U Narodnoj biblioteci predstavljen je dvobroj časopisa „Gradac“ posvećen Ekatarini Velikoj, koji je priredio Marjan Čakarević.
Ekatarina Velika bila je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih bendova na prostoru bivše Jugoslavije, kao predstavnik „talasa novog tamnog romantizma“. Okosnicu benda činili su gitarista i pevač Milan Mladenović, klavijaturistkinja Margita Stefanović i basista Bojan Pečar.
Priređivač Marjan Čakarević kaže da je svako od članova EKV-a „autentična umetnička ambicija“ i da je to ono što EKV izdvaja od ostalih bendova iz perioda osamdesetih.
– Bend ne postoji trideset godina i ono što se meni iskristalisalo kao utisak jeste da je EKV bend koji je ostao u punom sjaju svoje slave, koja se nadograđuje uticajem koji i danas ima i koji je kombinacija etike i estetike – navodi Čakarević.
Ključni razlog koji ga je rukovodio da priredi broj posvećen EKV-u jeste početak rata u Jugoslaviji i to kako se ko na tadašnjoj muzičkoj sceni odnosio prema njemu.
Ističe da su, od čitave sjajne ekipe bendova iz osamdesetih koje smo svi voleli, Milan Mladenović i Ekatarina Velika „najpreciznije rekli ono što je tada, u krizi, trebalo reći, braneći univerzalne vrednosti u muzici“.
– Oni nisu samo rekli ‘mi smo protiv rata’, već su to muzički relevantno i otpevali – kaže Čakarević uz reči da su od bendova iz tog perioda „Haustor i Ekatarina Velika do kraja ostali umetnost“.
U tekstovima koji se premijerno objavljuju u ovom dvobroju „Gradca“, priređivač kaže da je o vizuelnom identitetu pisala istoričarka umetnosti Ana Knežević, o istoriji recepcije istoričarka književnosti Zorana Simić, poetikom grupe bavio se Dragan Đorđević, Slobodan Georgiev u eseju piše o 1991. i ko se gde našao, pisac Saša Ilić istražuje istoriju nastanka pesme „Amerika“, a Marko Pogačar o jednom od najznačajnijih albuma EKV-a – „S vetrom u lice“.
Tokom razgovora o tematu časopisa „Gradac“, čiji je medijator bio književnik Zoran Jeremić, bilo je reči i o poeziji Milana Mladenovića.
– Milan za sebe kaže da nije pesnik već tekstopisac, i njegove pesme ne možemo čitati dok ne slušamo Milana kako peva, ali su njegovi tekstovi neuporedivi i ostaju jedni od najvećih – navodi Čakarević.
Za muzički deo promocije bio je zadužen Željko Dimitrijević Banat.
Fotografije u časopisu delo su Goranke Matić, a grafičko rešenje potpisuje Rastko Kukić. Poznati književni časopis, koji izdaje istoimeno Umetničko društvo iz Čačka, do sada je kao temu iz sveta muzike imao jedino broj posvećen Džimu Morisonu.
