U bivšoj SFRJ obeležavalo se pet državnih praznika, a poslednji u godini bio je 29. novembar – Dan Republike. Slavio se dva dana, sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine. Ovaj datum vezuje se za Drugo zasedanje AVNOJ-a, održano 29. novembra 1943. u Jajcu, kada je udaren temelj budućoj jugoslovenskoj državi.
Tada je AVNOJ konstituisan kao zakonodavno i izvršno telo nove Jugoslavije, a formiran je i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) kao najviši izvršni organ vlasti. Na istom zasedanju Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na predlog slovenačke delegacije.
Pored Dana Republike, državnim praznicima u SFRJ smatrali su se Nova godina (1. i 2. januar), Praznik rada (1. i 2. maj), Dan pobede nad fašizmom (9. maj) i Dan borca (4. jul).
Dan Republike slavio se uz veliku svečanost – organizovane akademije, počasne plotune, dodelu ordenja i prijeme. Đaci su dobijali pionirske marame, a mnogi radnici koristili su praznik za putovanja ili odlazak u rodni kraj. Posle raspada SFRJ, 29. novembar prestao je da se obeležava u svim republikama osim u SR Jugoslaviji, gde je praznovan od 1997. kao dan proglašenja republike 1945. godine.
Poslednji put bio je neradan dan 2001. godine, a ukinut je naredne, 2002.
Danas Srbija ima četiri državna praznika: Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar). Dan pobede nad fašizmom i dalje se obeležava, ali radno.
