Uprkos hladnom vremenu i temperaturi ispod nule Užičani su se u subotu veče masovno odazvali i pridružili šetnji sa prosvetarima, studentima i maturantima u iz užičkog kraja dajući podršku njihovim zahtevima. Studenti su uputili poziv za odlazak na skup u Kragujevcu 15. februara na zajedničku proslavu Sretenja.
Kolona je posle okupljanja krenula sa Trga partizana glavnom ulicom do Muzeja gde je na kružnom toku petnaestominutnom tišinom odata pošta žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Zatim je na Trgu Svetog Save usledilo obraćanje predstavnika maturanata, studenata, roditelja, nastavnika i vaspitača, a hor Muzičke škole i Gimnazije na kraju je izveo nekoliko rok pesama, među kojima i ”Pogledaj dom svoj anđele”.
Profesor Jelena Nedić koja predaje u školi 17 godina rekla je podsećajući na četiri zahteva prosvetara da nikada nije bila ponosnija što je prosvetni radnik nego ove subotnje večeri na Trgu Svetog Save.
Studentkinja Akademije strukovnih studija, Sara poručila je da “studenti neće dozvoliti da profesori budu ućutkani i da oni koji ih obrazuju postanu žrtve političkih pritisaka”.
Kao i njegova koleginica, student Pedagoškog fakulteta, Ognjen rekao je da studneti neće stati dok se njihovi zahtevi ne ispune i pozvao sve na skup u Kragujevcu 15. februara, na zajedničku proslavu Sretenja za kada je predviđena i blokada Lepeničkog bulevara.
Maturantkinja Maja govorila je i stihove svoje pesme “Tepih” i poručila da se srednjoškolci neće vratiti u školske klupe ne zato neće da uče, jer su za protekla tri meseca od pada nadstresnice i 53 dana blokade Užičke gimnazije postigli mnogo toga van nastave, jer vraćaju u modu solidarnost, empatiju i kulturu i zahvalila profesorima što im pomažu na oživljavanju u današnje vreme “nepopularnih vrednosti”. Ona je podsetila da zahtevi studenata nemaju veze sa promenom vlasti, nego sa promenom sistema u kome svako treba da radi svoj posao.
U ime roditelja koji hrabre profesore i studente da istraju u zahtevima govorio je Samir koji je poručio da su nam studenti održali “prvi čas” i pokazali šta je pravedljivost i instinoljubivost, nastavnici “drugi čas” pokazavši šta je dostojanstvo koje se ne prodaje, gde roditelji drže “treći čas” i pokazuju nam šta je solidarnost i da “četvrti čas” treba da održimo svi zajedno.
U ime vaspitača Predškolske ustanove reči podrške u borbi za istinu, pravdu i dostojanstvo uputila je vaspitačica Nataša Tanše.
– Uloge su zamenjene. Nama koji smo se predali, uspavali, uplašili i konačno odustali od životnih lekcija koje smo vama pričali, vi sada držite čas. Iz dana u dan nam pokazujete doslednost u ovij nimalo lakoj borbi. Neokaljano, hrabro i dostojanstveno sa pravom zahtevate bolji pravedan svet bez nasilja poštujući različitosti, a vaši zahtevi i dalje nisu ispunjeni, a od svih nas zajedno zavisi da li ćemo ovu zemlju učiniti onakvom kakvu zaslužujemo – poručila je vaspitačica Nataša iz užičkih vrtića uz molbu studentima i profesorima “ne prekidajte”.
Profesor srpskog jezika i književnosti u Čajetini Marija Vulović održala je govor koji nikoga nije ostavio ravnodušnim sa porukom na kraju da nam student drže čas na koji “ne smemo doći nespremni”.
– Preživeli smo ratove inflaciju sankcije bombardovanje diktaturu. Ne pitajte kako smo se radovali žuđenoj slobodi, a onda onda je došao jedan čovek i rekao “država to sam ja”. Taj čovek nije bio Luj 14 taj, taj čovek je privatizovao državu oteo nam institucije i razdelio ih svojim polupismenim poslušnicima. A mi smo tada bili sa druge strane katedre. Uporno smo učili decu da dobrota i pravda moraju biti ispoštovani, a zlo i javašluk kažnjeni. Preživljavali smo od bedne prosvetne plate dopuštajući da nam nameću jalovu administraciju savijali vrat u jaram nužde, ne odustajući ni po koju cenu kao što ni danas ne odustajemo od onoga što nam je najvažnije a to su deca i znanje! Za to vreme sam nažalost svi dobro znamo ovde se odvijala sublimacija culture, informisanja, pravde, zdravstvene zaštite i demokratije – govorila je prof. Vulović uz pitanje znate li šta je najstrašnije, to nam se zlo spustilo među decu, u učionicu dečak je u školi na času ubio svoje drugove.
Ona je rekla da su pred nama ova deca koja nas na najdostojanstveniji način uče da se domovina brani lepotom, čašću i znanjem i da je ovo čas na koji ne smemo doći nespremni, jer su oči mladosti uperene u sve nas.
Skup je protekao mirno uz predano angažovanje redarske službe i policije.
