Sporazumom o prijateljstvu ili bratimaljenjem ističete istorijski i emotivni značaj veza između Francuske i Srbije, naročito obeleženih solidarnošću tokom Velikog rata. Ovi odnosi su zaista prolazili kroz periode jačanja i izazova, ali prijateljstvo između dva naroda ostaje dragoceni deo njihove zajedničke istorije – kaže za „Vesti“ naš zemljak Adam Bakračlić koji tri decenije živi u Parizu i koji je inicijator bratimljenja svog rodnog grada sa pariskom opštinom Mezijer (Mézières-sur-Seine)
Recite nam nešto o sebi, iz kog dela ste Užica, koliko već dugo živite u Parizu, čime se bavite …
Rođen sam u Užicu 5. juna 1973. godine i sa svoje sa 22 godine otišao u Francusku. Za moj odlazak bila je presudna ljubav i posle brak sa Francuskinjom srpskog porekla, takođe iz Užica postajem stanovnik Pariza. Danas sam vlasnik preduzeća u sektoru građevine i renoviranja.
U kojoj opštini živite i kako biste je predstavili?
Geografska lokacija Mézières-sur-Sena se nalazi u departmanu Yvelines, sedam kilometara jugoistočno od Mantes-la-Jolie i 40 kilometara zapadno od Pariza, na levoj obali Sene. Opština se nalazi na ulazu u region Ile-de-France, na pravcu Pariz–Ruan. U 2025. godini imamo 3.800 stanovnika. Izabrao sam ovu opštinu za život i rad zbog njenog očuvanog životnog okruženja, U njoj je porodična i prijatna atmosfera, postoje opštinski projekti koji poštuju životnu sredinu, ima mirno okruženje, sve je tu prodavnice i usluge u neposrednoj blizini i sve je nekako povoljno, sve što bi se reklo na dohvat ruke.
Kako je došlo do toga da postane deo tima u upravi jedne pariske lokalne uprave?
Godine 2020. moj prijatelj Frank Fonten (Franck Fontaine) koji živi u Mezijer-sur-Sene manje od deset godina, prihvata ludu opkladu: da postane načelnik opštine i želi da se priključim njegovom timu. Tako sam se pridružio političkoj avanturi ne znajući šta me očekuje i da li je naš tim dovoljno hrabar da preuzme upravljanje opštinom.
Tako je i bilo – imenovan sam za „opštinskog savetnika zaduženog za održavanje opštinskih objekata“. S obzirom na moj posao, bilo je jasno da ću dobiti delegaciju koja zahteva praktične veštine i brigu o infrastrukturi.
Koliko srpska zajednica u Parizu ima ljudi sa ovih prostora, koliko su brojni Užičani, kako se družite i održavate veze?
Uprkos drugačijem okruženju uvek sam se trudio da sačuvam i sačuvao običaje i tradiciju svoje zemlje. Postao sam član srpskog udruženja „Association Serbie“ 12. oktobra 2004. godine, koje nudi brojne aktivnosti (proslave, porodične večeri, folklorne igre, putovanja otkrivanja, srpska škola).
Ovo udruženje broji najmanje 170 članova srpskog porekla. Pored toga, malo lokalno udruženje osnovano u septembru 2005. godine, „US Foot Serbie“, omogućava nama, Srbima u dijaspori, da se okupljamo i razmenjujemo informacvije i mišljenja oko vrednosti koje sport promoviše.
Zašto ste inicirali bratimljenje svog rodnog grada sa pariskom opštinom Mezijer?
Godine 2022, tokom privatnog boravka u Užicu upoznao sam gospođu gradonačelnicu Užica, dr Jelenu Raković Radivojević kojoj sam objasnio značaj potpisivanja sporazuma o bratimljenju između naših opština, odnosno grada Užica i Mezijer–sur- Sene. Takođe godine 2023, zajedno sa gospodinom Frankom Fontenom, načelnikom opštine, ponovo smo otišli u Užice da finalizujemo odredbe tog sporazuma. Takođe smo bili primljeni kod gospodina Pjera Košara ambasadora Francuske u Beogradu.
Šta omogućava sporazum ili kako jednostavno kažemo bratimljenje dva grada?
Ovaj sporazum omogućava jačanje odnosa između naših gradova u oblastima kulture, dužnosti sećanja, ekonomije, nauke, tehnologije, ekologije, turizma, sporta, obrazovanja i industrije.
Ispravno ističete istorijski i emotivni značaj veza između Francuske i Srbije, naročito obeleženih solidarnošću tokom Velikog rata. Ovi odnosi su zaista prolazili kroz periode jačanja i izazova, ali prijateljstvo između dva naroda ostaje dragoceni deo njihove zajedničke istorije.
Šta za Francuze znači obeležavanje pobede u Prvom svetskom ratu, da li su ova stradanja smemo ikada zaboraviti i koliko su ove veze stvorene u teškim vremenima za dva naroda i danas važne?
Za Francuze, obeležavanje pobede u Prvom svetskom ratu ima veliki simbolički i emotivni značaj. To je prilika da se oda počast milionima vojnika i civila koji su patili i izgubili živote tokom ovog razornog sukoba. Svake godine, 11. novembar se obeležava zvaničnim ceremonijama, trenucima sećanja, kao i obrazovnim aktivnostima koje imaju za cilj prenošenje sećanja na ovaj rat novim generacijama. Patnja i žrtva boraca nisu zaboravljeni, naprotiv, oni su sastavni deo francuskog kolektivnog sećanja. Što se tiče Srbije, istina je da je sećanje na Veliki rat takođe veoma snažno, naročito zbog velikih gubitaka koje je zemlja pretrpela. Ukoliko primećujete da se neke stvari ispravljaju, to može odražavati obnovljeni napor da se ta zajednička istorija vrednuje i prizna, da se ojačaju veze između dva naroda i promoviše zajedničko sećanje.
Bitan je početak koji ste vi inicirali i pretpostavljamo da će biti još mnogo susreta između Užičana i Parižana koje dugujemo precima i koje ostavljamo u nasleđe generacijama koje će doći posle nas. Dodajmo da su nedavno u našem gradu boravila i deca iz Mezijera. Pored toga mogući su i drugi oblici saradnje, recimo u oblasti privrede…
Imali smo čast da u novembru 2024. godine ugostimo srpsku delegaciju koja je boravila u Francuskoj. Čekao ih je bogat i gust program: komemorativna ceremonija 11. novembra, radni sastanak sa službama radi organizacije dečjeg boravka, poseta Nacionalnoj skupštini i njenom plenumu, obilazak dvorca Versaj, prijem kod predsednika Privredne komore i industrije (CCI Versaj) gospodina Gijom Karea, organizovane posete VEOLIA postrojenju za preradu vode i postrojenju za preradu otpada i obilazak Pariza…
Svakako da će biti još mnogo susreta prijatelja iz Užica i Pariza u to sam duboko uveren i to je na neki način zavet koji su nam ostavili preci.
