Uvidom u mesečne izveštaje pružalaca usluge (Gradski centar za usluge socijalne zaštite i udruženja) broj korisnika se utrostručio za period od pet godina. Sve je veća potreba za ličnim pratiocima, kao i uslugom „Pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju“ – navodi za „Vesti“ Slobodan Grbić, gradski većnik za socijalnu politiku.
Da li je u porastu broj građana koji se obraćaju lokalnoj samoupravi za neki vid pomoći usled životnih nedaća i nedostajućih materijalnih sredstava?
Broj građana koji se obraćaju za neki vid pomoći zaista raste. To ukazuje na to da se ljudi suočavaju sa sve više izazova – bilo da je reč o socijalnim, ekonomskim ili zdravstvenim problemima. Smatram da je važno da budemo dostupni građanima, da ih saslušamo, ali i da zajedno tražimo rešenja. Posebno treba naglasiti da je povećan broj ljudi koji boluju od malignih bolesti, što vidimo na svakodnevnom nivou po broju pristiglih zahteva za komisiju za lečenje punoletnih osoba od težih bolesti.
Iz godine u godinu, nažalost, taj broj se sve više povećava. Posebno zabrinjava činjenica da se u najvećem broju slučajeva radi o našim sugrađanima koji su oboleli od raznih oblika karcinoma. Zabrinutost je sve veća, jer se starosna granica pomera i zahteve podnose sve mlađi ljudi. Kada su u pitanju novčane pomoći, broj korisnika je na istom nivou, brojke se iz godine u godinu značajnije ne menjaju. Imamo korisnike koji su nekoliko decenija unazad korisnici novčane pomoći. Ali, ima i slučajeva kada se naši sugrađani obrate za pomoć jer se nađu trenutno u teškoj materijalnoj situaciji koju ne mogu da samostalno prevaziđu, pa im je materijalna podrška u tom trenutku od velikog značaja.
Više sam puta pominjao prikriveno siromaštvo i da nikada ne možemo imati tačan i stvaran broj korisnika kojima je materijalna pomoć neophodna. Nadamo se da ćemo uvođenjem socijalnih karti imati jasan uvid u stvarno stanje naših građana i njihove potrebe, kako bi i Grad mogao na adekvatan način da reaguje i pomogne.
Koliko Grad Užice izdvaja budžetskih sredstava za socijalnu zaštitu i za koje namene su planirana?
Grad Užice izdvaja oko dvesta miliona dinara za ovu godinu, a sredstva se odvajaju za razne vidove pomoći – materijalna davanja za socijalno najugroženije (jednokratne novčane pomoći, pomoć u naturi), pomoć za lečenje dece, lečenje odraslih, podršku porodiljama, novčanu podršku za vantelesnu oplodnju, finansiranje rada organizacija civilnog društva, udruženja osoba sa invaliditetom, podršku zdravstvenim ustanovama kroz donacije i finansiranje svih usluga socijalne zaštite koje se pružaju na nivou Grada.
O kojim socijalnim uslugama se radi koje korisnicima pruža Grad Užice?
Na nivou Grada se trenutno pruža devet usluga koje finansira Grad (pomoć u kući za stara lica, pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju, personalna asistencija, lični pratilac deteta, dnevni boravak za mlade, inkluzivni centar, prilagođeni prevoz, savetovalište za brak i porodicu, stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju).
Od februara meseca projektno (projekat finansira GIZ sa kojom Grad Užice ima dugogodišnju i uspešnu saradnju kada su u pitanju projekti socijalne zaštite) počela je da se pruža usluga „Savetovalište za roditelje dece sa smetnjama u razvoju“. Nakon šest meseci pružanja usluge i sprovedene evaluacije, uključen je veliki broj roditelja (najviše mama), kojih je za sada preko pedeset. Ova usluga se prvenstveno odnosi na roditelje dece sa smetnjama, na njihove potrebe i probleme sa kojima se suočavaju, gde dobijaju podršku od stručnih lica. Roditelji se pomažu međusobno, razmenjuju svoja iskustva, savetuju jedni druge, već imaju svoju malu zajednicu.
Pored stručnih lica koja rade sa roditeljima, angažovana su i dva stručna radnika koja istovremeno rade sa decom dok su roditelji u savetovalištu. U okviru ovog projekta zainteresovani roditelji su prošli dve besplatne obuke – za početnike u poslovanju i obuku koja se odnosila na e-marketing. U planu je da Grad nakon završetka projekta nastavi sa finansiranjem ove usluge i da ona postane redovna usluga na nivou grada koja će se pružati kontinuirano.
