Komemoracija nedavno preminulom akademiku Ljubomiru Simoviću održana je danas u Gradskoj kući. Simović, koji je bio pesnik, dramski pisac, esejista i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, preminuo je 17. aprila ove godine.
Okupljeni su odali počast preminulom minutom ćutanja pre početka obraćanja gradskih zvaničnika.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević rekla je da je Užice imalo sreću da se u njemu rodi srpski akademik.
– Pronaći meru za meru u rečima kojima želimo da evociramo uspomenu na lik i delo čarobnjaka pisane reči i prenesemo poslednje pozdrave i poruke Užičana nije nimalo jednostavno – odmerenom i skromnom čoveku kakav je Ljuba oduvek bio, rekla je Raković Radivojević.
Ona je istakla da veliki ljudi i veliki stvaraoci nisu svesni svoje veličine, kao i da oni iskreno stoje iza napisanih reči koje su, kako je navela, najdubljih ljudskih uverenja.
– Simović je pripadao grupi onih koji svakim svojim delom podsećaju koliko je važno prepoznavati prave vrednosti i boriti se za njih. Poznavajući sve ljudske slabosti i vrline, on nije kudio ni hvalio, već je o nama i svetu u kome je živeo – kako je sam rekao – pisao onako kako jeste. Preispitujući sebe i postupke ljudi oko sebe, podsećao nas je da je lepota svuda oko nas – samo je treba prepoznati i izdvojiti, navela je gradonačelnica.
Raković Radivojević je ukazala da je Simović iz mentaliteta Užičana i vanvremenskog smisla za humor crpeo inspiraciju za svoje stihove i drame.
– Njegova dela prevedena su na gotovo sve evropske jezike, a drame izvođene ne samo u pozorištima širom Srbije, već i na mnogim svetskim scenama – u Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Kanadi, Maroku i drugim mestima, objasnila je Raković Radivojević i dodala da je Simoviću zavičaj predstavljao nešto posebno.
Profesor Miomir Milinković istakao je da je Simović jedan od najznačajnijih užičkih intelektualaca, koji je stvarao u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.
– Danas smo ovde sa pomešanim osećanjima tuge i ponosa. Tuge jer sa nama više nije fizički Ljubomir Simović – akademik, pisac, pesnik, prozaista, dramski pisac, književnik, esejista. Ponosni smo jer smo imali tu čast i privilegiju da budemo njegovi savremenici. Pesnik nije umro – on se samo preselio u istoriju i nastanio večnost, tamo gde mu je i mesto, rekao je Milinković i dodao da je Užice dalo mnogo poznatih imena srpskoj kulturi.
Prema njegovim rečima, Simović je dosegao do „astralnih visina“ na kojima stoje imena najvećih srpskih pisaca i stvaralaca.
– Tematski okvir Simovićeve poezije je širok – utemeljen je na folkloru i usmenoj tradiciji, na prošlosti i aktuelnim temama savremenog života, a vremenski interval u kojem stvara je veoma dug – od Starog zaveta do našeg doba, objasnio je profesor.
Gradski većnik za društvene delatnosti Branko Popović naveo je da je Simović nesumnjivo najznačajniji pisac koga smo imali u 20. veku.
– Već na prvo čitanje uočljivo je da se kod ovog stvaraoca poetsko i dramsko međusobno prepliću i dopunjuju, rekao je Popović.
