Užičanin Zoran Ljubičić, IT stručnjak i konsultant, posle 25 godina rada u Holandiji vratio se u Srbiju i sada živi u Beogradu. Međunarodnu karijeru izgradio je u kompanijama IBM i HP na menadžerskim pozicijama gde je vodio najveće IT projekte u Evropi. U Užicu je konsultant mladim inženjerima koji realizuju digitalni ključ u Regionalnom startap centru
Kako pomažete užičkom inženjerskom timu u realizaciji digitalnog ključa?
Što se tiče same tehnologije nema potrebe da užički tim inženjera upućujem, jer su oni jako dobri i pametni. Bitno je da mogu razumem šta oni rade, kako softverski, tako i hardverski. Ono gde se oni sigurnije osećaju sa mnom je neka šira slika, na primer, da im pomognem kako to da zaštite, jer sam u Holandiji imao dodira sa startapovima. Recimo, smatra se da veću zaštitu od patentiranja pruža objavljivanje u nekom renomiranom časopisu, jer se zna da ste to prvi uradili i to ostaje zapisano. Pored toga, tu je i usmeravanje u pravljenju biznis kejsa, kako komunicirati sa ozbiljnijim firmama i šta one očekuju od manjih firmi… Znači, u suštini, oni mene pitaju šta im treba.
Koliko im vaše međunarodno iskustvo pruža sigurnost?
Sigurno da im daje dozu sigurnosti moje iskustvo iz IBM ili HP ako im kažem da neće pogrešiti, jer tako radi i velika firma. U budućnosti mogu da računaju da se taj proizvod plasira i na međunarodno tržište, tako da će tada moja uloga biti veća i zbog poznanstava koja sam stekao u inostranstvu.
Na kojim poslovima sada radite?
Sada radim kao povremeni konsultant za jednu firmu u Velikoj Britaniji. Oni me znaju još iz vremena kada sam radio za HP i pozvali su me da pomažem u situacijama gde moje iskustvo dolazi do izražaja. Bio sam u takvom biznisu gde su veliki projekti na globalnom nivou, čak sam dva-tri puta radio na ugovorima izraženim u milijardama dolara. To su ogromni projekti sa velikim timovima i to je specifično iskustvo koje ne poseduje mnogo ljudi na tržištu. Zbog toga su me pozvali iz ove britanske firme. Moji planovi bili su da se po povratku u Srbiju bavim startapovima i da mogu da radim sa bilo koje lokacije.
Koliko će digitalni ključ biti bezbedan?
Što se tiče rešenja za digitalni ključ, ono će biti dovoljno zaštićeno od 99,99 odsto ljudi, a ono malo što je ostalo nema interes da se bavi probijanjem ključa da bi prespavali besplatno u apartmanu. Šalu na stranu, za razbijanje šifre potrebni su vreme, znanje, a, neretko, i jaka oprema. Onaj koji poseduje sve to sigurno neće pronaći dovoljno interesa da se bavi razbijanjem pojedinačnog ključa, naročito u situaciji gde zaštita nije sam u enkripciji, nego i u personalizaciji zaštite na određenom telefonu.
Šta je najvažnije kod digitalne bezbednosti?
Sve se može presresti i svaka se šifra može probiti, ali to može samo mali procenat ljudi. Moćan kompjuter ili više koji se umreže mogu da probiju svaku šifru. Kada kažemo da je Viber,WhatsApp ili Signal kriptovan, to je tačno i 99,99 odsto ljudi na planeti ne mogu da probiju šifru, ali mogu oni koji imaju moćne mašine i znanje. Apsolutna sigurnost ne postoji i stalno će biti „mrtva“ trka između onih koji pokušavaju da probiju i onih koji štite. Ponekad je to i „siva“ zona, pa oni koji štite ponekad i probijaju, i obrnuto. Kao što sam rekao postoji i dodatna sigurnost u slučaju digitalnog ključa, a to je njegova vezanost za određeni telefon. To, u suštini, znači da je najveći rizik, u stvari, da neko ukrade mobilni telefon sa postojećim ključem. A tada se postavlja pitanje interesa da se tako nešto učini kada se zna da je ključ ograničenog trajanja, za razliku tradicionalnih ključeva koje potencijalni kradljivac može da koristi dok se brava ne promeni.
Koliko je važno da mladi to znaju?
Poslednjih godina nekoliko mladih ljudi me pitalo na šta da se usmere kad je u pitanju IT. Moja preporuka je da ako dobro znaju matematiku i statistiku onda da idu na veštačku inteligenciju, jer će tu biti puno posla narednih godina. Ako nisu u tome „jaki“ onda da idu na bezbednost jer će u toj oblasti stalno biti posla. Veštačka inteligencija će polako i to preuzimati, kao i analizu napada, mrežnog protoka, prepoznavanje opasnosti, rizika i blokiranje. Ali, ne može svaka firma sebi da priušti softver da ih štiti, tako da će u narednih desetak godina potražnja za bezbednosnim stručnjacima itekako postojati. To objašnjava i važnost ove teme, kako za korisnike elektronskih uređaja, tako i za mlade koji bi da se bave informacionim tehnologijama.
Da li je teško iz jedne relativno male sredine, poput Užica, ili iz Srbije da neki „proizvod“ mladih ljudi izađe na međunarodno tržište?
Realno, to je vrlo teško. Ne samo iz ove, nego iz bilo koje sredine. Vrlo mali broj startapova uspe, a to znači da naprave firmu koja ima ozbiljan posao i da ih neko na kraju kupi. Jer uvek ima neko veći ko će da kupi. To se dešava i na najvišem nivou sa firmama koje vrede po stotinak milijardi dolara. Uspeh je da se napravi ozbiljan biznis koji će nekoga zainteresovati da to adekvatno plati. Na tom putu ima mnogo prepreka, počev od konkurencije, gde vi morate da pričate sa drugima, a svaki razgovor je potencijalni rizik da će vam neko ukrasti ideju, ali i da tražite partnere, investicije…
Iz Srbije je teže nego iz nekih drugih zemalja, da nemamo nikakvu zabludu, zato što mi nismo deo Evropske unije gde važe specifični zakoni o privatnosti i bezbednosti. Primera radi, dok sam radio u HP, za svaku firmu izvan Evropske unije automatski su morali da se potpisuju dodatni papiri da će ta firma poštovati evropske zakone. Ipak, postoje i značajne prednosti za firme izvan Evropske unije, a to su veća fleksibilnost i niža cena u fazi razvoja proizvoda. Takođe, firme izvan EU, znajući da će biti dodatno proveravane, od samog početka rade na maksimalnoj bezbednosti i kvalitetu. Da nije tako ne bismo poslednjih petnaest godina svedočili pravom bumu indijskih, kineskih i istočno-evropskih startapova koji menjaju globalno IT tržište. U tom smeru razmišlja i naš tim prilikom razvoja digitalnog ključa.
U kojoj meri mladim ljudima možete da pomognete u savladavanju tih prepreka?
Još uvek sam u komunikaciji sa dosta ljudi u ovom poslu, oni znaju na osnovu mog IBM i HP angažovanja da sam striktan po pitanju stvari koje ne mogu da prođu, i zato veruju mojoj reči. Tako da, kod tih ljudi, moja reč da je nešto zaista kvalitetno imaće težinu i biće ozbiljno uzeta u razmatranje. Sa tim u ovom trenutku mogu da računam. To je neka buduća korist od mene, ako dođe do internacionalizacije ovog proizvoda.
Kada i zašto ste se vratili iz Holandije?
Posle 25 godina provedenih u Holandiji vratio sam se pre dve i po godine u Srbiju. Nisam morao da idem, čak su me zadržavali, ali radio sam 12 sati dnevno. Veliki projekti o kojima sam govorio imaju ozbiljne rokove od godinu i po, pa je teško i ispričati kakav je to posao. Primera radi, bilo je klijenata sa po dvadesetak hiljada servera, par stotina hiljada PC računara, desetinama manjih i većih računskih centara rasutih po celom svetu. Sve to je trebalo modernizovati, reorganizovati i optimizovati, tako da se troškovi korišćenja IT infrastrukture drastično smanje u zadatom roku. Dugo vremena su me motivisali taj uspeh i dobro urađeni projekti kao i priznanja od strane firmi. No, u jednom trenutku to postane „mašina koja vas jede“. Koliko god da to prija, već znate šta može da se desi i više nema ni tog intelektualnog izazova, jedino ostaju pritisak i rok. Shvatio sam da mi je potrebno neko „osveženje“ i da to može biti povratak u Srbiju. Dodaću, da je moja supruga, koja je Beograđanka, zaljubljena u užički kraj i da ovde češće dolazi od mene, iako je i ona preko 20 godina radila u IBM u Holandiji.
MLADI UŽIČKI INŽENJERI SU DOBAR PRIMER
-Ovi mladi ljudi sa kojima sarađujem iz Užica su zaista dobar primer za druge pripadnike njihove generacije. Oni su ozbiljni i svi imaju poslove pored realizacije digitalnog ključa. NJima startap nije jedina priča, većina njih radi za strane firme iz Užica. To znači da se može odavde raditi i stvarati. Razgovarajući sa njima u Regionalnom startap centru istakao sam da je Užice veoma dobro pozicionirano, jer se nalazi na tromeđi Sarajeva, Beograda i Podgorice.Za neku internacionalnu firmu koja ima potencijalne lokacije na sva tri mesta, Užice je idealna lokacija da ima svoj tim za podršku i razvoj aplikacija. U tom smeru treba raditi i pokazati da Užice ima perspektivu-naglasio je Ljubičić.
BIVŠI UREDNIK INDEKSOVOG RADIO POZORIŠTA I PISAC
-Od studentskih dana bavio sam se pisanjem, a prvi tekstovi su objavljeni na Indeksu 202. Brzo sam se profilisao sa dobrim komentarima, a paralelno sam pisao i aforizme u „Studentu“. Na moje veliko iznenađenje izabran sam za urednika Indeksovog pozorišta, i tu sam proveo godinu dana. U tom periodu osvojili smo brojne nagrade, a usledili su i televizijski nastupi. Onda sam odlučio da se vratim svojoj profesiji za koju sam se školovao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Međutim, ostala je potreba za pisanjem. Objavio sam u poslednjih pet godina knjige „Otkopčavanje“, zatim „Crvotočina“i treću poetične proze„Nedovršena fotografija“ u izdanju Agore. Za prvu i treću knjigu recenzije mi je pisao književnik i pesnik Ljubivoje Ršumović-istakao je naš sagovornik.
