Opština Čajetina, sa Zlatiborom kao jednim od najposećenijih turističkih centara u Srbiji, suočava se sa stalnim rastom potreba za stabilnim vodosnabdevanjem, efikasnom kanalizacionom mrežom i savremenim sistemima za prečišćavanje otpadnih voda. Razvoj turizma, nova gradnja i povećan broj stanovnika dodatno opterećuju postojeću infrastrukturu, zbog čega su kontinuirana ulaganja i dugoročno planiranje od ključnog značaja. O trenutnom stanju vodovodne i kanalizacione mreže, velikim infrastrukturnim projektima, izazovima u radu i planovima za naredni period za Vesti govori Milomir Tucović, direktor JKP „Vodovod“ Zlatibor.
Kakvo je trenutno stanje vodovodne mreže na teritoriji opštine Čajetina i da li su svi delovi opštine ravnomerno pokriveni?
Kada je reč o pokrivenosti vodovodnom mrežom, Opština Čajetina može da se pohvali time da je više od 80 odsto teritorije i stanovništva obuhvaćeno sistemom javnog vodosnabdevanja, što je znatno iznad proseka u Republici Srbiji. Ipak, postoje još pojedini udaljeni zaseoci koji nisu u potpunosti pokriveni gradskom vodom i koriste lokalne cevovode. Plan je da se i ti sistemi u narednom periodu preuzmu i stave pod nadležnost JKP „Vodovod“ Zlatibor. Naša mreža se ne završava na administrativnim granicama opštine, jer pijaću vodu dopremamo i u susedne opštine, pre svega Užice i Arilje.
Da li postoje problemi sa vodosnabdevanjem u pojedinim naseljima, posebno u periodima povećane potrošnje?
Trenutno se približava špic sezone, odnosno period novogodišnjih i božićnih praznika, kao i školskog raspusta. Sezonu smo spremili na vreme i tokom zimskog, ali i letnjeg perioda, nismo imali ozbiljnijih problema u vodosnabdevanju. Najveća potrošnja beleži se tokom leta, kada se voda koristi i za zalivanje poljoprivrednih površina. Poslednjih godina leta su izuzetno sušna, a sušni periodi se često produžavaju i na septembar i oktobar, kada pojedina izvorišta presušuju. U takvim situacijama do problema uglavnom dolazi u seoskim mesnim zajednicama u kojima još nismo preuzeli lokalne cevovode. U 2025. godini nismo imali nijednu restrikciju vode. Bilo je pojedinačnih havarija, poput one pre mesec dana, kada je zbog snega i leda došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom i zastoja u radu pumpnih stanica, ali to je bilo van naše ingerencije.
Koji su najvažniji započeti ili planirani projekti rekonstrukcije i proširenja vodovodne mreže?
Najznačajniji projekat su Sušička vrela, čiji je nosilac Opština Čajetina, dok je izvođač JKP „Vodovod“ Zlatibor. Od ukupno 17 kilometara cevovoda, već je izgrađeno oko 15 kilometara mreže. Plan je da se sa završetkom radova nastavi na proleće, čim to dozvole vremenski uslovi. Paralelno sa tim, započeta je i izgradnja linijskih objekata novog sistema vodosnabdevanja. Na lokalitetu Karaula gradi se rezervoar zapremine 2.000 kubnih metara, koji je u završnoj fazi, a planirano je i obezbeđivanje napajanja električnom energijom za crpne stanice na izvorištu.
Da li će Ribničko jezero nakon puštanja u rad Sušičkih vrela moći da se koristi u komercijalne svrhe?
Sve dok se ne završe svi linijski i infrastrukturni objekti na sistemu Sušička vrela, vodosistem Ribnica će ostati u funkciji. U skladu sa razvojem opštine i povećanjem potrošnje vode, u budućnosti će se razmatrati da li će Ribničko jezero biti stavljeno van funkcije ili će ostati kao rezervni sistem.
Kakvo je stanje sa postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda?
Postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru predstavlja najsavremenije i najmodernije postrojenje koje je do sada pušteno u rad u Srbiji. U punoj funkciji je od 2022. godine, a kapacitet mu je 140 litara u sekundi. U saradnji sa Zavodom za javno zdravlje iz Užica, koji redovno kontroliše kvalitet vode, možemo da kažemo da postrojenje radi odlično. Prečišćena voda koja se ispušta u reku Obudovicu odgovara drugoj kategoriji, što potvrđuje njegovu efikasnost.
Da li planirate izgradnju novih postrojenja za preradu otpadnih voda u selima?
Prvi naredni projekat je kolektor i postrojenje u Sirogojnu. Projekat je završen, prošao je tehničku reviziju i pribavljene su sve potrebne dozvole. Reč je o manjem seoskom postrojenju kapaciteta za oko 1.000 stanovnika, koje je spremno za izgradnju. Trenutno se traže dodatni izvori finansiranja. Paralelno se radi i projektovanje postrojenja za Čajetinu, planiranog kapaciteta za 10.000 stanovnika, a nakon toga i zajedničkog kolektora za sela Šljivovica i Mačkat.
U kojoj meri je razvijena kanalizaciona mreža na teritoriji opštine?
Opština Čajetina je pretežno ruralna, sa dva urbana centra – Čajetinom i Zlatiborom – koji su u potpunosti pokriveni kanalizacionom mrežom. U selima je situacija znatno lošija, jer u većini njih ne postoji izgrađena fekalna kanalizacija. Plan je da se u narednom periodu krene sa izgradnjom mreže u većim selima, što je neophodno radi očuvanja zdrave životne sredine.
Koji su dugoročni planovi JKP „Vodovod“ Zlatibor?
Najveći strateški projekat su Sušička vrela i kompletna infrastruktura koja ih prati. Pored toga, svake godine gradimo između 25 i 28 kilometara novih cevovoda, pri čemu se dve trećine radova realizuje u seoskim sredinama. Broj korisnika raste za oko 1.800 do 2.000 godišnje, što JKP „Vodovod“ Zlatibor svrstava među najbrže rastuće vodovodne sisteme u Srbiji.
Koju poruku biste poslali građanima i investitorima?
Zahvaljujem se svim korisnicima, investitorima i urednim platišama na dosadašnjoj saradnji. Vodosnabdevanje će i ubuduće biti uredno, kako po kvalitetu, tako i po količini, i građani nemaju razloga za brigu.
OVAJ TEKST REALIZOVAN JE U OKVIRU PROJEKTA „Tamo gde se grad i priroda sreću – Zlatibor na raskršću razvoja“ KOJI SUFINANSIRA OPŠTINA ČAJETINA.
