Spomenik „Lomača“ na Dovarju podignut je narodnom heroju Dušanu Jerkoviću i Vukoli Dabiću, komandantima odreda Narodno-oslobodilačkog pokreta (NOP) koje su 14.decembra 1941. godine mrtve spalili Nemci u Užicu
Dušan Jerković poginuo je kao komandant Radničkog bataljona na Kadinjači, a Vukola Dabić teško ranjen, opkoljen od okupatorskih vojnika u rodnom Buaru, izvršio je samoubistvo 13. decembra 1941. godine.Nemci su prvo njihova tela izložili na Žitnom pijacu da zastraše Užičane, a zatim ih spalili na Dovarju.
Prema priči starijih sugrađana jednom od njih je u džepu bila municija koja se aktivirala tokom spaljivanja pa se pričalo„da i mrtvi komandatni pucaju“.
Na tom mestu je podignut monumentalni spomenik, poznat kao „Lomača“, posvećen spaljenim komandantima NOP-a. Projektovali su ga vajar Milica Ribnikar – Bogunović i arhitekta Uglješa Bogunović iz Beograda.
Spomenik je rađen u kombinaciji peščanika i sige. Centralni deo spomenika predstavlja stilizovane figure žena narikača. Na platou ispred spomenika postavljena je bronzana ploča na kojoj je urezan tekst pesnika Slavka Vukosavljevića:
„Decembra 1941. na ovom mestu nemački okupatori su spalili tela poginulih revolucionara Vukole Dabića, radnika, komandanta partizanskog Užica, i Dušana Jerkovića, učitelja, komandanta Užičkog partizanskog odreda. ALI LOMAČOM SE NE UNIŠTI PLAMEN“. Spomenik je otkriven 24. septembra 1968. godine.
Dušan Jerković rođen je u Sremu 1914. godine. Po zanimanju je bio učitelj, a kada je formirana Prva račanska četa užičkog odreda na Tari, postao je komandir čete. Nešto kasnije imenovan je za komandanta Užičkog partizanskog odreda.Od osnivanja Užičke republike učestvovao je u svim akcijama za osnivanje prvih organa vlasti u Užicu i okolini. Posebno se istakao na organizovanju privrednog života i snabdevanju vojske i stanovništva. Poginuo je kao komandant Radničkog bataljona na Kadinjači.
Za narodnog heroja proglašen je 1944. godine. Njegova bista, rad vajara Milana Vergovića, postavljena je 29. novembra 1959. godine u dvorištu Osnovne škole „Dušan Jerković“.
Vukola Dabić rođen je u Buaru 1902. godine. Po zanimanju je bio mašinbravar, a kao komunista bavio se sindikalnim radom u Užicu. Osuđen je na šest godina zatvora, koji je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Tokom 1941. godine bio je jedan od organizatora ustanka u užičkom kraju, komesar čete i zamenik komandanta u Užičkom partizanskom odredu, ali i komandant grada Užica.
Spomen bista, rad Miluna Mirića, akademskog vajara, 7.jula 1959. godine, postavljena je u tkačnici, a od 1983. godine, bista se nalazi na Trgu Svetoga Save.
O spomeniku „Lomača“ za „Vesti“ sekretar Gradske organizacije SUBNOR-a Užice i član Predsedništva SUBNOR-a Srbije Vojin Mrđa rekao je da ovaj spomenik u gradu najviše je izložen pogledima brojnih prolaznika.
–Većina Užičana ne zna za ovaj spomenik, pogotovu mlađih, iako svakoga dana pored njega prolaze. Čak i stariji sugrađani samo kažu znaju da ima neki spomenik na Dovarju. Promenom Zakona o udžbenicima istorija Drugog svetskog rata je vrlo malo zastupljena, pa još ako nastavnik istorije nije tome posvećen onda otuda i neznanje učenika o tom periodu-navodi Mrđa.
On navodi da ovo mesto sa spomenikom je veoma značajno za istoriju 1941-1945.godine jer su spaljena dva komandanta sa Kadinjače, što je bio još jedan nemački pokušaj da zaplaše hrabri užički narod.
–Bilo bi lepo da od prvog razreda u školskom programu imaju bar jedan dan posvećem našim spomenicima, Muzeju, Starom gradu, Kadinjači, ali i svemu što je vezano za bogato istorijsko nasleđe. Užice ima izuzetno brojna spomen obeležja jer nam je takva bila istorija, a naši preci su učestvovali u svim ratovima i nijedan nas nije zaobišao– ističe naš sagovornik.
Mi imamo veoma kvalitetan Zakon o ratnim memorijalima koji je definisao obaveze o čuvanju i brizi o spomen obeležjima. U nadležnosti lokalne samoprave preneta su sva spomen obeležja, osim onih koja se nalaze u vojnim objektima koja su u nadležnosti Ministarstva odbrane.
– Nažalost, od te primene zakona nema baš mnogo, a gradska uprava je dužna da svakog 30. novembra podnese izveštaj o stanju, broju, šta je preduzeto i koja su sredstva izdvojena za obnavljanje spomenika. To pokrećem uvek kad je rasprava o budžetu za narednu godinu, kada se govori o finansiranju udruženja. SUBNOR nema mogućnosti za sve to, ali mi se borimo tako što predlažemo i zalažemo se da sami sprovodimo neke akcije. To generalno nije dovoljno -navodi Mrđa.
Što se tiče spomenika „Lomača“njemu samo treba ulepšavanje kroz redovno čišćenje i ozelenjavanje, jer na ovom prostoru mogu da se održavaju i različiti sadržaji i manifestacije.
Dodajmo, da je Užice za razliku od većine gradova još početkom Drugog svetskog rata pružilo žestok otpor.
–Još jedno važno spomen obeležje nalazi se na Sarića osoju koje svedoči o odbrani grada gde je poginulo preko 112 ljudi. To obeležje je urađeno i nalazi se ispod puta prema Sarića Osoju, ali je zaraslo u šiblje, nije osvetljeno i nema državnih simbola poput zastave, niti parking. Mi iz SUBNOR-a svake godine posećujemo to mesto. Generalno, mi nemamo izraženu brigu za spomen obeležja, kao ni za groblja-rekao je naš sagovornik.
Mrđa zaključuje da imamo sreću što je na čelo SUBNOR-a Srbije za predsednika izabran naš general Ljubiša Diković. Mi iz SUBNOR-a Užice ćemo se truditi da neke od propusta koje smo uočili u radu popravimo, jer baštinimo tradicije svih oslobodilačkih ratova. Podseća da su nedavno dodeljene boračke spomenice, ali iako je donet Zakon o veteranima i dalje postoje problemi boraca kao što su materijalni položaj, zapošljavanje, oslobađanje dela plaćanja komunalnih usluga kao što je to odavno u drugim gradovima…
Medijski projekat „Ličnosti i spomenici-svedoci herojskog Užica u Drugom svetskom ratu“sufinansira Grad Užice
