Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada započinje Božićni post, vreme pročišćenja tela i duha. Ovaj post ima duboko duhovno značenje, jer vernici veruju da kroz njega pripremaju svoje srce i telo za dolazak Hristovog rođenja.
Badnji dan, koji prethodi Božiću, jedan je od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru. Ovaj dan započinje u ranim jutarnjim časovima, pre izlaska sunca, kada domaćin odlazi u šumu po badnjak, drvo koje će simbolizovati Hristovo rođenje. Badnjak se unosi u kuću tek sa prvim mrakom, a uz njega se donosi i žito, kao simbol plodnosti i blagostanja koje treba da donese naredna godina. Takođe, obavezno je unositi slamu, jer slama podseća na uslove u kojima je Hrist rođen, u jaslama, na slami.
Običaji koji se vezuju za Božić duboko su ukorenjeni u tradiciji i narodu, a badnjak se smatra simbolom sreće, zdravlja i napretka. U narodnoj tradiciji, badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. Takođe, slama koja se unosi u kuću, zajedno sa drenovim prutićem, podseća na onaj trenutak kada je Božji sin rođen i položen u jasle na slamu.
Ovi običaji narod je nasledio od svojih predaka, i oni se i dalje održavaju, čuvajući duboku simboliku. U večernjim časovima, badnjak se stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, a sve to uz ritualne radnje koje treba da obezbede zdravlje, sreću i napredak celokupnoj porodici. U savremenim uslovima, posebno u gradovima, badnjak se uglavnom pali na bezbedan način, često samo sa nekoliko listića kako bi se obezbedio simbolički plamen.
Badnja noć, koja je prethodnica Božića, je noć mira i iščekivanja radosti, i u tom duhu porodice obeležavaju ovaj period. Uoči Božića, običaj nalaže da se ništa ne iznosi iz kuće, simbolizujući time da porodica treba da bude na okupu i da sve što je unutar kuće treba da ostane netaknuto i zaštićeno. Ovaj dan je i vreme pomirenja – ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru, ljubavi i jedinstvu. To je podsećanje da je opraštanje dar Božji, i da je jedna od najvažnijih hrišćanskih vrlina.
Sam Božić je praznik porodice, i to je trenutak kada se okupljaju svi članovi domaćinstva. Uz mnoge običaje, jedan od najlepših je lomljenje božićne pogače. Takođe, postoji običaj da prvi gost koji dođe na Božić, poznat kao položajnik, bude dočekan sa velikim poštovanjem i najboljim što domaćinstvo može da ponudi, jer on simbolizuje božanstvo. Praznični trenuci u krugu porodice, obeleženi ovim starim običajima, donose mir, ljubav i blagoslov za celu godinu koja je pred nama.
