U nastavku serijala tekstova „U duhu maternjeg jezika” donosimo viđenje nastavnika romskog jezika na temu obrazovanja na maternjem jeziku u Srbiji.
Miroslav Novakov, nastavnik romskog jezika u osnovnoj školi „Mlada pokolenja“, svakodnevno se susreće sa značajnim izazovima u radu s decom romske nacionalnosti. Pored opštih teškoća u obrazovanju, kao što su nedostatak nastavnih sredstava i birokratski problemi, jedan od najvećih problema jeste nepodudarnost između jezika udžbenika i jezika koji učenici govore kod kuće.
„Nacionalni savet romske nacionalne manjine i Matica romska radili su na inicijativi da se izdaju udžbenici od prvog do šestog razreda osnovne škole. Međutim, udžbenici su na standardizovanom jeziku, dok naši učenici u Vojvodini, recimo, govore gurbetski dijalekt,“ objašnjava Novakov. Ova razlika otežava proces učenja, jer učenici često ne prepoznaju učenje iz udžbenika kao nešto što pripada njihovom jeziku.
Osim jezičkih razlika, prisutan je i fenomen jezičke mimikrije, odnosno uticaja drugih jezika, što dodatno menja govorni romski jezik. „To jezik udžbenika čini znatno različitim od onog koji učenici razumeju i koriste kod kuće,“ dodaje Novakov.
Nedostatak interesa među mladima za studiranje romskog jezika i književnosti Novakov vidi kao posledicu neizvesnosti zaposlenja, ali i manjka prilagođenih nastavnih sredstava. „Odgovornost za kvalitetnu nastavu je na nastavniku, a s obzirom na to da su nastavna sredstva često neprilagođena dijalektu naših učenika, dodatno smo opterećeni. Uz sistemsku podršku države i bolju prilagođenost obrazovnog materijala, učenici bi mogli lakše da savladaju gradivo.“
Kako bi se podstakao interes mladih za romski jezik, Novakov veruje da je ključ u ulozi porodice. „Važno je da porodica podržava obrazovanje na maternjem jeziku i razvija ljubav prema očuvanju jezika i kulture.“ Takođe naglašava da bi sigurno zaposlenje dodatno motivisalo mlade da se posvete ovom pozivu.
U školi „Mlada pokolenja“ u Uzdinu, gde je najveći broj romskih učenika u opštini Kovačica, lokalna zajednica aktivno doprinosi očuvanju jezika kroz obrazovni sistem. „Lokalna samouprava, iako nije direktno nadležna, uspeva putem projekata da obezbedi kontinuitet nastave na romskom jeziku, što je od neprocenjivog značaja za naše učenike,“ ističe Novakov, zahvaljujući zajednici na podršci.
S obzirom na važnost očuvanja romske kulture i jezika, Novakov smatra da bi država trebalo da obezbedi dodatnu podršku za nastavnike romskog jezika kroz uspostavljanje katedri za izučavanje romskog jezika i kulture. „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture je trenutno fakultativni predmet, a kao treća po brojnosti nacionalna manjina u Srbiji, romska zajednica zaslužuje kontinuiranu i ravnomernu podršku za očuvanje svog jezika i identiteta.“
Ovaj problem, zaključuje Novakov, zahteva sistemski pristup i dugoročnu strategiju.
***
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medisjkom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Prevod na romski:
Belo baro i literatura thaj standardizacija džan: Kiri pal o problemi na škola romani džuvlja, le thaj sine škola thaj profesorija
Te sal na serija artiklov „U duhu maternjeg jezika“ savlem o učeniko je romani jevenga sar tema školuvime na maternji jezik, dža voj, voj čereno junisto.
Miroslav Novakov, profesor je romani jevenga le osnovne školo „Mlada pokolenja,“ svakidivno sojas po problemo mulen jekhe pal bori phiravne aroj thaj romani džuvlja. Po jekhšov problemov, kaj te odal but maškare džuvlja katoro so mestake pal školarija, kaj so nespori romani material thaj birokratske problemov, le baro problem je diferenca majka baro soje.
„Nacionalni savet romane romani čerenoj manja thaj Matica romani rovlas o iniciativo so udžbenica dže šukar denoj tuke džut o ševdo me romski shuva. Amaro udžbeniko so kade phiravdo standardizovan thaj rado čhutro kade, samaro o jekhe džuvlja voivodinske, puravdo tuke,“ Novakov bil diko. Tavo latto o te bori ha jekhe bil edžuni kodo jekhe udžbenikov ja pozna džan.
Taj jekhe pre sve difirencija je jezičko fakirzilo, kavi gruvindres škola je jezičko provs’eskano.
„Tavo jezičko fakirzilo praviđe so da o jezikos udis bekos lako pirma rastrojenođe pačadrom, so veđi gruvendros zamlato o ralsav prej thaj bilede loje misija opendja jekhe buto romani jevi. On sare o materialo nepreduje na učenikote katrin marhules i rosim. Jednodje i na udžbenikoj le temes they disto endurosai lon veđim.
„Romani čhibas thaj elementura e nacionale kultura e baza fakultativa, thaj sa trinđa po brojności e nacionale manjina sar Serbia, e romani zajednica zaslužuje kontinuirano thaj ravnopeži podršku ko čuvimeno o đilas thaj identiteto.“
„Akava problem, o Novakov buti, kërkese sistemiko thaj dugoročno stratejia.“
