Ideja osnivanja Muzeja ćirilice nije samo predstavljanje istorijata ćirilice, već će on biti mesto odakle se pokreću ideje i aktivnosti za očuvanje nacionalnog pisma. Muzej će kroz svoj rad doprineti da ćirilica bude što prisutnija u okruženju i da se promeni stanje upotrebe ćiriličnog pisma u čitavoj Srbiji – kaže za „Vesti“ Siniša Spasojević, pomoćnik predsednika opštine, čiji je simbol, pored Tare, Drine i manastira Rača, postala i ćirilica, koja do kraja godine dobija jedinstven muzej u Srbiji.
Šta ste želeli da postignete idejom i pričom o ćirilici i koliko nacionalno pismo postaje zaštitni znak Bajine Bašte?
Uspeli smo u nameri da se za opštinu Bajina Bašta veže naziv „prestonica ćirilice“. Oslanjajući se na kulturno nasleđe, pre svega manastira Rača, njegove prepisivačke škole i čuvanje Miroslavljevog jevanđelja, težili smo da stvorimo dodatne kulturne vrednosti. Osnovana je nacionalna državna institucija – Muzej ćirilice, koji uskoro počinje da radi. Cilj nam je bio da povežemo istoriju ovog kraja i razvoj ćirilice do današnjih dana. Smatramo da će sve to uticati na turizam i privredni razvoj Bajine Bašte, jer je deo vezan za ćirilicu – Muzej i manifestacije – veliki impuls za razvoj kulturnog turizma. Očekujemo da ćemo na ovaj način privući novu populaciju koja do sada nije dolazila u Bajinu Baštu, poznatu po prirodnim lepotama: reci Drini, planini Tari, jezerima, vidikovcima… Proteklih godina isticali smo širi značaj manastira Rača u očuvanju srpske pismenosti i duhovnosti u najtežim vremenima, a priča o ćirilici je prirodan nastavak.
U kojoj su fazi radovi na Muzeju ćirilice, koji se nalazi u neposrednoj blizini srednjovekovnog manastira Rača, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka?
U Muzeju ćirilice u toku je treća faza radova. Objekat u kome će Muzej biti smešten jeste nekadašnja stara škola u Rači, koja decenijama nije korišćena jer, nažalost, nije imala đaka. Pošto nije služila prvobitnoj nameni, povezali smo je sa istorijatom manastira i napravili celinu – Dom ćirilice, čiji je centralni deo Muzej ćirilice, koji će imati postavku od početka pismenosti kod Srba do danas. Imali smo izuzetnu podršku Ministarstva kulture i države, a realizacija projekta ne bi išla ovako brzo bez podrške nadležnog ministarstva.
Šta je do sada urađeno i kolika je finansijska podrška?
Podsećam da je u prvoj fazi projekta „Dom ćirilice“ rekonstruisana stara školska zgrada – od poda do krova – urađene nove instalacije, protivpožarni sistem, uvedeno grejanje. Druga faza obuhvatila je parterno uređenje (rasveta, ograda, behaton staze), čime smo dobili dvorište sa parkovskim uređenjem i amfiteatrom za buduće programe. Treća faza podrazumeva izradu stalne postavke. Finansijska podrška iznosila je: za rekonstrukciju zgrade 17 miliona dinara, za parterno uređenje 20 miliona, a za stalnu postavku 33,3 miliona dinara.
Simbolično, Muzej ćirilice osnovan je na Dan slovenske pismenosti – 24. maja, na praznik Ćirila i Metodija – kao jedinstvena nacionalna ustanova. Šta će sadržati postavka?
Postavka ima dva segmenta. Prvi je vezan za digitalnu opremu, kako bi sadržaji bili što dostupniji mlađim generacijama i kako bismo ih podstakli da češće koriste ćirilicu. Drugi deo je klasičan, sa hronološkim prikazom istorijskog razvoja ćirilice. Kroz radove umetnika biće predstavljene najvažnije ličnosti – od Ćirila i Metodija, preko Svetog Save, do Vuka Karadžića. Radi se i na rasveti, koja će doprineti snažnijem vizuelnom utisku. Očekujemo da Muzej bude otvoren do kraja godine, a prve posetioce primi početkom naredne. U planu je i širenje muzejskog kompleksa.
Kako je zamišljena postavka eksponata i kretanje posetilaca?
Predviđeno je da ulazak bude iz centralnog dela Muzeja, iz pravca amfiteatra. Posetioci će se kružnom putanjom kretati od početaka pismenosti kod Srba, preko centralnog dela sa naglaskom na Račanskoj prepisivačkoj školi i priči o Miroslavljevom jevanđelju, koje je u Drugom svetskom ratu čuvano u manastiru Rača. Podsećam da se Muzej nalazi baš na mestu gde je iguman račanski Platon preuzeo Miroslavljevo jevanđelje, pa Muzej i na ovaj način simbolično povezuje ćirilično nasleđe. Savremeno doba, reformatori ćirilice, kao i period zabrana i progona biće deo postavke. Želimo da naglasimo identitetski značaj našeg pisma. Posebno mladima želimo da pružimo širu sliku o nastanku srpske pismenosti, najznačajnijim dokumentima i knjigama, a deo stalne postavke biće posvećen i štamparstvu.
