– U godini smo kada pravimo presek našeg 75. godišnjeg doprinosa generacija zaposlenih „Valjaonice bakra Sevojno“ našem društvu. Zanimljiva statistika fabrike beleži da je ukupno proizvedena količina proizvoda od bakra i bakarnih legura za proteklih 75 godina 2.250.000 tona što je ekvivalent težine 222 Ajfelova tornja. Kada ovu količinu pretvorimo u bakarne cevi sa njom bismo mogli obmotati zemljinu kuglu 140 puta. Ukoliko bismo ukupnu proizvodnju od 2.250.000 tona pretvorili u površinu proizvoda od bakra i legura bakra, bila bi to ogromna bakarnu ploču, ista bi pokrila urbani deo grada Beograda ili 52 fudbalska stadiona. Utovarena u šlepere pretvorila bi se u kolonu šlepera u dužini od 2.766 kilometara što je razdaljina od Užica do Madrida. Zaista impozantna proizvodnja ukoliko je prikažemo na ovaj interesantan i neuobičajen način – navodi za „Vesti“ generalni direktor sevojničkog giganta Dragan Subotić koji je ceo radni vek u „Valjaonici bakra“ prošavši put od ekonomiste-pripravnika do prvog čoveka fabrike na čijem je čelu dve decenije.
Fabrika ste koja je izdržala mnogo toga, promenu naziva nekoliko država, političkih sistema, ekonomskih nedaća, šta je ključno za njeno trajanje sedam i po decenija?
Danas je dobro stanje u fabrici i u godini jubileja želimo da afirmišemo naše rezultate. Period šezdesetih i dolazak Vlajka Brkovića do 1973. godine je period velikog uspeha sa stanovišta standarda zaposlenih i investiranja. Doneta je strateška odluka o finansiranju gradnje „Valjaonice aluminijuma“. Vlajkovim odlaskom došlo je do krize u rukovođenju i menadžmentu. Fabrika uspeva da stabilizuje određene segmente, ali ostaju neuralgične tačke i podele u kolektivu. Sevojnički brod plovi ne tako razvojno, ali sa aspekta proizvodnje i zaposlenosti rezultati su pozitivni. Tako je bilo do kraja osamdesetih, a onda stižu devedesete i raspad zemlje, ratovi, hiperinflacija, blokada, sankcije. Malo ljudi zna da ceni i poštuje naše napore da održimo kontinuitet proizvodnje u ovom teškom periodu.
Koliko ste kao fabrika tada bili nadomak ambisa?
Kada sam došao na čelo „Valjaonice bakra“ krajem 1995. godine fabrika je bila na rubu stečaja. To je bilo realno, jer ako dišete sa 10 posto kapaciteta pluća ne možete normalno funkcionisati, često ni preživeti. Ukoliko vam kažem da je fabrika u tom periodu imala 3.300 zaposlenih i da je maksimalno hiljadu radilo, dok za 2.300 radnika nije bilo posla, a primalo su 85 ili 65 odsto zarade zavisno od propisa, bez mogućnosti otkaza sa socijalnom komponentom u kolektivu, možete zamisliti koliko je bilo teško. Umesto ulaganja u razvoj i potrebne investicije uložili smo 15-20 miliona dolara u „preživljavanje i socijalnu demagogiju“. To nam je bio najteži period. I danas kao nekada sa velikim poštovanjem ulazim u ovu fabriku i mislim da pogotovo starije generacije imaju isti osećaj. Upravo ta privrženost i odanost „Valjaonici bakra“ bila je ključna u kriznom periodu. Nije me interesovao ni status, ni plata već samo jedno – da ne budem čovek na čelu kolektiva koji se urušava znajući kakav je to brend zaUžice, Zlatiborski okrug i Srbiju. Ta neverovatna energija, snaga, volja, želja nas zaposlenih je prevladala da preživimo teško vreme.
Kažete da su ta tri dana pred Novu godinu 1995. bila nemoguća misija, zašto?
Izabran sam za generalnog direktora 25. decembra 1995. godine. Proizvodnja je bila 10-15 odsto kapaciteta, fabrika u blokadi sa nerealnim mogućnostima za isplatu zarada koje su kasnile šest dana. Dolazim na poziciju direktora, zarade neisplaćene, niti ih ima na vidiku. Dakle, ja sam taj čovek koji prvi u istoriji „Valjaonice bakra“ treba radnicima da saopšti, i to pred Novu godinu, da nemaju platu. Samo ta tri dana koja sam preživeo počevši od deblokade računa i stvaranja uslova da se isplati zarada 29. decembra 1995. dovoljno je materijala da napišem knjigu. Nemoguća misija, neko bi rekao, ali znate kako je kod nas Srba – ne postoji ništa što nije moguće.
