Posle 60 godina od završetka osnovne škole u Ribaševini, generacija učenika te škole od 1957. do 1965. godine okupila se po prvi put u svojoj osnovnoj školi da proslavi veliki jubilej.
Osmi razred je s uspehom te davne 1965. godine završilo svih 34 učenika, a onda nas je put odveo na razne strane, tako da smo sada, kao penzioneri, tek uspeli da se okupimo i družimo.
Od nas 34, nažalost, devet naših drugarica i drugova je preminulo i napustilo nas, ali smo pronašli njihove naslednike koji su nam se pridružili u ovom našem slavlju, tako da nas je na tom svečanom skupu bilo 17 drugarica i drugova.
Tokom našeg osmogodišnjeg školovanja u školi je radilo 17 nastavnika, učitelja i pomoćnog osoblja, od kojih je 16, nažalost, u međuvremenu preminulo, ali je, na našu radost, ostao u životu naš razredni starešina u osmom razredu, Milan Kuzeljević, koji „gazi“ devedeset prvu godinu, ali je dosta oronulog zdravlja i bio je sprečen da prisustvuje našem slavlju.
Zato smo formirali delegaciju koja će ga posetiti i uručiti primerak monografije koju smo izdali povodom ovog našeg jubileja, sa posvetom i potpisima svih prisutnih na skupu.
Posetili smo i grobove preminulih drugova i zapalili im sveće.
Želimo da istaknemo da je naša generacija među najboljim posleratnim generacijama, iako je odrastala i školovala se u vrlo teškim posleratnim godinama, i sa ponosom ističemo da je osmoro naših drugova završilo fakultete, jedan višu školu, osamnaestoro srednju školu, a osmoro se, posle osmoletke, zaposlilo i radilo u državnim firmama.
Mnogi od nas radili su na vrlo visokim i odgovornim funkcijama, dajući veliki doprinos razvoju i bezbednosti naše zemlje.
U prigodnoj monografiji koju smo izdali ovom prilikom, ukratko smo prikazali razvoj školstva u našem kraju, kao i biografije svih nastavnika i školskog pomoćnog osoblja, te biografije svih 34 učenika naše generacije.
S obzirom na to da smo u poodmaklim godinama života, dogovorili smo se da ne čekamo još 60 godina za novo okupljanje, već da se ponovo sastanemo za pet godina, i zamolili jednog druga da to organizuje i priredi dodatak prethodnoj monografiji sa podacima koji su izostali u prethodnom izdanju.
Nadamo se da će nas sreća i zdravlje poslužiti još dugo godina i da ćemo se i dalje okupljati sve dok nas bude živih.
