U blizini Bele Crkve Karanske, dragulja naše srednjovekovne kulture, vredne ruke jedne naše Užičanke prave sokove 100% od voća, bez dodatka vode, šećera, konzervansa, hladno ceđene i pasterizovane…
Nada Veselinović je proizvodnju sokova simpatičnog naziva Made by baba počela pre četiri–pet godina.
– U pitanju su bile manje količine, a onda sam kasnije učestvovala na konkursu „Lidla“ koji je održan pod sloganom „Žene preduzetnice – snažne, hrabre, važne“. Osvojila sam nagradu i plasirala 7.000 flaša soka preko poznatog trgovinskog lanca – ispričala nam je Nada, koja je svoje proizvode nedavno izlagala i na Užičkom bazaru.
Bila je jako ponosna što su se njeni sokovi našli na rafovima „Lidla“ pored svih tih proizvoda iz Srbije i Evrope.
– Kažem sebi: učestvovaću na konkursu, po prirodi sam uporna, pa ako prođem – prođem, ako ne – onda ništa. I posrećilo se – priča Nada.
U pitanju su bili sokovi od čiste jabuke, cvekle i šargarepe… Nudila je Nada „Lidlu“ i sok od maline, ali im cenovno nije odgovarao. Na njenim sokovima nema oznake „organski sokovi“, ali oni zapravo to i jesu – čisti i prirodni sokovi kakve prave naše bake.
– Sirovinu – voće uglavnom imam svoje, recimo stare domaće sorte jabuka koje nisu prskane niti tretirane bilo kakvom hemijom. Takođe i malinu i kupinu imam svoju, a cveklu i šargarepu kupujem od proverenih proizvođača koji su sa svojom robom u „Lidlu“ i koji su prošli sve moguće provere i poseduju sertifikate – dodaje naša sagovornica.
Posle prolaska na konkursu, njeni sokovi su se prodavali u svim „Lidlovim“ marketima u Srbiji. Podsticaj je jedino koristila preko Ministarstva privrede i konkursa „Žene preduzetnice na selu“ i dobila podršku od 500.000 dinara, koje je uložila u „pulsnu“ komoru, koja služi za čuvanje voća.
– Mnogo sam srećna kada vidim da neko daje prirodno ceđene sokove deci. Srećna, jer znam šta sam sve u njih stavila, pravim ih iz ljubavi prema unuci i prema deci. Treba prepoznati kvalitetan proizvod, a staklena ambalaža je po meni najbolja. Istina, tetrapak je lakši za transport i onlajn prodaju nego staklena ambalaža, ali za mene je staklo – staklo i ne odustajem od ovog pakovanja – kaže ova baka koja je napravila karanski brend kao početnik u preduzetništvu. Skreće pažnju na još nešto.
– Za proizvodnju je mnogo bitna higijena. Voće se mora dobro oprati i ocediti, zato što se ne dodaje nikakav konzervans, aditivi, ništa… Zatim je bitna pasterizacija i zatvaranje flaša, jer ako se sve to dobro ne odradi, a flaša se ne zatvori dobro, onda sok neće da stoji – priča nam Nada, koja ima mašinu „zatvaračicu“, ali ipak i ona rukom dobro pritisne, jer – što je sigurno, sigurno je…
U radu joj pomaže porodica: muž, sin, jedan radnik – i oni su jedna skromna karanska porodična manufaktura koja nam daruje voćne sokove koji će sve više biti na ceni.