Da li su u planu neke nove socijalne usluge, već ih je devet koje pružate?
U ovoj godini smo otpočeli saradnju i sa UNICEF-om i SKGO na pružanju nove usluge PORI (porodično orijentisana rana intervencija). Tim za rane intervencije, koji prati i podržava porodicu, ima veliki uticaj na detetov razvoj. Ova usluga je specifična po tome što se podrška porodici pruža u prirodnom okruženju deteta. Ovakav vid podrške podrazumeva da roditelji i stručnjaci zajedno nađu najbolji način za negovanje i podsticaj u razvoju deteta. U timu su psiholozi, pedagozi, logopedi, defektolozi, socijalni radnici, pedijatar i medicinske sestre.
Takođe, do kraja godine krenućemo sa realizacijom projekta sa SKGO za novu uslugu „Klub za odrasla lica sa smetnjama u razvoju“, čiji je kapacitet deset korisnika. Cilj nam je da odrasla lica sa smetnjama u razvoju imaju svoj kutak gde će se družiti, učiti nešto novo, socijalizovati i neće biti isključeni iz sistema.
Voleli bismo da broj korisnika socijalnih usluga nije u porastu, kakva je trenutno situacija?
Broj korisnika usluga socijalne zaštite se drastično povećava. Uvidom u mesečne izveštaje pružalaca usluga (Gradski centar za usluge socijalne zaštite i udruženja), broj korisnika se utrostručio za period od pet godina. Sve je veća potreba za ličnim pratiocima, kao i uslugom „Pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju“.
Koliko je ove godine iznosila posebna budžetska linija za finansiranje udruženja invalida i osoba sa smetnjama u razvoju? Užice je uvek bio dobar primer drugim gradovima ukoliko se uzmu u obzir ova udruženja i njihove aktivnosti…
Za ovu godinu budžet za finansiranje OSI iznosi dvanaest i po miliona dinara. Na teritoriji grada postoji veliki broj udruženja osoba sa invaliditetom, gde Grad ima dobru saradnju sa svim udruženjima. Grad pruža finansijsku podršku za niz aktivnosti koje udruženja sprovode tokom cele godine. Pored finansijske, tu je i svaki drugi vid podrške koji je neophodan za realizaciju svih aktivnosti.
Sva udruženja postoje duži niz godina, a njihov rad je prepoznat i služi kao primer dobre prakse na nivou Republike, pa i šire.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom nikada nije bez određenih problema, ima li pomaka u pozitivnom smeru?
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Republičke ustanove i javna preduzeća zapošljavaju osobe sa invaliditetom u onoj meri koliko je propisano zakonom, u zavisnosti od toga koliko imaju ukupan broj zaposlenih, a razlog je da ne bi došli u situaciju da plaćaju penale. U privatnom sektoru, nažalost, još uvek postoje predrasude kada je zapošljavanje osoba sa invaliditetom u pitanju.
Kroz posao imao sam priliku da upoznam dosta osoba sa invaliditetom. To su ljudi koji imaju potrebe kao i svi ostali. Vole da se druže, putuju, edukuju. Žele da osnuju svoju porodicu, reše stambeno pitanje. Za sve to im je neophodan posao i stalan izvor prihoda. OSI su vredne i odgovorne osobe koje ozbiljno shvataju svoje radne zadatke.
Bilo je pokušaja osnivanja nekoliko socijalnih preduzeća u Užicu, ali nažalost nisu opstajala dugo na tržištu. U Gradu Užicu, tačnije u Sevojnu, do pre nekoliko godina postojalo je ozbiljno socijalno preduzeće „Budućnost“. Zapošljavalo je veliki broj OSI, a veliki broj zaposlenih je tu i dočekao zasluženu penziju. Svake godine Grad Užice, u saradnji sa NZS, raspisuje konkurs za javne radove gde konkurišu OSI i dobijaju radno angažovanje, ali uz ograničen vremenski period.
Šta je sa socijalnim stanovima? Kakve su potrebe, čini nam se da dugo u Užicu nije napravljena nijedna nova zgrada za potrebe ovih lica?
Socijalni stanovi su nešto što uvek nedostaje. Određeni broj stanova u vlasništvu Grada je opredeljen za ove potrebe, ali zahteva uvek ima više nego stanova. Grad ima parcelu čija je namena isključivo za izgradnju socijalnih stanova.