Šta je bilo ključno za stvaranje nove perspektive, koje odluke?
Nikada nismo bili saradnici i miljenici politike u periodu o kome govorim i nismo imali neku veliku podršku institucija i države. Bile su to više sile i nenormalno vreme za poslovanje. Ali uvek morate imati ideju. Jednom je to bio kredit od YU banke, dva ipo miliona dolara za sirovinu, drugi put pozajmica pet miliona maraka od prodaje „Telekoma“ i to su bili baj-pasovi. Ali, imali smo formulu koja nas je izvukla iz teškog perioda, a to je saradnja sa „Ist pointom“ i Zoranom Drakulićem koja je bila ključna da stvorimo perspektivu. Investiranje od 30 miliona evra i razvoj tržišta sa „Ist point“ infrastrukturom su bile oaze spasa i kroz strateško partnerstvo došli smo do 2004. godine kada smo privatizovani kao prva od 50 firmi koja je skinuta sa spiska za restrukturiranje. Privatizacija nije bila laka, ali je bila neminovnost. Rešavati pitanje (pre i posle privatizacije) 2.200 ljudi je bilo teškopitanje, ali smo ga završili korektno kroz socijalni program bez ijednetužbe radnika koji su dobili otpremninu kroz socijalni program.
U periodu upravljanja fabrikom od strane fondova uočavate neuralgičnu fazu u kojoj ne želite da učestvujete…
Tokom 2010-2012. godine sa fondovima je bilo problematično, razišli su se sa „Ist pointom“ nisu bili spremni da podrže „Valjaonicu“ koja je bila kolateralna šteta dešavanja u „Ist point holdingu“. Kao direktor, 17 godina sam do tada bio u funkciji rasta, razvoja i perspektive fabrike, ali došlo je do problema u komunikaciji. Video sam da su se iznad “Valjaonice” nadvili crni oblaci i kao što sam molio Boga 1995. godine da ne budem čovek koji zatvara vrata fabrike, ni tada nisam hteo da učestvujem u njenoj stagnaciji-urušavanju.
Šta se dešava dolaskom novog većinskog vlasnika u Valjaonicu?
U fabriku sam se vratio 2021. godine i imao zadovoljstvo i sreću da većinski vlasnik „Valjaonice bakra“ bude Desko Nikitović, naš zemljak iz užičkog kraja, koji je živeo 30 godina u Americi i 12 godina bio srpski konzul u Čikagu i koji ima izuzetnu društvenu odgovornost prema lokalnoj zajednici i zaposlenima. U pogledu koncepta rasta i razvoja firme smo se složili i mislim da je to jedan od faktora da budemo na pravom putu.
Sa kakvim ste se globalnim ekonomskim izazovima kao fabrika tada suočili?
Situacija na globalnom tržištu nije bila ni malo naivna i laka, rusko-ukrajinski i izraelsko-palestinski rat, energetska kriza, sankcije Rusiji povećale su cene inputa u Evropi i kod nas…Dolazi do smanjenja kupovine proizvoda na zapadnom tržištu, posebno na nama značajnom nemačkom tržištu. Ali zahvaljujući diversifikaciji naše proizvodnje i korišćenju proizvoda za više delatnosti (metaloprerađivačku, elektro, građevinarstvo, vojnu, saobraćajnu industriju) uspeli smo korektnom poslovnom politikom i jedinstvom Nadzornog i Izvršnog odbora, direktorskog kolegijuma, svih zaposlenih da ostvarimo mnogo toga pozitivnog.
Kakvi su konkretni poslovni pokazatelji u posmatranom periodu?
U protekle četiri godine uspeli smo; da vratimo 24 miliona evra kredita i platimo 6 miliona evra kamata, investiramo 18,8 miliona evra i da proizvodnju i realizaciju u odnosu na 2020. godinu povećamo za 20 odsto što nije skromno s obzirom na globalna kretanja. Želim da istaknem da smozarade povećavali 8,7 odsto na godišnjem nivou do 23 odsto u prethodnoj godini. Ona je danas sa posebnim ugovorima iznosi 115.000 dinara neto. Regres, naknada za Novu godinu, Božić i Vaskrs iznose 155.000 dinara, odnosno više nego što iznosila 13. plata. Posebno sam zadovoljan što smo u prethodne četiri godine ostvarili neto dobit od 40,6 miliona evra, a od 2022. godine ušli u zonu oporezive dobiti i po tom osnovu je plaćeno oko 6,6 miliona evra do danas. Bilans stanja, vrednost imovine preduzeća 2020. godine je 69, a protekle 120,4 miliona evra što je povećanje od 51,4 miliona ili 75 odsto. I sledeći pokazatelj govori o uspešnosti, a to je da su nam troškovi amortizacije pre četiri godine bili 1,2 miliona, a protekle 2,8 miliona evra što je povećanje 133 odsto i faktički znači ulaganje u imovinu preduzeća.