Račanska prepisivačka škola svakako zauzima posebno mesto?
Prikazaćemo kako je izgledalo prepisivanje knjiga u manastiru Rača i koliko je to bio mukotrpan posao. Kolika je posvećenost bila potrebna da se rukopisi umnožavaju i čuvaju. Predstavićemo Račane kao preteče Vukove reforme jer su se služili narodnim jezikom. O tome su svoje mišljenje dali srbisti iz Matice srpske, SANU i univerziteta. Saradnja sa fakultetima je odlična, a očekujemo i saradnju sa institucijama kulture u regionu.
Kako ćete se obratiti mladim posetiocima?
Postavka je namenjena svima, ali poseban fokus je na mladima. Biće mnogo digitalnih uređaja, virtuelnih naočara i interaktivnih stolova. Cilj je da u digitalnoj eri približimo ćirilicu mladima na savremen način. Često se govori da je ćirilica pismo prošlosti, ali smatramo da je ona pismo budućnosti i želimo da je mladi što više koriste.
Koliko je Bajina Bašta prepoznata po ćirilici, koja je postala vaš zaštitni znak?
Mislim da smo postali prepoznatljivi. Projekat je započeo 2019. godine donošenjem Deklaracije o zaštiti i negovanju ćirilice. Polako se pokazuje da nas institucije, mediji i ministarstva vide kao lokalnu samoupravu koja je pokrenula inicijativu zaštite ćirilice. U kulturnom i turističkom smislu prepoznati smo kao „grad ćirilice“, što nastojimo da opravdamo.
Kakva je saradnja sa institucijama kulture?
Imamo izuzetnu saradnju sa nacionalnim institucijama. Najintenzivnija je saradnja sa Maticom srpskom, sa kojom imamo protokol o saradnji. Saradnja je odlična i sa Narodnom bibliotekom Srbije, koja nam, prema našem odabiru, šalje knjige vezane za ćirilicu, istoriju pismenosti i štamparstvo, što je uvod u formiranje biblioteke pri Muzeju.
Kakva su očekivanja od turizma?
Dom ćirilice je novi segment u turističkoj ponudi Bajine Bašte, koja je dosad bila zasnovana uglavnom na prirodnim bogatstvima. Sada u prvi plan dolazi kulturno-istorijsko nasleđe. Manifestacije posvećene ćirilici već privlače sve više posetilaca, a najveći efekat očekujemo od otvaranja Muzeja.
Kako povećavate vidljivost ćirilice u Bajinoj Bašti?
Naravno da nismo zadovoljni postojećim stanjem, ni kod nas ni u zemlji. Želimo da svi natpisi u Bajinoj Bašti budu na ćirilici. Kao lokalna samouprava, u okviru zakona i kroz razgovore sa privrednicima i mladima, ukazujemo na značaj našeg pisma. U narednom periodu realizovaćemo mnogo ideja, a Muzej ćirilice će nam u tome biti velika podrška.
Šta je potrebno uraditi u infrastrukturi?
Neophodna je rekonstrukcija puta ka manastiru Rača. Očekujemo veliki broj organizovanih poseta i autobusa, pa je potrebno obezbediti adekvatan parking prostor. Otvaranje Muzeja ćirilice značajno će uticati i na razvoj sela Rača i celokupne Bajine Bašte.
Kako ćirilica ulazi u manifestacije Bajine Bašte?
„Ćirilična baština“ u maju i „Dani Rače ukraj Drine“ već su dobro poznati. Tu je i „Ćirilična biciklijada“, održana četvrti put, sa više od 300 učesnika. Imamo i ćirilične tačke: „Park ćirilice“, Muzej ćirilice, manastir Rača, izletišta od skita Svetog Đorđa do manastira. Trudimo se da i manifestacije okrenute sportu, zabavi i prirodi uključe priču o ćirilici, posebno kada u njima učestvuju najmlađi i porodice.
Šta se više ne sme dopustiti kada je u pitanju nacionalno pismo?
Bilo bi pogubno da i dalje zanemarujemo svoje identitetsko pismo i nerazumno da gubimo bitku pred drugim pismima i tehnologijama. Naše ankete pokazuju da je izostanak upotrebe ćirilice pre svega rezultat nebrige i nemara – što želimo da promenimo.
Medijski projekat „Ćirilica kao zaštitni znak Bajine Bašte“ sufinansira Opština Bajina Bašta
