Užice je oduvek bilo grad atletike, posebno kada je reč o ženskom sportu. Generacije Užičana sa ponosom se sećaju trenutaka kada je Olivera Jevtić osvajala medalje širom sveta, donoseći svom gradu prepoznatljivost, ali i nadahnuće mnogima da krenu njenim putem. Danas, taj duh istrajnosti, rada i ljubavi prema trčanju nastavlja mlada Dunja Vukajlović, članica Atletskog kluba „Mladost“ iz Užica, koja već sada postiže izuzetne rezultate i potvrđuje da Užice i dalje ima snažnu atletsku tradiciju.
Dunja trenira atletiku nešto više od tri godine, ali iza tog kratkog vremenskog perioda krije se ozbiljan trud i posvećenost. U početku je, kako kaže, paralelno trenirala i odbojku i atletiku, uz pohađanje muzičke škole, ali je ubrzo došla do trenutka kada je morala da napravi izbor.
„U jednom trenutku više nisam mogla da postignem sve obaveze i morala sam da odlučim. Izabrala sam atletiku i mislim da je to bila prava odluka“, priča Dunja.
Njena prva važnija trka bila je u Valjevu, na tradicionalnom takmičenju „General Đukić“, gde je osvojila četvrto mesto. Taj rezultat bio je prekretnica.
„Tada sam shvatila da želim da se borim za medalje i da ovo nije samo hobi. Da nije bilo te trke, ne znam da li bih danas bila tu gde jesam“, iskreno dodaje.
Ljubav prema sportu kod Dunje nije došla slučajno. Odrasla je u sportskoj porodici – njen otac je bio reprezentativac Srbije, što joj je, kaže, bio dodatni podsticaj.
„Tata mi je predložio da probam atletiku. Na početku je bilo teško, bilo je i suza, ali sad znam da bez rada nema uspeha“, kroz osmeh priznaje ova talentovana Užičanka.
Dunja trenira četiri puta nedeljno u Atletskom klubu „Mladost“ Užice, pod stručnim nadzorom trenera Slavka Kuzmanovića i Marije Anđić. Treninzi su zahtevni i sastoje se od zagrevanja, deonica i istrčavanja, a disciplina i upornost su, kako kaže, ključ svega. Najviše voli trke na 800 i 1500 metara, u kojima se i najčešće takmiči.
Dunja je bila najbolja sportiskinja od svih užičkih sportista na MOSI u Visegradu, a proglašena je heroinom MOSI igara, koja je jedina uspela za 60 godina igara da sa 12 godina, osvoji tri medalje.
„To mi je jedan od najdražih trenutaka. Bila sam ponosna, ne samo zbog medalja, već i zato što sam videla koliko se moj trud isplatio“, kaže Dunja.
Iako je često najmlađa u svojoj konkurenciji, hrabro izlazi na stazu i ne da se pokolebati. „Više puta sam trčala sa starijim i iskusnijim takmičarkama. Uvek ima treme, ali čim pukne pištolj na startu, sve nestane i ostaje samo trka“, objašnjava sa sportskim samopouzdanjem.
Podrška porodice, trenera i školskih prijatelja za nju je neprocenjiva. Posebno ističe učiteljicu Mirelu Lazić, koja joj je, kako kaže, „od samog početka bila velika podrška“.
„U klubu imam divne drugare, a među njima su i mnoga talentovana deca – Dragan Maričić, Vukašin Arsenijević, Petra Despić, Teodora Kulašević… Svi zajedno činimo dobar tim i jedni druge motivišemo“, dodaje Dunja.
Pored atletike, Dunja uspešno pohađa Osnovnu školu „Stari grad“ i, kako sama kaže, pažljivo usklađuje sve obaveze.
„Ako sam prepodne u školi, treniram popodne i obrnuto. Važno je imati dobru organizaciju, tako da sve stignem – i da učim, i da treniram, i da se odmorim“, kaže uz osmeh.
Ono što Dunju čini posebnom jeste i to što pored sporta neguje i umetnost. Već sedam godina svira violinu i ne planira da prestane.
„Volela bih da se profesionalno bavim atletikom, ali i da nastavim sa muzikom. Oboje me ispunjava i čini srećnom“, kaže ona.
Njeni planovi za budućnost su ambiciozni – od Nove godine prelazi u stariju pionirsku kategoriju, a cilj joj je da i dalje niže uspehe na prvenstvima Srbije, MOSI igrama, a jednog dana i da osvoji medalju na evropskom prvenstvu.
„Želim da nastavim da se borim i da napredujem, da predstavljam svoj grad i državu. Sanjam o velikim takmičenjima, ali znam da do njih vodi dug put“, zaključuje mlada sportistkinja.
Svojim radom, skromnošću i upornošću, Dunja Vukajlović pokazuje da Užice ima svetlu budućnost u atletici. Njena priča podseća da se uspeh ne rađa preko noći – već se gradi svakim treningom, svakim korakom i svakim snom koji ne odustaje.
Projekat „Budućnost užičkog sporta u rukama mladih“ sufinansiran je sredstvima Grada Užica.
