Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika – Preobraženje Gospodnje, posvećen događaju kada se, prema jevanđelju, Isus Hristos preobrazio na Gori Tavor pred svojim učenicima, zasijavši licem kao sunce i odećom belom kao sneg.
Ovaj praznik ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, jer predstavlja trenutak kada se božanska priroda Hristova učinila vidljivom.
Preobraženje se uvek slavi u vreme Gospojinskog posta, pa je praznična trpeza posna, ali se dozvoljava riba i vino. Na kraju liturgija u pravoslavnim hramovima širom zemlje, osveštava se grožđe kao simbol duhovne i materijalne plodnosti, a u krajevima gde nema vinove loze – drugo voće.
U mnogim mestima u Srbiji praznik se proslavlja i kroz crkvene vašare, narodno veselje i sabore.
Pored verskog, Preobraženje ima i bogato narodno predanje. Smatra se prelaznim danom iz leta u jesen, kada se „preobražava“ priroda – lišće počinje da žuti, voda postaje hladnija, dani kraći, a noći sveže. Stara izreka kaže: „Na Preobraženje se preobražava i gora i voda“.
Narodni običaji vezani za ovaj dan su brojni: žene vezuju crveni ili beli konac oko ruke i zamišljaju želju, verujući da će se ona ispuniti ako se konac ne prekine. Prema verovanjima, tog dana ne valja spavati preko dana, jer se veruje da će onaj ko to učini biti pospan cele godine. Takođe, ne treba ni plakati, kako tuga ne bi pratila kroz celu godinu.
Zanimljivo je i verovanje da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer se nakon toga voda „preobražava“ i postaje hladna.
U narodu se veruje da ako je na današnji dan lepo vreme, sledeća godina neće doneti dobru letinu, dok oblačno ili kišovito vreme najavljuje rodnu godinu.
