Za tri decenije Snežana Đenić, istoričar i direktor Biblioteke „Ljubiša R.Đenić“ napisala je 10 knjiga, autor je sedam izložbi sa katalogom koje daju doprinos kulturi sećanja na znamenite istorijske ličnosti i 130 godina dugu istoriju zlatiborskog turizma, više televizijskih emisija i radova objavljenih u stručnim publikacijama
–Prošle su tri decenije kako se bavim ispitivanjem sačuvane istorijske materije, a zanimanje za ovaj posao još uvek traje. Moju prvu knjigu napisala sam 1994. godine, a Zlatibor je proslavio 100 godina od dolaska kralja Aleksandra Obrenovića i početka organizovanog turizma i to je bio osnovni podsticaj da pokušam da uobličim jedan svet koji više ne postoji – rekla je za „Vesti“ Snežana Đenić, direktor Biblioteke „Ljubiša R.Đenić“ u Čajetini.
–U traganju za što složenijom slikom istorije nastalo je 10 dela i to Zlatibor iz starog albuma,1994.,Zlatibor-turistički vodič,2001.,Srpski vladari u užičkom kraju,2007., Zlatibor-kulturna i istorijska baština od praistorije do danas, 2009.,Užički gorski car, hajduk Nikola Jevđović, 2012., Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju, 2013.,Đeneral Krsta Smiljanić – hronika jednog viteškog života, 2014.,`Godine našeg milosrđa – 140 godina Crvenog krsta Užica, 2016., Dobrostivi i časni putevi gospodnji – Zlatiborci po dobru upamćeni, 2022. i Dimitrije Tucović – intimni svet radničkog viteza, 2024.godine.
Osim monografija i radova objavljenih u stručnim publikacijama, autor sam televizijskih emisija koje se odnose na istoriju zlatiborskog i užičkog kraja, tokom 19. i prve polovine 20. veka. Obrađene su teme Zlatibor kroz srednji vek, Zlatibor u tursko doba, Prvi srpski ustanak, Rujanski serdar Jovan Mićić, Hajdučija zlatiborska, Incident kralja Milana i užičkih radikala 1882., Dolazak kralja Aleksandra Obrenovića u užički kraj 1893.,Kralj Milan i kralj Aleksandar u užičkom kraju 1899., Dolazak kralja Aleksandra i kraljice Drage u Okrug užički 1901., Dolazak kralja Petra u užički kraj 1905., Vek turizma na Zlatiboru, Ribnica – Prva srpska vazdušna banja, Kraljeva Voda, Palisad – Letovanje u kolibama,Oko – Kolonija zdravih, Armijski đeneral Krsta Smiljanić i Dimitrije Tucović.
Koliko ste uradili i organizovali izložbi i koja je izazvala najveću pažnju posetilaca?
Autor sam sedam izložbi sa katalogom koje daju doprinos kulturi sećanja na znamenite istorijske ličnosti i 130 godina dugu istoriju zlatiborskog turizma. Izložbe su bile veoma zapažene i pobudile su veliko interesovanje kulturne javnosti. Ipak, izdvojila bih izložbu „Armijski đeneral Krsta Smiljanić“ koja je gostovala u brojnim muzejima i bibliotekama u Srbiji: Čajetina, Zlatibor, Užice, Požega, Arilje, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Gornji Milanovac, Valjevo, Osečina, Lazarevac, Mionica, Beograd, Novi Sad, Subotica kao i u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Trstu. Ovom izložbom obeležene su svečanosti otkrivanja spomenika na Kraljevom trgu na Zlatiboru, 2008. godine, ovom elitnom vojnom strategu, koji spada u red znamenitih Srba 20. veka. Izložbe su Armijski đeneral Krsta Smiljanić (2008)., Prota Radosav Simić, srpski duhovnik, neimar i dobrotvor (2012), Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju (2013), Rujanski starešina Jovan Mićić – od hajduka do serdara, od serdara do zatočenika Gurgusovačke kule (2015), Mihailo Ćupović – i kada te nema, treba da te ima (2017), Dobrostivi i časni putevi gospodnji – Zlatiborci po dobru upamćeni (2022) i Dimitrije Tucović – radnički vitez (2024).
Kada se osvrnete na protekli period šta je bilo najteže, a šta najlepše za rad?
Neosporno je da svaki čovek ima svoj put, samo njemu dat, tajanstvene putokaze koje treba da sledi, ma kako to ponekad bilo teško i obeshrabrujuće. Neosporno je da je taj put pun proživljenih iskustava i dobrih i loših koje treba pamtiti, sačuvati, jer će to jednog dana biti od neprocenjivog značaja. To je ono što u velikoj meri oblikuje našu ličnost. Moj put je bavljenje istorijom, koju shvatam, u njenom najširem značenju, kao svest jedne kulture, i to je za mene velika blagodet. Delim mišljenje mog profesora, velikog istoričara Radovana Samardžića, da istorija nije samo utvrđivanje nekog identiteta. Ona je i to, ali je istorija i naše uživanje i izvor naših doživljaja.
