Zlatibor planski razvija u pravcu savremene i održive turističke destinacije, sa akcentom na modernu infrastrukturu, sport i ekologiju. Prema rečim predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića, ulaganja u komunalne sisteme, sportske sadržaje i ravnomeran razvoj sela imaju za cilj da Zlatibor u narednoj deceniji postane prepoznatljiva svetska turistička destinacija i poželjno mesto za život.
Zlatibor se danas smatra jednim od najbrže rastućih turističkih centara u Srbiji. Kako ocenjujete razvoj Opštine Čajetina u proteklih nekoliko godina?
Zlatibor je značajno promenio i izgled i infrastrukturu, ali i strukturu gostiju. Trudimo se da ovo mesto prilagodimo turistima iz Srbije, ali i onima iz inostranstva. Poslednjih godina uspostavljali smo kontakte sa stranim turističkim agencijama, pokušavali da privučemo sportske ekipe i drugačiju klijentelu koja može da koristi usluge koje nude naši hotelijeri i domaćini širom opštine. Ne nudimo samo hotelski smeštaj – veliko interesovanje vlada i za našu gastronomiju. Upravo u tome, u izvornom i tradicionalnom, vidimo veliku razvojnu šansu i dugoročnu perspektivu.
Da li postoje novi planski dokumenti ili regulacioni planovi koji preciznije definišu gde i kako se može graditi?
Postoje planski dokumenti još iz 2004. godine, koji se periodično menjaju i prilagođavaju potrebama savremenog turiste. Svedoci smo da se zahtevi menjaju – pojavili su se novi materijali i novi standardi gradnje. Ranije su građeni manji apartmani bez dodatnih sadržaja, dok danas moderni objekti imaju bazene, velnes i spa centre, dečje igraonice i druge sadržaje koji privlače mlađu populaciju. Zlatibor je, pored prirodnih prednosti, stvorio i dodatne sadržaje koji privlače turiste, i to je obeležilo razvoj u poslednjih dvadesetak godina. Ko ne prati te trendove, teško da može da opstane u ovom poslu.
Rekli ste da se povećava broj gostiju. Može li infrastruktura da isprati taj rast, s obzirom na rekordne cifre posećenosti?
Naša infrastruktura može da isprati rast broja gostiju. Zlatibor se prostire na 647 kvadratnih kilometara i ima dovoljno prostora za razvoj. Imamo dovoljno struje i vode, a gas je takođe stigao na Zlatibor. Trenutno radimo na cevovodu Sušičko vrelo, dužine 17 kilometara, koji je dobrim delom već završen. Rezervoar na Karauli je završen, a ostaju još dva rezervoara i crpna stanica, koje planiramo da završimo naredne godine. Razvoj planiramo u skladu sa realnim potencijalima i potrebama.
Postoji li plan za razvoj manjih naselja u okviru opštine, poput Sirogojna, Mačkata ili Ljubiša?
Opština se razvija ravnomerno. Kada obezbedite infrastrukturu i budete prisutni u selima, ljudi shvataju da imaju razlog da ostanu i bave se tradicionalnim delatnostima.
Ako imaju dobre puteve, stabilno snabdevanje strujom, vrtiće, organizovan prevoz za decu do škole i vrtića, onda i mlade porodice u seoskim sredinama imaju kvalitet života. Taj komfor danas je vidljiv i u našim seoskim mesnim zajednicama.
Kako zamišljate Zlatibor za deset godina? Da li će to biti svetska turistička destinacija?
Zlatibor vidimo upravo kao svetsku turističku destinaciju. Sve što smo do sada radili imalo je cilj da ga pozicioniramo na svetskoj turističkoj mapi. U oblasti sporta prepoznali smo veliki potencijal, pa smo započeli projekte izgradnje otvorenih i zatvorenih sportskih terena, trenažnih hala i padel terena. Takođe, radimo na pripremi terena za aerodrom, sa pistom dužine oko 2,5 kilometra. Njegovom izgradnjom omogućićemo dolazak sportskih ekipa i turista iz celog sveta. Prostor Ribnice, koji smo nazvali Zlatni grad, planiramo da razvijamo nakon izgradnje alternativnog cevovoda Sušičko vrelo, kako bi Ribničko jezero moglo da se koristi u komercijalne svrhe – za golf terene, rezidencijalne vile i hotele visoke kategorije.
Može li Zlatibor da postane primer održivog planinskog turističkog centra?
Zlatibor to već jeste. Završetkom postrojenja za preradu otpadnih voda u Čajetini i uspostavljanjem reciklažnog dvorišta, postali smo primer ekološke opštine.
Veliki značaj pridajemo očuvanju prirode – u poslednjih deset godina, u saradnji sa JP „Srbijašume“, zasadili smo oko 80.000 sadnica crnog bora i listopadnog drveća. Smatram da je to dobar i pozitivan primer održivog razvoja.
Na kraju, koja bi bila vaša poruka građanima i investitorima koji žele da budu deo razvoja Zlatibora?
Poručujem im da prepoznaju ono što radimo, jer je sve što je do sada urađeno u interesu i meštana i turista. Rast broja stanovnika i novorođene dece pokazuje da smo na dobrom putu. Važno je da veruju u ovaj pravac razvoja, jer radimo u opštem interesu. Kada postoji dobra namera, verujem da će se sve završiti na pravi način.
OVAJ TEKST REALIZOVAN JE U OKVIRU PROJEKTA „Tamo gde se grad i priroda sreću – Zlatibor na raskršću razvoja“ KOJI SUFINANSIRA OPŠTINA ČAJETINA.
