– Sav taj rad u Kolu, humanost sa sestrama i građanima Užica čini da treba da ostavimo jednu lepu poruku za buduće generacije, da vide da se sve može kad se hoće, ako imate dobro volju i dušu, ali i mislite drugima kao što mislite sebi – istakla je predsednica Kola Slobodanka Mira Stanković Ćirković
Trag dobrote se može ostaviti na različite načine, ali smo svedoci da su dobrotvori u Užicu i okolini nekada zaveštavali svoju imovinu i sredstva za dobrobit brojnih generacija. U današnje vreme to je retkost, ali i dalje postoje ličnosti koje svojim delom pokazuju humanost i ljubav prema svom narodu i društvu, deleći misiju dobrote.
Slobodanka Mira Stanković Ćirković, je od 2000. godine predsednica Kola srpskih sestara Užice. Za protekli period kaže da nije bilo lako organizovati brojne akcije ali je uvek na prvom mestu imala podršku porodice, kao i sestara tako da želja i upornost da se pomogne završavala se na zajedničku radost.
Kao dugogodišnja predsednica odlučila je da kako kaže, svojim odlaskom ostavi iza sebe i porodičnu kuću u Užicu Kolu srpskih sestara.
– To što ostavljamo iza sebe, to smo mi. Kuća će biti opremljena sa materijalom svih ovih godina šta je urađeno ne samo na lokalnom nego i na regionalnom i međunarodnom nivou. Ideja da porodičnu kuću u Užicu ostavimo Kolu potekla je još 2012. godine u razgovoru sa mojim sinovima kada su bile velike akcije, a situacija kod nas takva da treba da učinimo i nešto više. Odlučili smo da jedinu kuću koju imamo u Užicu ostavimo Kolu, jer su tada moji sinovi bili Stanko u Nemačkoj a Saša u Beogradu, dok sam se ja zbrinula na Zlatiboru. S obzirom na sav taj rad u Kolu, humanost sa sestrama i građanima Užica čini da treba da ostavimo jednu lepu poruku za buduće generacije, da vide da se sve može kad se hoće, ako imate dobro volju i dušu, ali i mislite drugima kao što mislite sebi-istakla je predsednica Kola Slobodanka Mira Stanković Ćirković.
Ona navodi da ako Kolo srpskih sestara nastavi dalje da živi ostavljamo mu na raspolaganju našu kuću, ako ne, kuća se vraća u prvobitno stanje jer imam porodicu. To će biti zakonski rešeno, da obezbedim sigurnost da se ne bi ponovila situacija Anke Jovanović koja je kuću ostavila Kolu, a da o tome nema traga. Zato ništa nismo mogli da ostvarimo, pa smo godinama bez prostorija. Anka je između dva rata bila veoma posvećena humanitarnom radu jer je u Prvom svetskom ratu izgubila oba sina, a zatim joj je suprug preminuo od tuge. Ona je od svoje kuće napravila internat za siromašne učenice koje su se tu školovale uz njenu pomoć, objasnila je naša sagovornica.
– Naši sugrađani su se pokazali kao vrlo humani u različitim akcijama, ali posebna inspiracija bio je i veliki doprinos Kolu mog sina Stanka, što i sestre znaju i umeju da cene. Podršku je pružao sa svih strana, ali najviše materijalnu, tako da je uvek pomagao u teškim situacijama. Preko Kola srpskih sestara doveo je i organizaciju HELP u Srbiju, pa se dugo u 40 gradova delila humanitarna pomoć. Stanko je i inicijator uvođenja nemačkog jezika u školama. Prvobitno to su bila jedno ili dva odeljenja, a onda je to zaživelo i sada je po šest odeljenja. Osim humanitarne pomoći kroz novac i poklone veoma je važan i rad na kulturno- prosvetiteljskom polju i to ne može jedno bez drugoga-naglašava naša sagovornica.
Od 2014. godine Stanko Stanković Ćirković obezbeđuje i najboljim učenicima nemačkog jezika, rečnik i novčana sredstva. U 2024.godini dodeljeno je 10 nagrada u Prvoj osnovnoj školi, Užičkoj gimnaziji i Osnovnoj školi „Slobodan Sekulić“.
U Kolu srpskih sestara sve je na dobrovoljnoj bazi i ono nije ničije vlasništvo, već je jedna velika porodica. Ona može da funkcioniše samo uz veliko poštovanje i predan rad. Zainteresovanih ima da se priključe Kolu, ali velike poslove uglavnom realizuje nekoliko sestara. Važno je ko god može da pomogne, mi cenimo taj doprinos – ističe Stanković Ćirković.