Ušli ste u ambiciozni investicioni ciklus koji je vredan 50 miliona evra. Šta bi se desilo ukoliko investicije izostaju u fabrici koja je jedan od najvećih srpskih izvoznika?
Metaloprerađivačka fabrika poput „Valjaonice bakra“ traži stalno investiranje. Po mojoj proceni bez 5 miliona evra na godišnjem nivou u kontinuitetu fabrika gubi dah, kvalitet i konkurentnost, a posle par godina i korak na svetskom tržištu. U periodu 2011-2021. imali smo nedovoljno investicija i došli u situaciju da moramo intenzivnije da investiramo i nadoknadimo izostanak iz prethodnog perioda. Mislim da proizvodnja od 30.000 tona bakra nije vrh već početak rasta i razvoja VBS.
Šta obuhvataju ove velike investicije u livnici, valjaonici i presaonici?
Livnica sa kapacitetom i načinom rada trenutno je ograničavajući faktor proizvodnje sa 48-50.000 tona odlivaka što nam omogućava maksimalnu proizvodnju 30.000 tona proizvoda. Moram se pohvaliti da smo kupili opremu Fabrike bakarnih cevi u Majdanpeku koju ćemo implementirati u livnicu i presaonicu. Sa pećima ćemo podići kapacitet livnice, a oprema iz Majdanpeka će nam poboljšati nivo proizvodnje cevi. Potrebna nam je i trafo-stanica zbog kapaciteta električne energije za dodatnu potrošnju. Sa italijanskim partnerom i „Institutom za rudarstvo i metalurgiju Bor“ razmatramo pitanje ventilacije, odnosno otprašivanja u livnici što je ekološko pitanje, ali pre svega pitanje uslova rada. U delu pripreme sirovina nabavili smo paketir presu i grajfer, makaze za sečenje katode i sekundarnih sirovina, montiran je novi kran, radimo na postavljanju dve IAS peći koje će znatno povećati topioničke kapacitete. Kada to završimo nivo odlivaka će biti 100-120.000 tona i stvoriće se uslovi za dupliranje proizvodnje. Trenutno najveća ulaganja su u pogon valjaonice.
Ugovorili smo dve prese za proizvodnju čančeta od nemačkih dobavljača sa rokom isporuke za 16-18 meseci. Radimo rekonstrukciju i modernizaciju EBNER peći kao i nove peći B7/12, nabavku ravnalice za debele limove do 5 mm i 4 metra dužine. Uvažavajući povećanje kapaciteta u livnici, u valjaonici će sa sadašnjih 1500 tona biti omogućena proizvodnja od 3000 tona mesečno. U presaonici smo postavili modernizovan VNC uređaj za proizvodnju kapilarnih cevi. Implementirana je i nova linija za predizolovane cevi. Nabavili smo i špic mašinu AVS 63 za špicanje cevi do 110 mm spoljni prečnik. Sa sadašnjih 700-800 tona planiramo minimum 1500 tona , i sve pomenuto znači dupliranje proizvodnje “Valjaonice bakra” sa sadašnjih 30.000 na 50-60.000 tona godišnje..U FEMOD-u – mašinski pogon, u završnoj fazi je realizacija programa „Nova alatnica“. Značajno je istaći da radimo i na realizaciji rekonstrukcije i tehnološkog unapređenja postrojenja za preradu otpadnih i tehnoloških voda (neutralizacija) kao i na razdvajanju otpadnih voda sa manipulativnih površina. Ova dva projekta su uslov za dobijanje integralne dozvole.
Šta bi to značilo za izvoz fabrike i platni fond?
Po sadašnjim cenama bakra to znači sa sadašnjih 250 miliona realizaciju od 500 miliona evra i dupliranje vrednosti prerade na 100 miliona evra iz koje se pokrivaju svi troškovi van metala uključujući i zarade. Iznete procene možda deluju previše optimistički, ali mi smo u ovu utakmicu ušli i nema odstupanja. Bakar je bio i ostaće metal budućnosti uz široku primenu posebno u novim tehnologijama.
Koliko ćete pažnje posvetiti zelenoj energiji u budućem razvoju valjaonice?
Većinski vlasnik Desko Nikitović dosta je živeo u Americi gde su uslovi funkcionisanja kompanija drugačiji i želi da dobar deo tih iskustava prenese kod nas. Pitanje zelene energije jedan je od prioriteta “Bakra” poput tekuće proizvodnje. Smanjenje emisije ugljen dioksida, problem otpada i postavljanje solarnih panela su nam prioriteti. Imamo dva hektara zemljišta i planiramo otkup još dva hektara od građana Sevojna za ove potrebe.
