Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija – jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom kalendaru. Iako nije označen crvenim slovom, ovaj praznik se u crkvi i među narodom veoma poštuje, uz brojne običaje i verovanja koja se prenose s kolena na koleno.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklecijana, u Antiohiji (današnja južna Anadolija). Potekla je iz neznabožačke porodice, a hrišćanstvo je primila već sa 12 godina, zbog čega ju je otac – žestoki paganin – odbacio. Zavetovala se da se nikada neće udati i da će svoj život posvetiti veri u Isusa Hrista. Zbog odbijanja da se uda i neodricanja svoje vere, sa samo 16 godina bila je izložena strašnim mukama, a potom pogubljena mačem.
Njene mošti, koje su smatrane čudotvornim i isceliteljskim, vekovima su bile čuvane u Carigradu, dok se danas njena ruka nalazi u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
U narodu, Ognjena Marija važi za zaštitnicu žena i bolesnih, ali i za „ognjevitu“ svetiteljku koja kažnjava ognjem. Praznik je naročito važan u seoskim krajevima, gde se veruje da je Sveta Marina sestra Svetog Ilije – proroka koji kažnjava gromovima. Prema narodnom predanju, ona krije od brata kada je njegov praznik da se ne bi od silne radosti zaboravio i razneo svet gromovima.
Zbog velike sile koju joj narod pripisuje, veruje se da Sveta Marina pali vatrom sve što se ne poštuje na njen dan – bilo da je to žito, seno ili čak domovi. Zato se na ovaj dan ne rade nikakvi poslovi, posebno ne na njivi, niti se koristi igla, konac, ili bilo kakav alat.
Postoji i izreka: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.“ Mnogi ovaj praznik obeležavaju kao krsnu slavu, posebno oni koji su imali štete od groma, požara ili oluja.
