U sklopu galerijskog ciklusa “Oni koje ne zaboravljamo” u Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba slika i crteža Milana Tucovića i predstavljena knjiga Zorana Jeremića “Radionica za izradu anđela” koja govori o jednom od najznačajnijih savremenih srpskih slikara.
U godini kada se navršava šest godina od prerane smrti Milana Tucovića (Požega 1965 – Beograd 2019), direktor Gradske galerije Zoran Cvetić rekao je da je ova ustanova kulture čiji je Tucović bio član Umetničkog saveta želela da evocira uspomene na njegovo stvaralaštvo kroz retrospektivnu izložbu manjeg formata i promociju knjige.
U pitanju su dela iz fonda Narodnog muzeja iz Užica i Moderne galerije u Valjevu kao i crteži i slike iz privatnih kolekcija nekoliko Užičana.
Okosnica knjige “Radionica za izradu anđela” su intervjui sa Milanom Tucovićem koje je u rasponu od deset godina uradio Zoran Jeremić.
U iskrenom razgovoru dva prijatelja čitaocima se otkriva, poreklo, život, stvaralaštvo ali i skriveni poetsko-filozofski svet jednog od naših najvećih savremenih slikara, rođenog u Gorobilju koji je u ovdašnjoj sredini uvek rado viđen raznim povodima.
Knjiga je nastala na osnovu dva veća razgovora u ateljeu Milana Tucovića koji su u kraćoj formi objavljeni u užičkim “Vestima”, dok su u knjizi integralne verzije ilustrovane forografijama Branka Pelinovića koji je Milana mesecima fotografisao dok je redio veliko platno “Memorija pristaništa”.
Rad je urodio plodom, navodi autor i uz lirski zapis slikara Mihajla Đokovića Tikala, Milanovog prijatelja, uvodni tekst Ivanke Todić koja je autor monografije o Milanu Tucoviću i tekstove Sanje Domazet i Zorana Jeremića ugledala svetlo dana.
– Ne čudi me što je knjiga naišla na topao prijem kod čitalaca jer je Milan bio jedan divan, topao čovek i veliki slikar. Često je dolazio u Užice i mnogo ga voleo. Siguran sam da na njegovim slikama ima još mnogo toga što ima da nam se kaže o nama, vremenu u kome živimo, koje je prošlo i koje će doći, jer nas Milanovo stvaralaštvo i dalje greje – kaže Zoran Jeremić.
O knjizi su govorili i njegovi prijatelji Sanja Domazet i Gordana Milosavljević Stojanović kojoj je kao i Milanu Vendersova “Lisabonska priča” bio omiljen film ali je to saznala tek posle pročitane knjige, jer o tome nisu nikada razgovarali.
– Milan Tucović je obeležio početak 21. veka svojom poetikom i slikarstvom, ali ga ne možemo zaboraviti ni kao ličnost.Milanovu renesansnu ličnost nisu inspirisali samo veliki slikari već i veliki pisci, filozofi, reditelji. Za one koji ga nisu upoznali kada pročitaju razgovore sa Milanom shvatiće da je on bio dečak koji je nosio svetlost – rekla je Stojanović.
O “čudu Milanovih slika koje sijaju anđeoskim sjajem i od kojih se svaka moli za nas” na njegovim izložbama govorila je Sanja Domazet, a u Užicu da je “Milana bilo nemoguće ne voleti i da sve rečeno nije dovoljno duboko da se kaže kakva je bio ličnost koja je osvajala ljude na prvi pogled ne rekavši nikada ružnu reč ni o kome”.
