U fabričkom krugu Valjaonice bakra Sevojno, povodom 75 godina fabrike, otvorena je izložba Istorijskog arhiva Užice pod nazivom „Omladinske radne brigade na izgradnji Valjaonice bakra“, čiji su autori istoričari dr Aleksandar Savić i Nemanja Spalović.
Na početku izložbu je otvorio većinski vlasnik Valjaonice, Desko Nikitović, koji je rekao da su pre 75 godina ljudi imali viziju da jedna ovakva fabrika treba državi Jugoslaviji i da će učiniti sve da sačuvaju ono što je 19.000 udarnika započelo, što je bio istorijski poduhvat. Takođe, najavio je i otvaranje Muzeja Valjaonice bakra, koji će biti smešten u jednoj hali, i više svečanosti u godini obeležavanja jubileja.
– Tih 19.000 udarnika tada je imalo svest da su važnije neke više vrednosti i da su naši „mali interesi“ nebitni u odnosu na opšte vrednosti – rekao je Nikitović, govoreći o periodu entuzijazma i rada, te da se mnogo toga dobrog i pozitivnog iz ovog perioda može preneti na decu.
Zapazio je da se i danas nalazimo na raskrsnici kao društvo i da ćemo morati da „saberemo sve svoje ideje, volju i snagu, da se Srbija ponovo podigne i postane industrijska zemlja kao nekada“.
Nikitović je istakao da Valjaonica bakra treba da ostane i posle nas i hrani mnoge porodice u užičkom kraju, u kome će imati siguran, stabilan i dobro plaćen posao.
Uputio je reči zahvalnosti Udruženju akcijaša i volontera, koji su u fabričkom parku zasadili 75 stabala povodom 75 godina Valjaonice bakra, i dodao da je i poslovna politika fabrike da bude energetski nezavisnija sa što više zelene energije i zato grade deo fabrike gde će biti postavljeni solarni paneli.
U sklopu korporativne organizacije, većinski vlasnik je najavio podršku Narodnom pozorištu u obnovi zgrade, DVD Užice i drugim organizacijama.
Direktor Istorijskog arhiva, Željko Marković, podsetio je da je na današnji dan, 13. maja 1950. godine, prvi kramp udario u zemlju na gradnji fabrike i da je baš na ovaj dan izložba i upriličena, a jedan od autora, Nemanja Spalović, istakao je da je jubilej Valjaonice bakra značajan ne samo za zaposlene već i za Užice i čitavu Srbiju, s obzirom na to koliko je značajan privredni subjekat. Istoričari Arhiva su na 18 panoa pokušali da prikažu što više dokumenata, fotografija, biltena i događaja vezanih za učešće omladine u gradnji Valjaonice bakra, u kojoj je učestvovalo 145 omladinskih radnih brigada. Konsultant na stvaranju izložbe, prof. dr Milutin Đuričić, kaže da je Omladinska radna akcija „Sevojno 50“ bila najveća u tadašnjoj FNRJ i da se samo velika hala prostirala na 40.000 kvadratnih metara, što je veličina tri fudbalska igrališta, kao i prateći projekti.
– Na pripremnim radovima istakli su se Zlatiborska, Kragujevačka, Župska i Kamenička omladinska radna brigada sa oko 500 omladinaca. Njenu izgradnju do 1954. godine, kada počinje probni rad, krasio je neviđen elan omladinaca, a Valjaonica bakra postaće spomenik požrtvovanosti generacije koja je izgradila kolos srpske industrije. Kroz gradilište je prošlo 145 omladinskih radnih brigada ili 19.000 omladinaca, od kojih je tri hiljade proglašeno udarnicima, a oko 5.500 dobilo pohvale – podsetio je profesor Đuričić, uz neverovatnih 12 miliona norma-časova dobrovoljnog rada.
Tokom obimnih građevinskih radova iskopano je ručno 682.725 kubnih metara zemlje i ugrađeno 60.057 kubnih metara betona i armiranog betona. Zapremina hale Valjaonice do krova iznosila je 587.060 kvadratnih metara. Sirovi bakar više nije odlazio u svet, već prerađeni proizvodi koji su donosili i danas donose devizna sredstva za dalji privredni razvoj zemlje.
