U atrijumu Narodnog pozorišta otkrivena je skulptura „Mazepa“, Milana Miša Vergovića prvog akademskog vajara rođenog u Užicu. Skulpturu su otkrili akademski slikar Radomir Vergović, umetnikov brat i zamenik gradonačelnice Užica, Rajko Radosavljević.
– Voleo je Mazepu – oličenje jahača čiji se život završio nesrećno sa kojim se susreo i jednoj staroj poljsko-ukrajinskoj pesmi – zapisao je istoričar umetnosti Sreto Bošnjak o literarnoj temi kojoj je Vergović posvetio znatan deo svog stvaralaštva. Tako je nastao niz figura u kojoj su konjanici i fugire konja srasli u organsku celinu, a jedna od njih od ponedeljka, 23. decembra krasi i atrijum Narodnog pozorišta.
Milan Mišo Vergović potiče iz poznate užičke umetničke porodice. Iako je stvarao u prestonici njegovea veza sa rodnim gradom, porodične, prijateljske, genracijske veze bile su neraskidive. Akademski slikar, Radomir Vergović u svom obraćanju uputio je u ime porodice reči zahvalnosti Ministarstvu kulture i Gradu Užicu na „činu visokog poštovanja naše kulture i umetnosti i stalnom nastojanju da se srpsko ime i srpska duša održi kako bi i drugi mladi svojim talentom, ljubavi, delima učine i ukrase lepotu našeg postojanja“.
– A Milan Mišo Vergović ako nas gleda negde odozgo iz svog ateljea sigurno je ponosan na Užičane i nas voj grad koji je tako voleo – rekao je slikar Rade Vergović.
Dela Miša Vergovića nalaze se u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, Narodnom muzeju Užice i mnogim galerijama i muzejima. Autor je spomen bista – Milutina Uskokovića, narodnih heroja Dušana Jerkovića, Nade Matić, Cvete Dabić, Krcuna, Miodraga Milovanovića Luna, Tita, spomenika borcima NOB-a u Arilju. Jedna od njegovih Mazepa u bronzi nalazi se na Zlatiboru hotel „Palisad“, a skulptura Orfej na Novom Beogradu.
Zamenik gradonačelnice Rajko Radosavljević rekao je da je u okviru projekta Užice – prestonica kulture i njegovog dela koji se odnosi na kulturu sećanja Vergovićeva „Mazepa“ „postavljena u čast njegovog stvaranja i nemerljivog doprinosa i prepoznatljivosti van naše zemlje“.
On je rekao da je u okviru projekta Ministarstva kulture Užicu omogućeno da predstavi svoje potencijale i da otvori nove ustanove koje ostaju kao svedočanstvo i nasledstvo za budućnost navodeći i rekonstrukcije GKC-a, Laboratorije za rekonstrukciju i konzervaciju u Narodnoj biblioteci, u planu izgradnja Galerije kreamike i Dečjeg kulturnog centra, obnova kuće kraljevog slikara Mihaila Milovanovića i drugo.
U godini kada je Užice nacionalna prestonica kulture uskoro će biti postavljene tri biste znamenitih Užičana i dva vajarska dela istaknutih umetnika. Kultura sećanja je jedan od segmenata projekta Užice – prestonica kulture koji se u našem gradu održava od 24. marta ove godine.