Istraživački rad nije nimalo lak, jer istorijska istina je veoma složena i sadržajna. Ono što predstavlja najveći strah jeste mogućnost da se iznevere činjenice. Suočavate se sa mnogim teškoćama, morate savladavati trenutne nemogućnosti, trenutne smetnje, da bi na kraju došli do istorijske istine. Ali, to postignuće je jedna posebna vrsta zadovoljstva.
Ulazak u arhiv za svakog istoričara je veliko uzbuđenje. Čitanje jednog arhivskog dokumenta je u stvari vraćanje u jednu epohu koje više nema, to je susret sa ljudima kojih više nema. Otvaraju nam se svetovi u kojima su ljudi drugačije izgledali i koji su svojim senzibilitetom uspostavljali neke drugačije odnose, imali drugačije vrednosti. Ali samo na taj način mi dobijamo priliku da ih upoznamo, njihov život, potrebe, zanimanja, verovanja, da vidimo njihova lica i dođemo do saznanja, ne samo onog što su ti ljudi učinili, nego da razumemo ono što su oni mislili. Samo na taj način možemo upoznati jedno vreme sa svim svojim blagodetima i nevoljama. I samo na taj način, od dokumenta do dokumenta, stvara se slika događaja, oživljava i rekonstruiše istorija. Saznavanje tih svetova je i moja unutrašnja potreba, moje ushićenje i jedan izuzetan doživljaj.Ono što osećam kao sasvim sigurno da je mene obogatio moj istraživački rad, u kome ja ne nalazim samo zadovoljstvo već jedan dublji opšti smisao.
Da li biste sada nešto drugačije uradili?
Možda bih samo malo više pisala, više istraživala, više otkrivala prošlost ili uranjala u dublju prošlost. Uvek nam se čini da možemo više.
Šta vam je želja da još istražujete i napišete?
Napisala sam monografije koje su biografskog karaktera o znamenitim ličnostima zlatiborskog kraja. Mislim da su neki značajni ljudi i dalje ostali posve zanemareni, pa imam potrebu da njihova dela prezentujem i pažljivo stavim pred sud istorije i današnjih generacija.
Pored jubileja tri decenije koje je obeležilo pisanje knjiga, vi ste i 20 godina u Biblioteci „Ljubiša R.Đenić“. Šta biste izdvojili i na šta ste posebno ponosni?
Rad u Biblioteci „LJubiša R. Đenić“ smatram velikom privilegijom i velikim zadovoljstvom. Ovih 20 godina u ovoj respektabilnoj instituciji obeležio je jedan temeljan i sveobuhvatan rad, jedan timski rad svih zaposlenih, koji je rezultirao time da Biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ pripadne posebno mesto u kulturi zlatiborskog kraja, značajna uloga u očuvanju i promociji kulturne baštine kao i očuvanju kulturnog identiteta lokalne zajednice. Naša Biblioteka, koja promoviše pismenost, neguje kulturu čitanja i doživotnog učenja i podiže svest o lokalnom i nacionalnom kulturnom nasleđu, postala je svojevrsni centar informacija koji omogućava sve vrste znanja.Biblioteka je danas mesto okupljanja ljubitelja lepe književnosti, mesto za druženje sa piscima, mesto gde se čuje lepa reč, gde se održavaju edukativna predavanja, gde se mogu videti tematske izložbe. Takođe, što je veoma važno, to je mesto okupljanja dece svih uzrasta, od dece iz vrtića, do predškolske i školske dece, koji u biblioteci vide jedno interesantno mesto, gde mogu da se istovremeno i zabave ali i da mnogo toga nauče. Za to su zaduženi naši knjižničari i bibliotekari, koji se na najbolji način trude da približe deci pisanu reč. Mi smo upostavili „Dečiji čitalački klub“ koji ima za cilj da probudi čitalačku strast kod dece. Pored toga uspostavili smo i „Zlatiborski čitalački klub“ u ogranku Biblioteke na Zlatiboru. Koncipiran je tako da se, bez krute forme, vodi dijalog sa piscem i čitaju odlomci iz knjige, sa ciljem da se neguje ljubav prema lepoj književnosti.Biblioteka je, takođe, mesto za naučno-istraživački rad. Poseduje naučno odeljenje, koje je izuzetno značajno, jer je na jednom mestu objedinjuje najvrednija izdanja koje biblioteka poseduje iz svih oblasti znanja, a to su enciklopedije, rečnici, leksikoni, monografije o umetnosti i stručna literatura neophodna za pisanje naučnih radova.
