. decembra 1855.godine, od oca Vukosava i majke Živane u selu Drežnik. Porodica se seli 1856/57. godine u Užice gde je i završio osnovnu školu. Sa 13 godina posle smrti majke odlazi u Beograd na zanat u jednu beogradsku knjižaru.
O životnom putu i zadužbinarstvu Ignjata Daničića za „Vesti“ govori Danilo Stanojević, publicista i autor knjige „Daničići iz Drežnika“ koji je istraživao i pisao o ovom narodnom dobrotvoru.
– Trnovit životni put Daničića odveo ga je u carski Beč gde će provesti 12 godina kao kalfa u trgovini kancelarijskog materijal. U Beču je ispekao zanat, stvorio ušteđevinu i trgovačke veze da bi po povratku u Beograd 1882.godine otvorio trgovačku radnju sa knjižarsko-kancelarijskim materijalom. Zbog uspešnih poslovnih veza bio je je jedan od uvoznika tog materijala za Srbiju.
Iz života Daničića nema mnogo podataka, međutim baveći se više od 30 godina trgovinom u Beogradu stekao je ugled uspešnog knjižara, koji se bavio i izdavaštvom. Objavljivao je knjige većinom naučno-istorijske sadržine – navodi Stanojević.
Daničić je aktivno učestvovao i u radu Srpskog Trgovačkog udruženja u Beogradu, a politički pripadao je tadašnjoj vladajućoj Naprednoj stranci. Uvažavan je u stranci, a njegova trgovačka radnja u Bitoljskoj 13 u Beogradu, sada Svetogorska ulica u blizini Trga republike, bila je stecište njegovih političkih istomišljenika. Nema pouzdanih podataka da je Daničić u Beogradu imao više trgovačkih radnji, ali je bio najbolji i sa velikim prometom.
Pred kraj svog života, u leto 1923. godine darivao je zvono za užičku crkvu Svetog Evanđeliste Marka koje je izliveno u livnici „Balkan“ u Beogradu, što je navedeno i na natpisu na zvonu. Nije zaboravio ni svoj rodni Drežnik, iako kako navodi Stanojević, posle odlaska u Užice nije više dolazio u rodno selo, ali je za izgradnju škole zaveštao tadašnjih 100.000 dinara.
– Ignjat Daničić se nije ženio i nije ostavio potomstvo pa je verovatno zbog bolesti posle 1923.godine prodao kuću i radnju u beogradskoj Bitoljskoj ulici što se vidi iz njegovog testamenta koji je napisao 14.maja 1923.godine. Po ovom testamentu izvršio je raspodelu i zaveštao svoju imovinu u novcu, pokućstvu i državnim obveznicama. – rekao je naš sagovornik.
U testamentu je između ostalog navedeno: „da se iz moje imovine 100.000 dinara kojom sumom da se podigne osnovna škola u mom rodnom mestu u selu Drežniku, sreza Zlatiborskog, okruga Užičkog. Gornja suma u sto hiljada dinara da se preda g.Mišu Trifunoviću ministru prosvete, te da se škola ozida pod njegovom kontrolom, a ako se on iz bilo kojih razloga ne primi toga posla, onda da se ta suma preda „Zadužbinskom odboru pri Ministarstvu Prosvete“ pa da taj odbor nastane da se škola ozida.
Zatim, u testamentu ostavlja Fondu Užičke gimnazije i Fondu Užičkih osnovnih škola po 15.000 dinara, kao i požeškom Fondu 10.000 dinara. Za Kraljevsku Srpsku akademiju nauka u Beogradu zaveštao je 30.000 dinara.
Daničić je preminuo 25.maja 1924.godine u Beogradu gde je i sahranjen.
Kralj Aleksandar Karađorđević na predlog ministra prosvete Miša Trifunovića i Državnog saveta potpisao je 15.septembra 1926. godine ukaz o osnivanju „Zadužbina Ignjata Daničića“. Iz sačuvanih dokumenata i literature sa legatima odgovorno i domaćinski se postupalo.
Na inicijativu drežničkog paroha prote Radosava P.Simića, u privatnoj kući Novaka Nikolića počela je sa radom osnovna škola. Ali podstaknuti testamentom Ignjata Daničića u leto 1924.godine počela je izgradnja nove škole koja je završena 15.februara 1925.godine. Školu je u avgustu 1926.godine osveštao episkop bitoljski Josif Cvijović o čemu je prota Simić zabeležio da je na osvećenje škole došlo celo selo Drežnik i gosti iz susednih sela.Episkop Josif Cvijović uputio je zdravicu kralju Aleksandru, zahvalio se Drežničanima na trudu i radu oko podizanja škole, a najveću zahvalnost i priznanje odao je pokojnom Ignjatu Daničiću jer je njegova štednja učinila ovako humano delo u mestu rođenja podizanjem škole.
– Tako je Ignjat Daničić postao dobrotvor brojnih organizacija i ustanova. Ali sudeći po arhivi Uprave beogradskog groblja nema ni pomena gde se nalazi njegovo grobno mesto.
Domaćinsko raspolaganje zadužbinama i fondovima nastavilo se do rata 1941.godine. Posle oslobođenja zadužbine i fondovi su potpuno zamrli, da bi Zakonom o nacionalizaciji imovine iz 1946 i 1948.godine sve zadužbine i fondovi su prevedeni u društvenu svojinum pri čemu čemu se nisu imali u vidu društveno korisni ciljevi kojima su ustanove namenjene, kao ni dobrotvorni motivi njihovih osnivača.
Danas u holu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu među 72 dobrotvora ove najznačajnije ustanove upisano je ime Ignjata Daničića – zaključio je Stanojević.
Stara škola, zadužbina Ignjata Daničića godinama bila je ruinirana da bi Udruženje „Mitropolit Josif Cvijović“ sa predsednicom Nadom Obradović i članovima poslednjih godina uložili značajna sredstva u njeno obnavljanje. U tom prostoru održavaju se kulturni događaji koje organizuje ovo Udruženje.
Učenici sada pohađaju nastavu u školi pored koja je izdvojeno odeljenju škole „Đura Jakšić“ iz Ravni.
