– U okolnostima kad su promene brze i stalne, neophodna je velika prilagodljivost. Naši privrednici pokazuju zaista veliku vitalnost u takvim okolnostima, zasnovanu na iskustvu, znanju, dobrim partnerskim odnosima sa kupcima i dobavljačima kako u zemlji tako i u inostranstvu – navodi Ana Lapčević, direktorka Regionalne privredne komore Zlatiborskog okruga
Kako posluje privreda sa područja Komore, kakva je spoljnotrgovinska razmena?
Opšti uslovi poslovanja nisu nimalo jednostavni. Ratni sukobi u Evropi i Svetu, energetska nestabilnost, transportni izazovi, kao i usporen privredni rast u zemljama iz kojih su najveći spoljnotrgovinski partneri naših kompanija, neminovno se odražava i na rad domaće privrede. Pored najvećih sistema koji su pretežni izvoznici na praktično sva svetska tržišta, mnoge manje domaće kompanije koje su povezane sa njima u lance vrednosti, takođe trpe uticaje makroekonomskih kretanja. U okolnostima kad su promene brze i stalne, neophodna je velika prilagodljivost. Naši privrednici pokazuju zaista veliku vitalnost u takvim okolnostima, zasnovanu na iskustvu, znanju, dobrim partnerskim odnosima sa kupcima i dobavljačima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Ipak sve to, uz izostanak nekih sistemskih rešenjana na kojima privrednici godinama insistriraju (pojednostavljenje raznih administrativnih procedura, struktura poreza i doprinosa na zarade, mere podsticaja prilagođene potrebama različitih poslovnih sistema i dr.), neminovno ostavlja traga na rast koji bi mogao biti znatno veći i na investiranje domaćeg kapitala na koje se zbog pomenutih rizika kompanije teško odlučuju. Spoljnotrgovinska razmena na području PKS RPK Zlatiborskog upravnog okruga i uz globalna kretanja koja nas okružuju, beleži trend rasta. U 2024. godini je iznosila 1 milijardu i 580 miliona evra, što je za 3,8% više nego u 2023. Vrednost izvoza u istom periodu bila je 940,8 miliona erva što predstavlja rast od 5% , a uvoza 639,3 miliona ervra, što predstavlja rast od 2,1%. Najviše se izvozio bakar, aluminijum, smrznuto voće i proizvodi namenske industrije. Zemlje najveći spoljnotrgovinski partneri regiona su Nemačka, Bosna i Hercegovina i Italija.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočava privreda regiona?
Održavanje konkurentnosti u postojećim uslovima poslovanja je neophodan preduslov za dalji rast većine preduzeća, ali u isto vreme i obiljan izazov. Nije nimalo lako kontrolisati troškove, biti posvećen kvalitetu, obezbediti brzu isporuku i ispoljiti fleksibilnost koja je neophodna za suočavanje sa takoreći svakodnevnim promenama. Neprestani razvoj je zato od presudnog značaja. Razvoj nameće neophodnost da se drži korak sa savremenim tehnološkim dostignućima. Viši stepen digitalizacije procesa u svim segmentima, a zatim sve veće primena veštačke inteligencije neminovno postaju deo svakodnevice naših kompanija. Jedan od ključnih koraka u ovoj oblasti je sistematska edukacija svih zaposlenih, koja omogućava značajno unapređenje poslovanja. Zelena agenda predstavlja izazov koji se na različite načine ispoljava u raznim industrijama, ali će u predstojećem periodu biti od velikog značaja. Obaveze koje imaju domaće kompanije prema partnerima iz EU, od CBAM regulative, preko niza drugih propisa koje treba ispuniti, već ozbiljno zaokupljaju resurse naše privrede. Oni koje ove mere ne pogađaju direktno, svakako moraju da svoje poslovanje usklade sa često zahtevnim, preobimnim i neoptimizovanim procedurama domaćeg zakonodavstva, uz niz nepotpuno ispunjenih preduslova. U uslovima nimalo ohrabrujuće demografske slike regiona, i neravnomernog regionalnog razvoja naše zemlje, obezbeđivanje odgovarajuće radne snage se izdvaja kao tema kojom preduzeća moraju da se kontinuirano bave, uz primenu inovativnih pristupa i alata. U vremenu koje dolazi biće neophodno nači odgovor na pitanje kako do radnika u uslovima smanjenja i starenja populacije i jaza između ponude i tražnje na tržištu rada. Postojeća politika deviznog kursa ne ide na ruku kompanijama koje pretežno izvoze svoje proizvode. U takvim uslovima, neophodno je raditi na merama koje bi omogućile podršku izvozu, posebno za velike poslovne sisteme, koji pored obezbeđivanja najvećeg dela deviznog priliva, predstavljaju i motor razvoja privrede našeg kraja koji pokreće veliki broj manjih firmi sa kojima su poslovno povezani.
Kakvu podršku mogu očekivati preduzetnici na početku stvaranja biznisa? Kakav program je u pitanju?
