U organizaciji Crkvene opštine Užice i Gradske organizacije potomaka ratnika 1804-1918. “Major Kosta Todorović” u Crkvi Svetog Đorđa služen je pomen i položeni venci na spomen ploču sa imenima poginulih ratnika, povodom 107. godišnjice oslobođenja Užica u Prvom svetskom ratu. U ime grada Užica prisutnima se obratio Srđan Nedeljković član Gradskog veća.
– 107 godina prošlo je od ulaska u Užice Konjičkog diviziona Timočke divizije i konačnog oslobođenja Užica u Prvom svetskom ratu. Toliko je prošlo od dana kada su hrabri srpski vojnici uz podršku naroda vratili slobodu našem gradu. Ovaj datum nije samo deo istorije, on svedoči o hrabrosti, žrtvi i zajedništvu, vrednostima koje su i tada i uvek odnosile pobedu. Zato je naša dužnost i obaveza da čuvamo uspomenu na hrabre borce i junake, one čija imena su ispisana na ovoj spomen ploči i da uvek i svuda mladima i generacijama koje dolaze o tome govorimo. Slobodu smo zahvaljujući njima dobili, ali se moramo truditi da je poštujemo i čuvamo kao najveće blago, jer to zapravo i jeste. Užice je grad koji pamti svoje korene, raste i razvija se , ali ne zaboravlja one koji su postavili njegove temelje. Neka hrabrost ljudi kojima danas odejemo dužnu počast i poštovanje bude svetionik i nama i onima koji će doći posle nas – istakao je Nedeljković.
Prema rečima Vesne Lučić predsednice Udruženja „Major Kosta Todorović“, svi okupljeni živi su čuvari sećanja na pretke koji su branili svoju zemlju narod i obraz. Ona je podsetila da su Balkanski ratovi i Prvi svetski rat deneli velika stradanja srpskom narodu i kao ilustraciju navela deo izveštaja o siromašnoj deci načelnika okruga od 5. februara 1919. godine, u kome je napisano da u svim selima okružja užičkog ima ukupno 13 250 siromašne dece, od čega 11 398 čiji su roditelji izginuli ili pomrli u ratu kao vojni obveznici, a 1852 čiji roditelji nisu bili vojni obeznici i da od tog broja majku imaju 10 462 a nemaju 2 788.
– Iznosimo ove podatke da se podsetimo dubine i širine tragedije koju smo preživeli u oslobodilačkim ratovima. Obavezali su nas naši stari svojom mukom, spremnošću na žrtvu, moralom i borbom za nešto veće od samog života za potomke koji su kao siročići odrastali i ženama koje su očuvale porodice bez muške glave. Setimo se i danas i svakog dana da je sloboda bila i ostala najskuplja srpska reč – rekla je Lučić.
Ona je podsetila i na majora Kostu Todorovića, jedinog oficira spaljenog na lomači u Prvom svetskom ratu, komandanta Četvrtog pešadijskog puka Dušana Purića koji je komandovao u čuvenoj bici na Mačkovom kamenu, Branka Popovića i Mihaila Milovanovića dobrovoljaca u oslobodilačkim ratovima, znamenitih užičkih slikara ubijenih bez suđenja i dugo vremena osuđenih na zaborav, na Mališu Stefanovića učitelja i ratnog fotografa čiji su potomci poklonili kuću za muzičku školu, braću Tucović Vladimira, Dimitrija i Stevana, Ljubicu Čakarević, učiteljicu koja je pešačila od Vrnjačke banje do Solunskog fronta, Lenku Rabasović.
– Zato neka nam ovo okupljanje bude podsećanje i opomena da treba da živimo kao dostojni potomci hrabrih. Zbog negovanja kulture sećanja naše udruženje zajedno sa Društvom istoričara Užica i Kolom srspkih sestara pokrenulo je inicijatiuvu da se na prostor Užičke kasarne vrati naziv Četvrti pešadijski puk “Stevan Nemanja”, zbog same zgrade kasarne koja je sama po sebi jedna od najmonumentalnijih građevina našeg grada, ali i zato što je ratna zastava Četvrtog pešadijskog puka “Stevan Nemanja” kao simbol vojničke časti nošena 1919. na Paradu pobede Antante u Parizu. Posle parade ova zastava je ostala u trajnoj postavci ratnih zastava savezničkih zemalja u Vojnom muzeju u Parizu. Nadamo se da će naša inicijativa naići na pozitivan odgovor jer danas živimo u slobodi zahvaljujući njima – naglasila je Lučić.
