Na poziv građanske inicijative „UE Zbor“, građani Užica okupili su se danas ispred Gradske kuće kako bi simbolično obeležili 5. oktobar. Govornici su poručili da „6. oktobar nikada nije osvanuo“, ističući da, uprkos promeni vlasti 2000. godine, suštinske promene u društvu nisu usledile.
Građanka Jelena Prokić prisetila se događaja koji su usledili od predsedničkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, održanih 24. septembra 2000. godine, do 5. oktobra i pada režima Slobodana Miloševića. Okupljenima ispred Gradske kuće ispričala je kako je izgledao taj dan.
– Te noći je pao režim. Neki su bili veseli i pijani, a ja sam zbunjeno posmatrala celu situaciju. U gužvi sam srela oca i pitala ga zašto ništa ne pije. Odgovorio mi je da, ako je ovaj zaista diktator, danas je najvažnije ostati trezan. Nisam tada najbolje razumela tu rečenicu. Na putu za Užice rekao mi je da vidi da je sve to „sjaši Kurta da uzjaše Murta“. Bila sam očajna kad sam to čula i posvađala sam se s njim. Onda je osvanuo 6. oktobar, ali samo datumski. Kad smo stigli u Užice, ceo grad je bio preplavljen ljudima – mahali su zastavama, čekali nas kao oslobodioce. Tragedija je bila što su u toj masi bili i oni koji su nas tlačili, koji su nas hapsili, koji su meni, tada detetu od 11 godina, prisluškivali telefon i pratili mene i moje roditelje kroz ovaj grad. Tada sam shvatila da je očeva rečenica bila tačna – on je video ono što ja nisam – ispričala je Prokić okupljenima.
Dodala je da je danas, 25 godina kasnije, situacija gotovo ista, te da je kao majka maloletnog deteta odlučna da ne ubije u njemu san o životu u ovoj zemlji.
– Ja ne odustajem i neću odustati. Rasla sam u takvoj sredini i takvoj porodici, zajedno sa svima vama. Istrajaćemo u ovoj borbi jer smo solidarni, da se ponovo ne bi dogodilo da 6. oktobra jedni drugima okrenemo leđa. Moramo ostati dosledni do kraja. Zato što tada nije bilo solidarnosti, zato što je jedan čovek imao viziju, a ostali su govorili o legalitetu, zato se nikada nije sproveo zakon o lustraciji. Bolesno tkivo je metastaziralo – naglasila je Prokić.
Aktivista Ivan Bjelić rekao je da je bio suviše mlad 5. oktobra da bi o njemu govorio iz ličnog iskustva, ali da može da govori o posledicama koje građani osećaju danas.
– Da je problem 5. oktobra zaista rešen, danas ne bi postojala Socijalistička partija Srbije (SPS), niti bi bilo koalicija sa njima nakon tih promena. Danas živimo u situaciji u kojoj isti oni protiv kojih su se borili naši roditelji i dalje vladaju, dok njihova deca trpe posledice tog sistema. Vašeg sugrađanina Pavla Cicvarića javno su razvlačili i crtali mu metu na čelo – rekao je Bjelić.
On je upozorio da građani moraju biti svesni koliko je važno da ne dozvole međusobne podele.
– Ono što ova vlast uspešno radi dovelo je do toga da danas imamo praktično privatne „Srbijašume“, privatni Nacionalni park Taru, Đerdap, da se rasprodaju Jadar, Dobrinja, Levač. Ako ovako nastavimo, ostaće samo privatni džepovi, a oni će otići, dok ćemo mi nastaviti da „grcamo“ u dugovima. Kada skinemo ovog diktatora, nemojte zaboraviti da pečeni vo i trubači nisu cilj te borbe – cilj je stvaranje zajedničkog društvenog fronta koji će kontrolisati svaku buduću vlast i biti opozicija svakome ko pokuša da vlada na isti način kao što to danas čini Aleksandar Vučić – poručio je Bjelić.
