Na Partizanskom groblju na Dovarju obeležena je 84. godišnjica prvog oslobođenja Užica, 24. septembra 1941. godine, što je ujedno i datum stvaranja Užičke republike – prve slobodne teritorije u porobljenoj Evropi.
Poginulim borcima sahranjenim na Dovarju prvi put je služen pomen, uz sasluženje sveštenika užičke crkve.
Pored delegacije Grada Užica i Vojske Srbije, vence su na Partizanskom groblju položile i delegacije Gradske opštine Sevojno, SUBNOR-a Užice, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Čajetina, Valjevo, Kragujevac, Šid, Udruženja veterana Užica, Udruženja vojnih penzionera Užice, Besmrtnog puka, SPS-a Užice i Sevojno, kao i rodbina i potomci poginulih…
Predsednik užičkog SUBNOR-a, Milić Vukić, podsetio je da je vest o uspesima partizana i boraca Užičkog partizanskog odreda odjeknula i u Moskvi i u Londonu, jer je Užice postalo centar nove nade, a na toj teritoriji odvijao se život u srcu okupirane Evrope.
– Za slobodu su pale ogromne žrtve, i u ovoj spomen-kosturnici počivaju zemni ostaci 230 heroja koji su pali u borbama – od bitke na Drežničkoj Gradini do legendarne bitke na Kadinjači. Sahranjeno je i šest narodnih heroja: Milan Mijalković Čiča, Isidor Baruh, Želimir Đurić, Bogdan Kapelan, Aleksa Dejović i Nada Matić – podsetio je Vukić, uz reči da su nam preci u amanet ostavili trajne vrednosti: antifašizam, solidarnost, jedinstvo i slobodarski duh.
Zamenik gradonačelnika, Rajko Radosavljević, rekao je da je „naša obaveza da čuvamo sećanje na ove herojske dane, da pomažemo jedni drugima i da stvaramo svet u kome se poštuju vrednosti koje smo nasledili od onih koji su se borili za našu slobodu“.
U ime Republičkog odbora SUBNOR-a, general Ljubiša Diković istakao je da je slobodarska Srbija bila jedna od retkih antifašističkih zemalja koje su još na početku rata pružile otpor, a da je Užice jedan od prvih gradova u kojem su se radnici, seljaci i intelektualci suprotstavili fašizmu.
– Osamdeset godina pobede nad fašizmom je za ponos! Zameraju nam našu slobodarsku istoriju, ali to je naš temelj za sve. Imamo krvavu istoriju, ali nismo je mi izabrali. Nismo mi pozvali ni Turke, ni Austrougare, ni Nemce, ni NATO – sami su došli, i prošli kako su prošli – poručio je Diković, uz reči zahvalnosti đacima i profesorima koji su prisustvovali odavanju počasti.
Jedan od boraca palih za slobodu bio je i železničar Miodrag Božović (24), koji je streljan u Krčagovu 5. decembra 1941. godine. Počast dedi odali su unuk Miodrag i sin Sreten.
Miodrag svake godine dolazi iz Kanade, gde živi i radi, u Užice. Oseća veliki ponos kada se 24. septembra na Dovarju pokloni senima svog dede, po kome je i dobio ime.
– Kao rodoljub, moj deda je svojoj zemlji dao najvažnije – svoj život. Drago mi je što se poštuje tradicija odavanja počasti poginulim borcima u Užicu i što se baštini istina. Za mene je ovo pravi Dan grada, koji se slavio i uvek će se slaviti – kaže Miodrag Božović, koji s ponosom ističe da potiče iz radničke i partizanske porodice i da u tom duhu vaspitava svoju decu.
Miodragov otac Sreten, danas penzioner Valjaonice bakra, imao je samo dve godine kada mu je otac streljan u Krčagovu – na Detinjce.
– Oca pamtim po pričama majke. Bio je veliki rodoljub, nije bio član nijedne partije, ali je otišao da brani svoju zemlju. Uhvaćen je od strane Nemaca na Kadinjači, ostavljen na cedilu. Nemci su ga streljali jer je navodno dao vagon soli partizanima, a on so nije dao partizanima, već narodu – pripoveda Sreten, koji se seća i pisma koje je njegova majka dobila od oca veče pred streljanje. U njemu je pisalo: „Večeras su nam dali beli hleb – neće biti dobro.“