Gde će sve biti postavljeni solarni paneli?
U prvoj fazi solarne panele ćemo postavljati na hali tankozidnih, mesinganih cevi i na prostoru od 3-3,5 hektara svog i kupljenog zemljišta a u drugoj na glavnoj hali. Kada to uradimo imaćemo kapacitetdo 16 megavata proizvodnje električne energije što će biti do 20 odsto naših potreba. Sa fabričkim parkom koji je jedan od najlepših u Srbiji, solarima, rekonstruisanom infrastrukturom „Valjaonica bakra“ će izgledati velelepno kako to i zaslužuje.
Kakva je saradnja valjaoničkih sindikata sa poslovodstvom, koliko fabrika zapošljava radnika?
„Valjaonica bakra“ ima tri sindikata i unutar fabrike izuzetno sarađujemo. Uradili smo kolektivni ugovor koji je primer za metalce, pa možda i dobar primer za Opšti kolektivni ugovor. Sindikalna prava i obaveze su za nas prioritet. “Valjaonica bakra“ ima oko 1.200 zaposlenih, a pored materijalnog fokus fabrike u narednom periodu biće mnogo više bezbednost i zaštita na radu. Primili smo 389 novih radnika, ali je i ,uglavnom prirodnim odlivom, otišlo u penziju i drugim povodima 263 radnika. Interesantna je činjenica da je u 75 godina rada fabrike kroz kompaniju prošlo 14.764 lica. Dodatno, prosečna starost zaposlenih danas je 47,5 godina a prosečan ukupan staž 21,8 godina.
Fabrika ste koja je decenijama žila kucavica ovog grada koja puni užički budžet. U čemu vam je potrebna podrška lokalne samouprave Sevojna i grada Užica?
Želimo treću traku i kružni tok kod ulaska i izlaska iz fabrika u Sevojnu. Između smena suočavamo se sa neviđenim pritiskom automobila i mislim da ovi saobraćajni problemi nisu rešeni na adekvatan način. Zatim pitanje bescarinske zone koja je na 40 ari mala i neadekvatna. Rešavanje problema Sokolske ulice i mosta preko Dragićevića potoka (radi poboljšanja saobraćajne veze između fabričog parkinga i centra Sevojna) kao i njegovo održavanje u saradnji sa lokalmom samoupravom i Srbija vodama. Dugoročno rešavanje pozicije stadiona prema ranije utvrđenom Detaljnom urbanističkim planom.
Šta je prednost „Valjaonice bakra Sevojno“ na svetkom tržištu, znamo da 87-90 odsto proizvodnje izvozite u Zapadnu Evropu i Ameriku?
Malo fabrika u svetu ima tako širok asortiman kao „Valjaonica bakra“, valjane, vučene proizvode, bakar, mesing… Malo je fabrika gde kupac kao kod nas može da dođe i da na jednom mestu zadovolji potrebe našim proizvodima. Druge fabrike u svetu uglavnom su specijalizovane za neki vid ovih proizvoda. Odnos koji smo decenijama gradili sa kupcima i dobavljačima je odnos iskrenog poverenja. Na proslavi jubileja 9. juna pozvaćemo naše partnere, a među njima će biti i oni sa kojima poslujemo više od pola veka. „Valjaonica bakra“ je deo svetske ekonomije, jer se na svetskom tržištu ne opstaje ukoliko nemate korektne odnose i tržišno prihvatljivu ponudu partnerima. Kao domaćini veoma se radujemo dolasku naših dugogodišnjih partnera.
Obeležavanje jubileja 75 godina „Valjaonice bakra“ trajaće tokom cele godine, očekuje nas Porodični dan na stadionu FK Sevojno i još mnogo manifestacija, kulturnih, muzičkih i sportskih događaja. Kakva je vaša poruka povodom značajne godišnjice „Valjaonice bakra“?
Rastao sam i vaspitavan u vremenu kada je „Valjaonica bakra“ bila brend, a dobiti posao u njoj ponos, čast i stvar prestiža. U jednom periodu usled više sile to je devalvirano. Na putu smo da sve to vratimo „Valjaonici bakra“ i da zasija punim sjajem sa perspektivom za mlade, mogućnostima za napredovanje i dobrim standardom zaposlenih. Uvek smo bili i ostaćemo društveno odgovorna kompanija. Naš slogan za jubilej je „Valjaonica je srce grada Užica“ i uvereni smo da će njeno srce kucati i za generacije mladih koje tek dolaze.