Rad užičkog Kola nije se zadržao samo na lokalnom nivou, već je šest sestara osnovalo 2018.godine Sabor Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore što govori da i u najboljim vremenima ima ljudi kojima treba pomoć.
Saborom kola srpskih sestara učinjen je veliki pomak tako da humanitarni rad ima šire akcije i u budućnosti. Do sada su udruženi darivali velike sume novca i druge vrste pomoći.
Od osnivanja Sabora dogovoreno je da svaka od sestara bude predsedavajuća po godinu dana. Velika čast bila je održavanje Sabora 2023.godine sa 120 učesnika na Zlatiboru, ističe Stanković Ćirković uz veliku zahvalnost za pomoć i podršku iz Opštine Čajetina. Ona je tokom predsedavanja organizovala velike akcije koje su od značaja za ceo Sabor.
– Izdvojila bih posetu manastiru Sveta Petka Izvorska kod Paraćina gde je preko 80 štićenica koje ne mogu bez tuđe pomoći. Ta poseta zahtevala je veliku organizaciju i posao za koje sam okupila 250 sestara. Sakupile smo pomoć od 10.000 evra u novcu i skoro isto toliko u naturi, hrani, posteljinama, sa 7.000 pelena. Tokom posete mati Glikerija je rekla da ne pamti da je u manastiru bilo 250 humanitarnih radnica na jednom mestu. Ova akcija bila je od izuzetnog značaja na širem planu -navodi Stanković Ćirković.
Naša sagovornica izdvaja i posetu Kosovu i Metohiji i tu akciju je organizovala kao predsedavajuća Sabora. Njih oko 70 prikupilo je 7.400 evra, a primio ih je vladika Teodosije u Gračanici. Vladika je pozvao studente i profesore Bogoslovije, igumanije, sestre iz Prizrena i Gračanice, tako da ih se okupilo preko 150 što je bila i velika čast da svi budu zajedno.
– Zamolila sam vladiku da taj novac prosledi ugroženim porodicama i deo sredstava za neki od manastira. Vladika Teodosije nam je rekao da ne moramo svaki put kad dolazimo da donosimo pomoć i poklone, već da smo dovoljni i kao podrška. To je bio izuzetan događaj-istakla je Stanković Ćirković.
Za sve protekle godine predsednica Kola je sakupljala materijal tako da je 2023.godine objavljena Monografija Kolo srpskih sestara-Užice „Misija dobrote (1921-2022) autora Slobodanke Mire Stanković-Ćirković u izdanju Istorijskog arhiva Užice. Monografija je predstavljena u Gradu Užicu uz prisustvo predstavnika Grada, sestara i saradnika i na Sajmu knjiga u Beogradu.
– Prikupljena dokumenta, izveštaji, zapisi i fotografije tokom rada i akcija svedoče kada i koliko se delila velika pomoć. Sve to ako stoji u fiokama i nema publicitet, onda kao da se nije ni dogodilo. Zato ono što je vredno treba da se pokaže, napiše, da ostane trag-ocenjuje naša sagovornica.
Dodajmo, da tradicionalno Kolo srpskih sestara za praznike Materice i Božić organizuje i nagrađuje učenike srednjih škola za najbolje radove na literarnom i likovnom konkursu na temu „Majka“. Cilj konkursa je negovanje lepih reči, misli i porodičnih vrednosti. A što se tiče darivanja svake godine sestre pred crkvom dele paketiće, voće i slatkiše.
Predsednica Kola Slobodanka Mira Stanković Ćirković poručuje da – ne može čovek odjednom da bude na dva mesta, navodeći svoj primer Užica i Zlatibora, pa zašto onda kuću da ne ostavim Kolu.
Imam odavno divne saradnice i svi smo u „lancu“ dobrobiti. Ponosna sam na Užice i Užičane, ne samo kad je materijalna pomoć u pitanju, svi smo tu i što se tiče kulture, obrazovanja i drugih oblasti našeg društva.-
A Kolo nastavlja da širi dobrotu, pomaže svima kojima je potrebna pomoć i lepa reč.
Projekat „Korak u korak, obrazovanje i zadužbinarstvo“ sufinansira Grad Užice. Stavovi izneti u datom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
