Martovski pogrom 2004. godine na Kosovu i Metohiji, posle dve decenije, dokumentovan je u Tematskom zborniku u izdanju Arhiva Kosova i Metohije i Doma kulture Gračanica, koji je predstavljen u Užicu.
U martovskom pogromu, zbog lažne vesti da su se u Ibru utopili albanski dečaci dok su bežali od meštana srpskog sela Zupče, pokrenuta je dvodnevna akcija Albanaca. Proterano je 4.000 Srba, uništeno više od 800 kuća, zapaljeno i uništeno 35 crkava i manastira, rečeno je na promociji u Počasnom konzulatu Kazahstana u Užicu, uz podsećanje da Republika Kazahstan nije priznala samoproglašeno Kosovo.
Promociju Tematskog zbornika „Martovski pogrom 2004 – uzroci, razaranja, posledice“ organizovao je Istorijski arhiv Užice u saradnji sa Arhivom Kosova i Metohije, a Grad Užice bio je domaćin u okviru programa obeležavanja Dana grada.
Zamenik gradonačelnice Rajko Radosavljević, obraćajući se prisutnima, naveo je da ova knjiga na izuzetno važan i dokumentovan način govori o događajima koji su ostavili dubok trag u istoriji srpskog naroda.
– Martovski pogrom 2004. godine srpskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji organizovali su OVK i albanski separatisti. Tome su prethodila brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine u prisustvu međunarodnih snaga koje nisu adekvatno reagovale. Glavni organizatori su ostali nekažnjeni, uzroci nedovoljno istraženi, žrtve i posledice se ignorišu, čak se i javno opravdavaju, a iseljavanje sa Kosova i Metohije nealbanskog življa nastavlja se i danas – naveo je Radosavljević.
On je dodao da je ova knjiga čuvar istorijskog pamćenja i da je ova promocija više od kulturnog događaja. Ona je čin odgovornosti i svedočanstvo o potrebi da se istina ne zaboravi.
Objavljivanje Zbornika ima za cilj da bude pisani izvor o stradanju našeg naroda i kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije, rekao je Marko Marković, direktor Arhiva Kosova i Metohije.
On je istakao da se među koricama Zbornika, na 750 strana, nalazi 25 naučnih radova koji govore o stradanju srpskih crkava, manastira, grobalja, sela, gradova i stanovništva. Radove potpisuju naučni radnici sa fakulteta, instituta i drugih kulturnih, naučnih i obrazovnih institucija. U Zborniku se nalazi dragocena fotodokumentacija nastala tokom martovskog pogroma i u prvim danima posle, kao svedočanstvo o tim događajima.
Sveštenik Darko Đogo, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, ističe da pogrom živi u našoj podsvesti, ali da mu nije posvećena dovoljna pažnja ni kada je reč o razmerama, uzrocima i posledicama.
– Tog 17. marta 2004. godine pokazale su se suštinske namere prištinskih vlasti i narodu to treba reći. Jedna takva sveopšta akcija za par sati pobrisala je zajednice Srba koje su čak i ostale nakon dolaska NATO trupa i albanske okupacije. To nije moglo da se desi bez pomnog plana koji je u masama prihvaćen i sproveden. Razmere martovskog pogroma bile su neverovatne i čovek ne može da pojmi da je na početku 21. veka neko spalio Bogorodicu Ljevišku, crkvu koja je svojom lepotom plenila svakoga ko je došao u Prizren. Ne samo srpsko, nego i ono sveto i plemenito nije moglo da se odbrani – rekao je Đogo.
Pogrom na Kosovu i Metohiji označio je novu etapu života koja traje do danas, navodi sveštenik Đogo. Kada govori o tim dešavanjima, njegovi prijatelji su očekivali da svet, zbog divljaštva pogroma, neće dozvoliti priznavanje secesije prištinskih vlasti. Međutim, desilo se upravo suprotno – prvo veče tokom pogroma međunarodna zajednica saopštila je da ne može da kontroliše situaciju i da će morati Albancima da preda svu vlast. To znači da je pogrom bio i deo političkog plana.
– Za nas je vrlo važno da se sećamo toga, jer Kosovo i Metohija ostaju naši, iako trenutno ne možemo da imamo vlast u svim delovima. Važno je za srpski narod da znamo da, dok god živimo i postojimo tamo, dužni smo da radimo tako da žrtve srpskog naroda i to stradanje ne budu uzaludni, da uspomenu na stradanje nosimo jer je to jedini zalog da ćemo opstati kao narod i imati budućnost – zaključio je Đogo.
Istorijski arhiv Užice i Arhiv Kosova i Metohije imaju sporazum o prijateljstvu i partnerstvu, tako da je i ova promocija rezultat zajedničkog rada. Užice je drugi grad u Srbiji, posle Vranja, u kome je organizovana promocija ovog izdanja.
