Na trećoj večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“ publika je imala priliku da pogleda predstavu „Razbijeni krčag“, rađenu po čuvenom tekstu Hajnriha fon Klajsta, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, a u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.
Iako se odgovor na pitanje ko je razbio krčag može naslutiti već na početku, predstava ga jasno otkriva tek u završnici. No, iznad tog zapleta ostaje suštinsko pitanje: da li pravda uopšte stiže? Upravo time se bavi ova režija – odnosom moći, istine i odgovornosti, koje Tatjana Mandić Rigonat postavlja u savremen scenski kontekst.
„Problemi o kojima govori predstava nisu specifično naši. Ceo svet se okrenuo prema dimenziji u kojoj pravda deluje potpuno nedostižno… Klajst pruža mogućnost reditelju da uđe u višeslojno delo koje samo na prvi pogled izgleda kao vesela satira. Ovo nije samo priča o korumpiranom sistemu koji ponovo rađa samog sebe – on to spaja sa temom predatorskog ponašanja. Ovo je parabola o Adamu i Evi, ali u obrnutom pravcu“, navodi rediteljka.
Likovi koji nose sistem, pukotine i istinu
O radu na ulozi seoskog sudije Adama govori glumac Aleksandar Stojković, ističući da ovaj lik lako može skrenuti u žovijalnost, ali da iza njegove komičnosti stoji opasna doza moći i samouverenosti.
„To je jako pipava uloga. On je čovek koji se ne plaši da će mu se nešto desiti, šta god da uradi. Vrana vrani ne vadi oči i on to zna. Znao je da može izgubiti položaj, ali i da će otići na neki bolji.“
Glumac i umetnički direktor drame NP RS, Ljubiša Savanović, govori o procesu građenja jednog od ključnih likova:
„Do uloge sam dolazio kao i kolege – imali smo iste slatke muke. Čovek koga igram poslednji se otkriva, jer mora da drži konce. Mladi ljudi danas svuda traže pravdu i progovaraju. Sve smo ovo radili pre nemilih događaja, ali komad ih je, na neki način, anticipirao. Ljudi u Vranju, Jajcu, Mostaru… svuda jednako reaguju. To je logično – problemi su univerzalni.“
O pisaru Lihtu govori glumac Boris Šavija, otkrivajući mračnu fizionomiju ovog lika:
„Likovi rade sve da bi izgledali bolji i sposobniji nego što jesu. Lako je zamisliti da u sudijskoj fotelji sada sedi Liht – izranavljen, latentni predator. Ne razlikuju se mnogo, samo se jednom može da se tako ponaša, a drugom još uvek ne.“
Lik Eve, kroz emocionalni i psihološki sloj koji donosi, tumači Tara Jovanić:
„Evini problemi su mi bili jasni od početka. Sve ono u šta treba da veruje – verenik, roditelji, sistem – okreće joj leđa. Ne samo da je niko ne štiti, već je oni najviše povređuju.“
Glumica Ana Vinčić, koja igra Gretu, ističe da je lik počela da oblikuje tek u scenskom prostoru:
„Sve crpim iz situacije. Greta progovori kada nema više šta da izgubi. To je trenutak prepoznavanja – vidi osobu koja prolazi isto što i ona. Tu više nema racionalnosti: sad idem, pa gde dođem. Ona skida svoje ‘okove’.“
Najbolja ocena do sada
Predstava „Razbijeni krčag“ osvojila je užičku publiku, koja ju je nagradila najvišom prosečnom ocenom festivala do sada — 4,65.
Festivalski program se nastavlja večeras izvođenjem predstave „Moje pozorište“, autorskog projekta Borisa Liješevića, u izvođenju glumaca Ateljea 212.