Novoosnovanim preduzetnicima, poljoprivrednim gazdinstvima, mikro i malim privrednim društvima starosti do dve godine, kao i svima koji imaju ideju za sopstveni biznis ili unapređenje dosadašnjeg poslovanja na raspolaganju su podsticajna sredstva u okviru „Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja“. Program sprovodi Ministarstvo za javna ulaganja u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije i uz stručnu podršku Nemačke razvojne banke (KWF). Privrednoj komori Srbije, partneru u implementaciji Programa, poverena je realizacija stručno-edukativnih obuka za izradu poslovno-investicionog plana aplikanata. Program obuhvata sve ključne aspekte podrške neophodne za uspeh start ap projekata – petodnevnu obuku za izradu poslovno-investicionog plana, povoljne bankarske kredite kod komercijalnih banaka, partnera u projektu, garanciju za kredite banaka partnera, bespovratna sredstva (grant) korisnicima koji uspešno otplate kredit u iznosu do 20 odsto ukupnog investicionog ulaganja koje se finansira u okviru Programa (maksimalan iznos bespovratnih sredstava 360.000,00 dinara). Povoljni bankarski krediti u maksimalnom iznosu do 3.600.000,00 dinara dodeljivaće se za finansiranje investicija (nabavku proizvodne opreme, mašina, postrojenja, sadnica, kupovinu ili adaptaciju poslovnog ili proizvodnog prostora) kao i za operativne troškove, uz povoljne uslove otplate i pogodnosti u vidu niže kamatne stope koja je fiksna u maksimalnom iznosu od 5,99% na godišnjem nivou. Dodatna pogodnost za korisnike kredita je ta da kolateral može biti samo predmet finansiranja kao i da su maksimalni troškovi i naknade koje banka naplaćuje korisniku kredita do 1 odsto od iznosa kredita.
Koliko je prisutan problem nedostatka radne snage, na šta ukazuju preduzetnici i menadžeri velikih kompanija?
Nedostatak odgovarajućih stručnjaka u zanatskim i tehničkim zanimanjima, obrazovanih u skladu sa potrebama privrede predstavlja veliki izazov poslodavcima. Na inicijativu privrede, Privredna komora Srbije radi na uvođenju dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije, u cilju dugoročnog rešavanja problema deficita kvalifikovane radne snage sa kojim se suočavaju različiti privredni sektori. Deficit kadrova u značajnoj meri koči rast i razvoj privrednih subjekata i samim tim povećava njihove troškove. Iz ovih razloga poslodavci su motivisaniji da se uključe u dualni model dugoročnog zapošljavanja, kako bi mogli da odgovore zahtevima tržišta. U periodu od 2019. godine do septembra 2024.godine akreditovano je 36 kompanija sa 66 obrazovnih profila. U istom periodu PKS je obučila 78 instruktora za obrazovne profile, najviše u metalskom sektoru i sektoru ugostiteljstva i turizma. Svake godine raste interesovanje za dualno obrazovanje, tako da je danas uključeno osam srednjih stručnih škola na teritoriji Zlatiborskog upravnog okruga sa preko 300 učenika.
Koje su ključne inicijative za povezivanje obrazovanja i privrede?
Privredna komora Srbije je i na nacionalnom i na regionalnom nivou jedan od važnih učesnika u dualnom obrazovanju i veoma je važna spona u modelu dualnog obrazovanja između kompanija i učenika. Benefiti dualnog obrazovanja za poslodavce su višestruki – pre svega, poslodavci koji imaju učenike u dualnom obrazovanju imaju mogućnost da smanje troškove selekcije novih kadrova, a i skraćuju vreme uvođenja u posao novog radnika.Zatim, aktivnijim angažovanjem poslodavaca u izradi opisa poslova kao prvih koraka u pripremi novih standarda kvalifikacija, daju se inputi da se nastavni planovi i programi usklađuju sa poslovno-tehnološkim procesima i generalno se proces obrazovanja stavlja u funkciju rasta i razvoja privrede. Takođe, kroz dualno obrazovanje poslodavci mogu da utvrde koji mladi su zainteresovni za obučavanje i za složenije poslove. I naravno, investiranje u obrazovanje je promovisanje društvene odgovornosti kompanije. Prednosti realizacije dualnog obrazovanja prepoznali su učenici koji se sve više opredeljuju za učenje po dualnom modelu obrazovanja.
Beleži li trend rasta IT sektor u užičkom kraju kao sve značajniji deo privrede Zlatiborskog okruga?
IT scena na području koje prati Komora je dinamična i rastuća. U oblasti računarskog programiranja posluje 394 subjekta od kojih su 14 privredna društva, a u oblasti konsultanstkih delatnosti u informacionim tehnologijama 50 privrednih subjekata od kojih je 6 privredna društva. To ukazuje na veliki broj „freelance“ preduzetnika koji nude usluge većim sistemima, uglavnom u insotranstvu. Izdvojilo se nekoliko većih kompanija koje zapošljavaju po više desetina radnika, ali prostor za dalji razvoj u ovoj oblasi je ogroman. Inovacioni biznis centri koji su kroz projektne aktivnosti Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“ otvoreni u nekoliko opština predstavljaju dobra mesta za mlade koji žele da posluju u ovoj oblasti (trenutno njih 14 radi u ovim svojevrsnim poslovnim inkubatorima).
Šta će auto-put do Prilipca u Požegi značiti za prvredu Zlatiborskog okruga ili kako se blizina auto-puta trenutno do Pakovraća reflektuje na biznis?
Blizina auto-puta već donosi niz značajnih benefita za privredu, a puštanje u rad najnovije deonice do Prilipca, još će ih uvećati. Koristi su višestruke: od uštede vremena u svakodnevnom poslovanju, preko pouzdanog i bezbednog transporta ljudi i robe robe uz povezivanje sa drugim koridorima, pa do većeg interesovanja investitora, poslovnih saradnika i prtnera, kao i turista za ovaj deo Zapadne Srbije. Dalji razvoj saobraćajne infrastrukture, novih deonica auto-puteva, obilaznice oko Užica, tunela kroz Kadinjaču itd, apsolutni su inperativ ako govorimo o privrednom ali i opštem društvenom razvoju ovog kraja. On predstavlja neophodan preduslov za ravnomerniji regionalni razvoj, jedan od najozbiljnijih zadataka cele zajednice.
