Slobodno se može konstatovati da je prinos ove godinu u proseku prepolovljen. Za nijansu bolje su prošli proizvođači koji su imali sisteme za navodnjavanje i orošavanje u odnosu na one koji su u sistemu suvog voćarenja i koliko toliko su sačuvali neki rod. Međutim i sistemi za navodnjavanje nisu od prevelike pomoći kada imamo previsoke dnevne temperature, jer kod maline već na temperaturama preko 32 stepena Celzijusa prestaje proces fotosinteze i znatno se smanjuje vodni režim biljke
Kako je kod većine ekonomskih značajnih voćnih vrsta berba ili uveliko u toku ili je privedena kraju, možemo već sa sigurnošču raditi rezime tekuće proizvodne godine i vegetacije. Možemo konstatovati da su u tekućoj vegetaciji agroekološki uslovi bili izuzetno nepovoljni za uzgoj većine voćnih vrsti, što se osetno odrazilo na pad prinosa. Budući da je u našem regionu malina najzastupljenija voćna kultura a ujedno i ekonomski najbitnija največu pažnju posvetićemo upravo njoj.
Svedoci smo klimatskih promena koje se dešavaju i prethodnih 10-20 godina, koji se manifestuju u sve večim klimatskim ekstremima koji sve češće pogađaju našu voćarsku proizvodnju. Ova godina bila je tipičan primer: niz nepovoljnih uslova doveo je do značajnog smanjenja prinosa maline.Početkom vegetacije imali smo problem poznih prolećnih mrazeva, gde su se čak javili krajem aprila i početkom maja. Malina inače nema problem sa poznim prolečnim mrazom jer kasno cveta, ali je ove godine pretrpela značajna oštećenja na pupoljcima i mladim prirastima koji su se tek bili razvili. Usled toga aktivirali su se sekundarni pupoljci, koji daju zamenske, ali slabije bočne priraste i znatno manji rod. Nedugo zatim, nastupile su obilne padavina, gde smo u kratkom vremenskom intervalu imali velike količine padavina. Ovakva pojava takođe ne pogoduje malini , jer je ova kuktura posebno osetljiva na višak vode u zemljištu i zbog čega dolazi do zastoja u razvitku i čak do sušenja čitavih izdanaka. U ovom periodu imali smo dosta prijava i zahteva za izlaske na teren usled česte pojave sušenja izdanaka, i gde smo pregledom na terenu uvideli da je uglavnom razlog tome višak vlage u zemljištu. Kada se očekivala stabilizacija usledio je veoma dug sušni period praćen izuzetno visokim dnevnim temperaturama. Dogodilo se da je Jun i ako jedan od dva statistički najkišovitija meseca u godini prošao bez padavina! Malina se u tom periodu nalazi u veoma osetljivom periodu formiranja, porasta i sazrevanja plodova a za to su potrebne odgovarajuće količine padavina i vlage, koje ove godine u opšte nije ni bilo. Kada se kumulativno uzmu u obzir svi gore pomenuti agroekološki uslovi koji su pratili ovu proizvodnu sezonu nije za čuđenje što je proizvodnja maline podbacila. Slobodno se može konstatovati da je prinos ove godinu u proseku prepolovljen. Za nijansu bolje su prošli proizvođači koji su imali sisteme za navodnjavanje i orošavanje u odnosu na one koji su u sistemu suvog voćarenja i koliko toliko su sačuvli neki rod. Međutim i sistemi za navodnjavanje nisu od prevelike pomoći kada imamo previsoke dnevne temperature, jer kod maline već na temperaturama preko 32 stepena Celzijusa prestaje proces fotosinteze i znatno se smanjuje vodni režim biljke.
Usled smanjene ponude, otkupna cena maline dostizala je i preko 600 dinara po kilogramu. To je donekle ublažilo gubitke proizvođača, ali sigurno nije u potpunosti nadoknadilo manjak roda. Moj savet proizvođačima je da i uprkos veoma nepovoljnoj proizvodnoj godini ne odustaju od proizvodnje i ne zapuštaju svoje malinjake. Treba do kraja vegetacije odratiti sve potrebne agrotehničke mere i pravilno održavati zasade da bi u dobroj kondiciji dočekali zimsko mirovanje i spremni ušli u narednu proizvodnu godinu. Uvidom sa terena može se zaključiti da uprkos svemu, u većem broju pregledanih zasada izdanci za sledeću godinu su dobro razvijeni i imaju zadovoljavajuću dužinu i debljinu za ovaj period vegetacije. Još bih posavetovao proizvođače da ako žele da nastave da se bave malinarskom proizvodnjom moraju unapređivati svoje zasade uvoditi sisteme za navodnjavanje i orošavanje, kao i mreže za zasenu, ako podižu nove zasade da biraju odgovarajuće parcele po mogućstvu sa severnom ekspozicijom koje nisu toliko izložene jakom sunčevom zračenju u većini dana. Ako se nastavi ovakav trend promene agroekoloških uslova bez promena i inovacija teško ćemo odžati i postojeću proizvodnju maline , a kamoli je unaprediti i povećati.
Dipl. Ing. Aleksandar Zujalović
Savetodavac za voćarstvo u PSSS Užice