Mi imamo vrlo bogatu i ozbiljnu izdavačku delatnost u okviru koje je izdat čitav niz monografskih publikacija, koje daju značajan doprinos ukupnoj izdavačkoj delatnosti Zapadne Srbije. Biblioteka objavljuje knjige iz oblasti istorije, kulture, turizma, beletristike, najpre zavičajnih pisaca. Na taj način popunjava fond zavičajne knjige, koji je od velike važnosti, jer predstavlja pisanu baštinu jednog kraja i kulturni identitet zajednice. Još jedan važan segment našeg rada, na šta sam posebno ponosna, odnosi se na zaštitu nematerijalne kulturne baštine, što je od velikog značaja, jer čuvanje nematerijalnog nasleđa naroda sveta jedan je od najvažnijih zadataka koje je pred celu međunarodnu zajednicu postavio UNESKO, usvajajući 2003. godine, Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine. Srbija je ovu Konvenciju ratifikovala u maju 2010. godine. Biblioteka se godinama bavi zaštitom nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz popularizaciju erskog humora. Zahvaljujući sakupljanju, istraživanju, proučavanju i vrednovanju erskog humora na području Zlatiborskog okruga, koje dugi niz godina sprovodi Biblioteka, kao neophodan i neprekidan posao zaštite, 2012. godine, erski humor je upisan u Nacionalni registar elemenata reprezentativnog nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Na taj način erski humor je prepoznat kao deo kulturnog identiteta srpskog naroda. Na to možemo svi biti ponosni.
U radu Biblioteke šta je najznačajnije od događaja i manifestacija i čemu težite u narednom periodu?
Mi imamo veoma bogatu kulturno-prosvetnu delatnost i obezbeđujemo jedan kvalitetan kulturni život u našoj sredini. Samo prošle godine imali smo oko 90 kulturnih manifestacija sa poznatim srpskim piscima i naučnicima, slikarima, glumcima, rediteljima, sa zavičajnim piscima i pesnicima. Neke od naših manifestacija postale su tradicionalne, kao što je „Letnji, ulučni, erski kabare“ koja ima za cilj popularizaciju erskog humora, po kojoj smo postali poznati, ne samo u čitavoj Srbiji, već i u susednim zemljama i koja se održava već 18 godina.„Letnji ulični erski kabare“ je kulturna i turistička manifestacija, dobro programski osmišljena i izuzetno posećena. Prvenstveno je namenjena domaćem stanovništvu, koje treba da se upozna sa svojom kulturnom baštinom kako bi je bolje razumelo i više poštovalo. Ali ona predstavlja i autentičnu turističku ponudu naše destinacije, jer od samog osnivanja 2008. godine, Turistička organizacija Zlatibora je ovu manifestaciju uvrstila u „Zlatiborsko kulturno leto“. Smatrajući da je ova manifestacija specifična, interesantna i edukativna i da im obogaćuje turistički doživljaj, mnogi posetioci Zlatibora ovu planinu pamte upravo po Erskom kabareu. Na taj način dolazimo do toga da s jedne strane dobijamo novi okvir za dinamičan kulturni život lokalnog stanovništva, a sa druge, atraktivnu turističko – kulturnu ponudu, koja može da privuče turiste da bolje upoznaju naše osobene kulturne potencijale. Time Biblioteka aktivno učestvuje u razvoju kulturnog turizma. Naime, kultura je preduslov i razvoja turizma a koliko su kultura i turizam povezani, govori intenzivni razvoj kulturnog turizma u poslednjih dvadesetak godina. To je za nas veoma važno, jer mi živimo na planini koja je postala jedna od najatraktivnijih destinacija u zemlji i najposećenije mesto u Srbiji. Pa ako znamo da je cilj kulturnog turizma saznanje o istoriji, načinu života ljudi, njihovoj duhovnoj kulturi, onda u tom smislu posebnu ulogu imaju institucije kulture, muzeji, biblioteke, galerije, arhivi.Uspešan razvoj kulturnog turizma podrazumeva sponu između kulturne baštine i turizma kao i formiranje turističkog proizvoda zasnovanog na nasleđu i kulturi, što Biblioteka uspešno radi dugi niz godina.
Šta sada pripremate i kada će to biti predstavljeno publici?
U pripremi je izložba posvećena Hramu Svetog Arhangela Gavrila u Čajetini, koji ove godine slavi 135. godina sabornosti. Značaj duhovne i kulturne uloge Srpske pravoslavne crkve u prošlosti srpskog naroda bio je izuzetno veliki. Mnoge pojave prošlosti i sadašnjosti mogu biti dobro shvaćene i ocenjene, samo uz dovoljno poznavanje istorije pravoslavne crkve. Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Čajetini nije samo hrišćanska bogomolja, ona je i simbol kulturnog nasleđa i istorijskog kontinuiteta. Uz važan zadatak očuvanja identiteta autentične hrišćanske crkve, ona je bila značajan činilac u kulturnom i istorijskom razvoju naroda zlatiborskog kraja, od svog nastanka pa do današnjih dana.
