Proizvođač je drvene kuhinjske galanterije. Varjače, oklagije, podmetači, daske za sečenje, drvena postolja i drugi predmeti deo su kuhinjskog carstva svake domaćice. A u „Domaćoj radinosti“ kažu da su do sada proizveli po varjaču za svakog Srbina – baš svakog!
Proizvodnja „Domaće radinosti“ smeštena je na granici između Lunovog Sela i Tvrdića i postoji 32 godine. Vlasnik je Užičanin Dragan Babić, po struci mašinac, koji je nekada radio u GP „Zlatibor“ na održavanju mašina. Devedeset treća i sve nedaće koje je sa sobom donela bile su prekretnica i za ovog preduzetnika.
– Egzistencija ugrožena, hiperinflacija sve pojela, a trebalo je od nečega da se živi… Brat je tada završio fakultet, došao u Užice i dolazi komšija da nam ponudi posao sa plaćanjem odmah. U pitanju su bile varjače, ali je trebalo napraviti mašine. I tako krećemo iz garaže u Gluvaćima, od mašine sa jednim motorom koji je ostao od pokojnog oca i drugim pozajmljenim motorom, a kasnije pravimo prvu radionicu od pedeset kvadrata. Lunovo Selo se kasnije pokazalo kao najbolji izbor lokacije za proizvodnju kuhinjske drvene galanterije – seća se Babić početaka, koje je obeležila proizvodnja varjača koje su vekovima nezamenljive za spremanje hrane na ovim prostorima.
– Sa sinom Jovanom koji je tada imao godinu dana i suprugom Slavicom došao sam pre tri decenije da vidim plac u Lunovom Selu za firmu i sve mi se odmah dopalo. Obezbeđena struja, voda, put da može prići kamion… Jovan želi da nastavi porodični biznis i šalimo se da je od starta u njemu. Nismo ga forsirali i njemu smo prepustili odluku. Sve što smo radili supruga i ja, radili smo zbog nas, a super je ukoliko ga dete nastavi – priča Babić, koji je ljubav prema mašinama preneo i na drugog sina Marka.
„Domaća radinost“ danas najviše sarađuje sa veletrgovinama koje snabdevaju domaće tržište, ali i sa nekoliko trgovina koje snabdevaju BiH, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, ali i Nemačku i Francusku.
Pitamo koliko je teško izdržati kinesku konkurenciju i kako se pozicionirati na tržištu?
– Kod Kineza trgovci moraju da naruče od sto hiljada do milion komada. „Domaća radinost“ je u međuprostoru i trgovine kod nas mogu da naruče i 500 i 1000 i 5000 komada nekog predmeta iz drvne galanterije za domaćinstvo. Ni na Zapadu više nisu moguće milionske narudžbine – priča Babić i ističe da na Zapadu postoje ljudi koji žele da imaju pečat na nekom proizvodu, pa i više da ga plate ukoliko proizvodi imaju šare koje su delo prirode, samo da ne bude uniforman kao kod ogromnih narudžbina, gde su i prvi i milioniti predmet isti.
Prvi proizvod koji je napravio bila je varjača i u šali dodaje da su je u njegovom preduzeću napravili „za svakog Srbina po jednu“. Poslednjih godina smanjili su proizvodnju i broj zaposlenih. Ranije su godišnje proizvodili 200–300 hiljada komada i plasirali ih velikim lancima. Shvatili su da rešenje nije u hiperprodukciji i napravili računicu koja ih zadovoljava u poslovanju. Poslednjih godina daščice za sečenje iz „Domaće radinosti“ imaju dobru prođu na tržištu.
– U našoj proizvodnji najprisutnija je bela bukva – oko 70 odsto, zatim trešnjevo drvo 20 odsto i orah oko 10 odsto. Drvo je tehnološki pogodan i prirodan materijal – objašnjava Babić i navodi da istraživanja pokazuju da se na drvenim daskama za sečenje hrane manje skuplja bakterija u odnosu na plastične, zbog antiseptičkih svojstava drveta. I savet za održavanje – drvenu daščicu je dovoljno posuti solju, oprati mlakom vodom i dobro osušiti.
Ističe da su kroz drvene predmete ljudi u vezi sa okolinom i da posebno vole šare koje je stvorila priroda, a da je za dobru prodaju najvažnija preporuka.
– Najbolja preporuka je zadovoljstvo kupca i sigurno je važnija od internet prodaje. Poverenje se mora opravdati, važni su kvalitet i rokovi isporuke, ali preporuka prodaje proizvod i sa plasmanom nema velikih problema – kaže ovaj skromni porodičan čovek koji je sve stekao svojim radom, ceneći lepotu drveta i imajući viziju kako će njegova firma izgledati za pet i za trideset godina.
Dolomiti
Planinarenje je Babićeva velika ljubav i član je Planinarskog društva „Rujno“. Šume u blizini Gluvaća i Marinog brega, kao i za ostalu decu iz ovog kraja, bile su i za njega mesto igre i druženja.
– Od malih nogu sam zavoleo šetnju šumom i kao preduzetnik uvideo koliko mi planinarenje pruža odmor i rekreaciju, i zato je vikend rezervisan za ove aktivnosti. Sa suprugom sigurno uspevam da ostvarim po dva meseca godišnjeg odmora, od koga najveći deo ide na planinarenje. Bilo da su u pitanju jednodnevne ili dvodnevne planinarske akcije – otkrili smo čitav jedan novi svet ljudi, opuštenog ponašanja, druženja… Planinarenjem se posao i deo ličnih stvari ostavi kod kuće…
Planinarenjem je obišao ceo Balkan, bio na vrhovima Bugarske, Šar planine, Crne Gore, BiH, Slovenije, a Zlatibor je uvek neverovatan.
– Italijanski Dolomiti su „za sada“ neprevaziđeni i možda broj jedan u svetu za planinarenje. Bog im je dao ekstremne razlike u visini i velike doline. Sa Dolomita se pruža predivan pogled na doline i neverovatan je osećaj prostora – priča o svojoj velikoj ljubavi planinarenju vlasnik „Domaće radinosti“ iz Lužničke doline.
