Ćirilica se promoviše na savremen i zanimljiv način kroz manifestacije „Ćirilična baština“, „Bašta fest“ „Ćirilična biciklijada“…
– Značaj ćirilice je ogroman ne samo istorijski već i u kulturnoj svesti srpskog naroda. Kroz istoriju najvažniji istorijski dokumenti su vezani za ćirilicu. Srbi su pisali ćirilicom bez obzira na kojim su se prostorima nalazili, bilo da su se naseljavali ili menjali svoja staništa, sa sobom su nosili ćirilicu i ona je očuvana do dana današnjeg – ističe za „Vesti“ Aleksandar Simić, master istoričar, član Upravnog odbora Muzeja ćirilice i Organizacionog odbora Ćirilične baštine.
Šta se sve realizuje u Bajinoj Bašti u znaku ćirilice?
Zahvaljujući svojoj dugoj tradiciji Bajina Bašta je prepoznala značaj ćirilice oslanjajući se na čuvenu račansku književnu i prepisivačku školu. Mi smo odlučili da negujemo sećanje i na te prepisivače koji su i sačuvali ćiriličko pismo, ali i kulturu jer su u tim teškim vremenima pod turskom upravom prepisivali i prenosili znanja srpskog naroda. Manifestacije kao što su „Ćirilična baština“u okviru koje je i za najmlađe„Za slovo više za korak bliže“ , „Bašta fest“, „Ćirilična biciklijada“… predstavljaju primere kako se ćirilica promoviše na savremen i zanimljiv način. Kroz izložbe, radionice, književne večeri, umetničke performanse i sportske događaje, ove manifestacije okupljaju učesnike svih generacija i podstiču ljubav prema jeziku, kulturi i pismu.
Jedan deo posvećen je i naučnom programu koji se realizuje sa Maticom srpskom. Opština Bajina Bašta je 2023.godine potpisala protokol o saradnji sa Maticom srpskom i time postala prva opština južno od Save i Dunava koja je na taj način ozvaničila saradnju sa našom najstarijom književnom, kulturnom i naučnom institucijom koja se bavi negovanjem kulture, a pre svega srpskog jezika i ćiriličkog pisma.
Šta mladi prepoznaju i koja su njihova interesovanja u okviru ovih manifestacija, s obzirom da su u eri digitalnih tehnologija?
Upečatljivo je da prvo nisu ni svesni tolikog značaja ćirilice i zbog čega je važno da je negujemo, čuvamo i da pišemo ćiriličkim pismom. S druge strane nisu ni upoznati sa svim mogućim dometima ćirilice. Jedan od čestih odgovora na pitanje „zašto ne pišete i ne koristite ćirilicu?“ je da „ona nije komercijalna, nije laka za upotrebu kod određene vrste poslova, ili korišćenja na društvenim mrežama“. To nije tačno, jer danas sasvim lako može da se konvertuje bilo koji tekst u ćirilicu. Postoje dodaci koji omogućavaju upotrebu svakog digitalnog uređaja na ćiličkom pismu. Osim toga, primetno je da novi fontovi koji se razvijaju svakog dana postaju komercijalni i puno atraktivniji nego standardni namenjeni latiničnom pismu.
Kod mladih treba izazvati interesovanje za proučavanje prošlosti i ne samo ćirilice, nego naše istorije. Zato je potrebno održavati neke događaje koji će izazvati njihovu pažnju i podstaći ih da dalje istražuju o tome.
U svakodnevnom životu koliko se prepoznaje potiskivanje ćirilice?
Ono što je poražavajuće je da poslednjih decenija ćirilica pomalo gubi svoj značaj, jer je potiskuje latinica što vidimo i u svakodnevnom životu od natpisa na radnjama, naziva preduzeća, čak i društvene mreže su dominantno na latiničnom pismu. To je nedopustivo jer je ćirilica deo identiteta srpskog naroda. Dodajmo da je to vidljivo i kod najmlađih kada izađu iz školskog sistema, onda najčešće prestaju da koriste ćirilicu u svakodnevnom životu.
Da li je jedan od načina približavanje ćirilice i kroz primenu digitalnih tehnologija u Muzeju ćirilice?
Digitalizacija je omogućila da informacije daleko brže putuju, ali s druge strane to je uticalo da su prisutnije i dezinformacije. Interaktivni sadržaji su dobra stvar jer upravo to omogućava mladima da na zanimljiv način im izazove pažnju, a onda da nastave i da istražuju, da na osnovu svojih ideja koriste ćirilicu.
U Muzeju ćirilice uključen sam u izradu postavke koja će biti zanimljiva svim generacijama. Planiramo upotrebu VR setova, interaktivnih panela ali poseban segment je posvećen najznačajnijim spomenicima kulture pisanim ćirilicom. Ova postavka će na jedan lak i čitljiv način omogućiti mlađima da upoznaju taj svet srpske kulture i naše kulturne baštine, pre svega ćiriličkog pisma.
Koliko se radi na popularizaciji ćirilice, Muzeja, lepotama ovog kraja za buduće domaće i strane posetioce?
Ideja čitave ove priče koja je krenula pre nekoliko godina u Bajinoj Bašti sa pokretanjem i „Ćirilične baštine“, a pre svega usvajanjem Deklaracije o zaštiti i negovanju ćirilice u našoj opštini. Cilj i jeste da se ta priča popularizuje,da stvorimo jedan brend, odnosno da budemo prepoznatljivi, tako da smo to i uspeli u ovom trenutku. I sloganom „Bajina Bašta-prestonica ćirilice“ odužujemo zavet koji imamo prema monasima prepisivačima, ali i svima koji se odupiru uplivu stranih reči i trendova u našu kulturu.
I pozicija Muzeja ćirilice u Rači nije slučajno odabrana, već se ovde dugo godina nalazila stara seoska škola, koja je nažalost zatvorena pre desetak godina. Nadamo se da ćemo na ovaj način i podići ovaj kraj i omogućiti dolazak ne samo turista, već i mladih ljudi u Bajinu Baštu i okolinu. Što se turista tiče cilj je da posete Muzej ćirilice, obližnji Manastir Rača, kao i sve prirodne lepote kojima obiluje Bajina Bašta. Ona se sa tim može podičiti i pred mnogo većim opštinama.
Ideja je da osim kulturnog segmenta to bude i turistička priča koja će omogućiti da kroz programe proširi i van granica Srbije i Evrope.
Da li su i u kojoj meri podržani projekti na očuvanju i promociji ćirilice na nacionalnom nivou?
Mi se od prvog trenutka možemo pohvaliti da smo imali izuzetnu podršku države. U ovaj projekat je do sada uloženo preko 70 miliona dinara preko projekta „Gradovi u fokusu“ Ministarstva kulture. Ali podrška nije samo finansijska, već i od Ministarstva kulture i drugih državnih institucija. Uspeli smo i da se povežemo sa Maticom srpskom, Narodnom bibliotekom u Beogradu, sa velikim brojem stručnjaka iz cele Srbije, ali i sa onima koji žive van granica naše zemlje. Za sada imamo punu podršku i nadamo se da smo opravdali njihova očekivanja. U najavi su i drugi projekti koje ćemo realizovati uz državnu podršku, ali je najbitnija da je čitav ovaj projekat okrenut prema našim sugrađanima, najmlađima, posetiocima iz zemlje i inostranstva. I na ovaj način verujem da ćemo se odužiti čitavom našem narodu jer ovo je veliko zaveštanje za koje verujemo da će živeti dugi niz godina i očuvati naš nacionalni identitet.
Medijski projekat „Ćirilica kao zaštitni znak Bajine Bašte“ sufinansira Opština Bajina Bašta
