U Čitalištu Narodne biblioteke održana je promocija romana Afrički učitelj Gorana Kojadinovića Coixa.
Pored autora, o knjizi su govorili književni kritičar Petar Arbutina i profesorka književnosti Mirjana Blagojević, dok je odlomke iz romana čitala Olivera Kojadinović.
Roman Afrički učitelj predstavlja „dijagnozu vremena u kojem živimo“, navodi književni kritičar Petar Arbutina, uz napomenu da se takva dijagnoza ne može prikazati iz lične perspektive, već je neophodna stvaralačka „izmeštenost“.
– Goran je spretno i promišljeno „izmestio“ svoju poziciju u lik učitelja. To je višeznačan lik, sa više lica i glasova, ali svi oni vode ka jednoj istoj dijagnozi vremena u kojem živimo. Pri tome je važno naglasiti da se u romanu ne gube vera i nada – prave emocije, pravi putevi i prava intelektualna hrabrost mogu da dovedu do integralnog doživljaja sveta, koji ne mora nužno biti ono na šta većina pristaje – istakao je Arbutina.
Na pitanje zašto je pisac za glavnog junaka izabrao učitelja, Arbutina je rekao da je to „pozicija koju čovek bira na početku ili kraju svog životnog puta, ne želeći da bude bogat“.
– To je pozicija onih koji ne žele banalno shvaćen uspeh, već žele da budu prisutni u nečemu što podrazumeva građenje duha i intenzivnu komunikaciju. A to je, u suštini, definicija kulture. Kultura nije događaj koji se pasivno posmatra – objasnio je Arbutina.
Dodao je i da je autor stvorio poseban jezik primeren svom delu, navodeći rečenicu iz romana: „Znao je on, a to je bila njegova tajna, da svaki pisac ima svoj jezik.“
Afrički učitelj je romansirana priča zasnovana na istinitim događajima i sudbini čoveka koji je prošao Afriku, Keniju, Najrobi… Čoveka koji je imao život svetskog putnika i bio učitelj mnogima, među kojima je i sam Goran Kojadinović, što ga, kako kaže, posebno ponosnim čini.
– U Keniji, gde je radio kao profesor, napravio je mikrorevoluciju u prosveti. Ja sam tu priču romansirao, a ostalo je između korica knjige – rekao je autor, koji je i vrhunski softverski inženjer, poznat po „Infosys“-u, sinonimu za kvalitetan kompjuterski program.
Zanimljivo je i Goranovo zapažanje o sličnostima softverskih i prirodnih jezika:
– Softveri se pišu u programskim jezicima, a svi oni imaju svoju gramatiku i pravila. Za čoveka koji govori više jezika kažemo da je poliglota. Isto to možemo reći i za onog ko poznaje više programskih jezika. Interesantna je podudarnost između gramatika softverskih i prirodnih jezika – ako ih uporedimo, ta paralela otvara novu dimenziju, naročito kad se softverski inženjer lati pisanja. Mislim da je time oslobođen kanona i šablona koji se izučavaju na filološkim fakultetima, što može biti prednost – zaključio je Kojadinović.
Profesorka Mirjana Blagojević rekla je da Kojadinović u romanu Afrički učitelj, koji se može posmatrati i kao roman-delta, „negira klišee kako u umetnosti, tako i u životu“, te da je odlazak učitelja u Keniju bio neophodan, jer je napustio Evropu koju doživljava kao „kulturni rezervat“.
Učesnike promocije i publiku pozdravila je direktorka Narodne biblioteke Užice, Dušica Murić, koja je istakla da dela i književni talenat Gorana Kojadinovića „ne obogaćuju samo lokalnu kulturnu scenu, već i celokupno domaće stvaralaštvo“.
Interesovanje čitalaca za Goranov novi roman bilo je veliko, o čemu svedoči i puna sala Čitališta, gde se u utorak uveče tražila stolica više.
