Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Luku, apostola i jevanđelistu. Praznik Svetog Luke u narodu je poznat kao Lučindan, a česta je i krsna slava mnogih domaćina u Srbiji.
Sveti Luka – lekar, slikar i apostol
Sveti Luka bio je po rođenju Grk, lekar po zanimanju, poznat po mudrosti, blagosti i velikom daru za slikarstvo. Prema predanju, naslikao je prve ikone Presvete Bogorodice sa Hristom, koje su postale uzor svim kasnijim ikonama, pa se smatra začetnikom hrišćanskog ikonopisa.
Smatra se autorom Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih, a život je proveo putujući i propovedajući Hristovu reč. U dubokoj starosti, u 84. godini, mučenički je postradao za veru. Njegove mošti prenete su kasnije u Carigrad, gde se veruje da imaju isceliteljsku moć.
Zbog svog poziva i milosrđa, Sveti Luka se poštuje kao zaštitnik lekara, farmaceuta, bolesnika i svih koji pomažu drugima. Kao svog nebeskog zaštitnika slave ga i mnoge obrazovne ustanove, među njima Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Narodna verovanja i običaji
Lučindan je u narodu povezan sa zimom i vremenom koje dolazi. Kaže se: „Ide Luka – eto vuka“ ili „Sveti Luka – sneg do kuka“, što najavljuje snegove i hladne dane.
U mnogim krajevima domaćini koncem opasuju torove, verujući da će tako zaštititi stoku od vukova. U južnoj Srbiji se, po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan, prorokuje kakva će biti godina – mirna ili teška.
Stari su govorili da se na današnji dan ne valja ljutiti ni biti preke naravi, jer je Sveti Luka bio blag i smiren čovek, uvek spreman da pomogne. Zato se veruje da će onome ko danas sačuva mir u srcu, cela godina biti spokojna.
