Gradski odbor SNS Užice, poznat po svojoj hroničnoj nesposobnosti da prepozna stvarnost, ovog puta je napao građane koji su mirno izrazili svoj protest — ne pred kućom bilo kog člana SNS-a, već pred kućom one koja im se predstavlja kao gradonačelnica. I to ne zbog ličnih razmirica, već zbog toga što već godinama zloupotrebljava svoju javnu funkciju, ignoriše glas naroda i skriva se iza policijskih kordona.
Užičani nisu naivni. Dobro znaju ko blokira grad: nisu to građani koji mirno protestuju, već oni koji ga uništavaju korupcijom, stranačkim zapošljavanjem, kriminalnim ugovorima i stalnom zloupotrebom institucija.
Pominju „pretnje“, a baš SNS je taj koji sistematski maltretira, hapsi i privodi građane zbog transparenata, jaja, vode sa Turskog potoka ili zbog toga što se usude da misle svojom glavom.
Pominju „decu u protestima“, a sami su poslali omladince da se nadaju poslu u javnom sektoru samo ako lepe plakate i tapšu bolesnu politiku jednog čoveka. Ko ovde zaista koristi decu?
Pominju „upade na privatne posede“, a zaboravljaju da je država koju su oteli postala njihovo porodično vlasništvo, u koje niko ne sme ni da pogleda, a kamoli da pita za račun.
Pominju „napade na policiju“, a pravi napad na policiju je njihova zloupotreba, u kojoj častan uniformisani sastav postaje oruđe partije, a ne države.
Šta je sledeće? Da zabranite građanima da prođu ulicom u kojoj neko od vas živi? Ili da podnesete krivične prijave protiv vazduha koji vam ne prija?
Građani se ne stide protesta – stide se vas. Stide se siromaštva koje ste im doneli, vode koju ne smeju da piju, rada za minimalac, stide se opustošenih škola i zdravstva, stide se što grad sa istorijom herojstva i otpora gleda kako jedna partija pokušava da ga pretvori u svoje imanje.
I zato ne, nije problem što se protestuje pred kućom gradonačelnice. Problem je što ona gradsku kuću koristi kao tvrđavu u koju ne dopire glas naroda. A taj glas će biti sve jači, bez obzira koliko kordona postavite.
