U poslednjih nekoliko godina, popularnost MMA sporta (mešovite borilačke veštine – Mixed Martial Arts) znatno je porasla širom sveta, što je dovelo do povećanog interesovanja kako dece, tako i odraslih za ovim vidom sporta. MMA kombinuje više borilačkih disciplina, uključujući rvanje, kik-boks i brazilski džiu-džicu, što ga čini kompleksnim sportom koji razvija snagu, agilnost i tehniku.
Pavle Ćosić iz Centra za prevenciju i lečenje „Metodik“ i trener brazilske džiu-džice u klubu Patriota, ističe da, iako borilački sportovi mogu delovati grubo, pravilno vođeni treninzi imaju pozitivan uticaj na karakter i mentalni razvoj dece. On dodaje da u Užicu postoji interesovanje za borilačke sportove, ali da je ono znatno slabije u poređenju sa drugim sportovima.
– Generalno, borilački sportovi danas nisu naročito popularni, posebno među decom nižeg školskog uzrasta. Srednjoškolci mogu sami da odluče da se bave tim sportovima, dok mlađa deca uglavnom ne, ali smatram da bi i oni trebalo da imaju priliku – objašnjava Ćosić.
Prema njegovim rečima, borilački sportovi doprinose razvoju motorike i mentalne snage.
– Pošto je reč o kontaktom sportu, tokom borbi dolaze do izražaja određene negativne karakteristike ličnosti. Naša uloga kao trenera je da ih umirimo, korigujemo impulsivne reakcije i naučimo decu kako da se adekvatno ponašaju – dodaje Ćosić.
View this post on Instagram
Ćosić, koji trenutno sprovodi istraživanje o uticaju džudoa i folklora na telesnu kompoziciju i motoričke sposobnosti dece nižeg školskog uzrasta, ukazuje da postoji velika razlika između dece koja treniraju i one koja se ne bave organizovanom fizičkom aktivnošću.
– Uzeli smo uzorak od 150 dece koja treniraju džudo i folklor i uporedili ih sa decom koja ne učestvuju u organizovanoj fizičkoj aktivnosti. Iako je istraživanje još u toku, rezultati pokazuju zabrinjavajuće razlike. Na primer, sposobnost izvođenja dubokog čučnja kod dece koja ne treniraju gotovo je izgubljena, a pričamo o uzrastu od sedam do deset godina. Zamislite kakva će situacija biti kasnije, posle 18, 20 ili 30 godina – ističe Ćosić.
Poredeći zdravstveno stanje mladih danas i ranije, on napominje da 95 odsto mladih ima određene deformitete.
– Smatram da se premalo pažnje posvećuje pravilnom rastu i razvoju dece, čak i u sportskim klubovima – kaže Ćosić.
Ćosić dodaje da kroz igru deca i odrasli pokazuju sve svoje konativne karakteristike, odnosno crte ličnosti.
– Uloga trenera je da sputava negativne crte ličnosti i podstiče pozitivne. Sport predstavlja niz prepreka – od samog treninga do takmičenja. Svako dete koje savlada prepreku koja je na početku delovala nerešivo, dobija samopouzdanje, jer shvata da problem nije nerešiv. To iskustvo kasnije može primeniti i u svom životu – objašnjava Ćosić.
Govoreći o faktorima koji utiču na to da dete zavoli sport, on ističe ključnu ulogu trenera:
– Trener mora biti kreativan, pedagoški sposoban i dobar psiholog. Mora pronaći metode kako da zainteresuje decu i zadrži ih u sportu. Većina dece kada ih pitate zašto su ostala u određenom sportu, odgovara – zbog trenera. Oni se njemu ugledaju, žele da postanu poput njega, a tek kasnije traže druge uzore – objašnjava Ćosić.
On naglašava i važnost roditelja i njihovog primera:
– Ako je roditelj fizički aktivan, velika je verovatnoća da će i dete želeti da se uključi u sport. Roditelj je prvi model koji deca imitiraju, pa primer odraslog značajno utiče na njihove navike – dodaje Ćosić.
Na pitanje šta je potrebno uraditi da se deca više uključe u sport, Ćosić ističe da je neophodno aktivirati roditelje kako bi deca videla njihov primer i dobila podršku:
– Roditelj treba da vodi dete na treninge, da ih motiviše da ostave telefon i aktiviraju se. Od roditelja sve kreće – zaključuje Ćosić.
Borilački klub „Patriota“ nalazi se u ulici Dimitrija Tucovića 40 (ulaz u EPS, prvi sprat). Treninzi kik boksa se održavaju svakog dana od 9 i 19 časova.
OVAJ TEKST REALIZOVAN JE U OKVIRU PROJEKTA GRADA UŽICA
