U Narodnoj biblioteci održano je predavanje u okviru programa „Iz kulturne riznice grada“, posvećeno jednom od najznačajnijih srpskih filologa, Ljubomiru Stojanoviću (Užice, 6/18. avgust 1860 – Prag, 16. jun 1930).
O čoveku koji je jedna od najsvetlijih ličnosti srpske istorije i istorije književnosti, profesoru, akademiku, lingvisti i filologu koji je „nosio čistotu užičkog jezika“, govorila je prof. dr Ljiljana Kostić.
– Ljuba Stojanović je bio ličnost koja je najviše zadužila srpski narod svojim angažovanim i predanim radom na sakupljanju starih rukopisa, čime je napravio temelje za izučavanje svim ozbiljnim istraživačima koji se bave nacionalnim naukama – rekla je prof. dr Kostić.
Autor koji je iza sebe ostavio 350 bibliografskih zapisa, u dva mandata ministar prosvete, dugogodišnji sekretar Srpske kraljevske akademije i njen najmlađi akademik, rođen je u Užicu 1860. godine. Objavio je šest tomova Starih srpskih zapisa i natpisa, tom Srpski rodoslovi i letopisi, Stare srpske povelje i pisma, izdao kataloge starih rukopisa Srpske kraljevske akademije i Narodne biblioteke Srbije, čime je od zaborava spasao građu koja je u potpunosti devastirana tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
Priredio je prvo fotolitografsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja i bio angažovan na izdavanju Vukovih sabranih dela. Prof. dr Kostić primećuje da nam „imponuje“ da o Ljubi Stojanoviću ovako govorimo, ali čim zatvorimo stranice knjiga, zaboravimo da je rođen u Užicu.
Podsetila je i da je 2002. godine na Pedagoškom fakultetu održan veliki naučni skup na kome je zaključeno da jedan od najvećih srpskih filologa „zavređuje ozbiljnu pažnju javnosti“ i da je neophodno obnoviti njegovu rodnu kuću, napraviti legat, obnoviti zadužbinu koja je stipendirala srpske lingviste i filologe, preneti njegove posmrtne ostatke iz Praga i Ljubi Stojanoviću podići spomenik.
– Od svega, šta smo mi uradili? Mi smo 2016. srušili njegovu kuću. Toliko o tome koliko se mi Užičani ponosimo likom i delom Ljube Stojanovića – ističe dr Kostić.
Tokom predavanja iznete su i malo poznate činjenice o tome da je Ljuba Stojanović spalio celokupnu zaostavštinu, te da je ostalo nešto malo rukopisa u njegovom radnom stolu.
Predavanje o čoveku „koji nije želeo nebesko carstvo za sebe, već zemaljsko carstvo za svoj narod“ održano je u Biblioteci 18. avgusta, na 165. rođendan jednog od najznamenitijih Srba.
Dokaz da se i to može
– Ljuba je imao neverovatnu stvaralačku energiju, o čemu svedoči i nadimak „Vetar“. Moralna strana njegove ličnosti bila je ono što su isticali svi njegovi savremenici, i gotovo da je bio uzor svima po toj moralnoj čistoti. Fascinantno je da postoji mogućnost da ostanemo moralno čisti i kada se, recimo, bavimo politikom – navela je dr Kostić, uz podsećanje na njegovu ostavku na mesto dugogodišnjeg sekretara Akademije zbog angažmana kao osnivača Republikanske stranke.
