U srcu Bajine Bašte, porodica Vujičić neguje kulturu i tradiciju kroz svoju pekaru „MAK“. Naziv je nastao od početnih slova imena sinova – Marka, Alekse i Koste, koji su najveći motiv mame Biljane i tate Ljubomira za sve što rade u životu.
„MAK“ zato nije samo ime, već i slika domaće atmosfere i tradicionalnih vrednosti. Svakog jutra, svakog dana, iz pekare „MAK“ širi se miris svežeg hleba, štrudle sa makom i drugih pekarskih đakonija. Ali ono što ih posebno izdvaja jesu – ćirilični natpisi.
– U svakodnevici preplavljenoj stranim nazivima i modernim reklamama, odlučili smo da štitimo i svoj jezik i pismo. Cenovnici i reklamne poruke u objektu napisani su ćirilicom, jer i na taj način čuvamo svoj identitet i ponosno ističemo lokalni, domaći karakter – navodi Ljubomir Ljube Vujičić, dodajući da se u njihovoj kući snažno neguju tradicija i običaji.
Kao što hleb nije samo hrana, tako ni ćirilica nije samo pismo – ona je deo našeg identiteta, a njena upotreba znači poštovanje korena, poručuje Ljube.
Lokal se nalazi u prelepom ambijentu zgrade koja ima svoju dušu, prekoputa impozantnog zdanja škole. U blizini su i centar grada sa Parkom ćirilice, a uskoro i Muzej ćirilice u Rači. Upravo zato, kako kažu, nisu mogli drugačije – ćirilica se nametnula kao prirodno i razumno rešenje.
Biljana Vujičić dodaje da se gotovo samo od sebe nametnulo da se bave pekarskim proizvodima. Porodica je velika, zahteva dosta ulaganja, pa su odlučili da pokušaju samostalno da rade. Tako se rodila ideja o otvaranju pekare.
– Trudimo se da imamo svoj stil prodaje: manje količine peciva, ali uvek tople i sveže. Mislim da su naši potrošači to prepoznali i da im se dopada kvalitet koji nudimo – ističe ona.
Na pitanje šta se mušterijama posebno dopada, Biljana kaže da je to komplet-lepinja, tradicionalni specijalitet Bajine Bašte, po kome je pekara za kratko vreme postala prepoznatljiva.
– Popularan je i naš sendvič, pravi srpski sendvič. U njemu su pržena slaninica, omlet od dva jajeta, kajmak, pretop i, na kraju, paradajz kao začin. Sve su to domaći, dobro poznati sastojci tradicionalne kuhinje. Poznati smo i po vrstama hleba – od crnog brašna, od stare durum pšenice, hlebu sa semenkama, ćabati – nabraja Biljana.
Monaški hleb
– Tu je i „monaški hleb“, rađen po recepturi manastira Hilandar. Od svake prodate vekne sedam dinara namenjeno je manastiru. Ovaj hleb sadrži više vrsta semenki i po ukusu podseća na mediteranski hleb. Veoma je specifičan i ljudi su njime oduševljeni – jedinstven je proizvod zahvaljujući kome Vujičići neguju i tradiciju i pravoslavlje.
Naši domaćini primećuju da je odnos upotrebe ćirilice i latinice u većim sredinama približno 70 prema 30 odsto u korist latinice i poručuju da se to mora menjati.
– Kao privrednici potrudili smo se da našem nacionalnom pismu damo mesto koje zaslužuje. Bajina Bašta želi da istraje u tome da joj sve bude ispisano ćirilicom, a što se nas tiče, u poslu kojim se bavimo ostajemo verni ćirilici – poručuju ljubazni domaćini.
I ćirilica je bajna
– U našoj kući volimo da kažemo da je porodica osnov svega. Deo naše porodice je i ćirilica i kroz natpise u pekari želeli smo da pokažemo da ona ne sme biti gurnuta u zapećak. Želimo da bude bajna, kao što je bajna i naša Bajina Bašta – kaže Ljubomir Vujičić i dodaje da se ćirilica savršeno uklopila uz tradicionalnu srpsku hranu i ambijent lokala u kome je nekada davno bila krojačka radnja, takođe sa ćiriličnim natpisom.
Medijski projekat „Ćirilica kao zaštitni znak Bajine Bašte“ sufinansira Opština Bajina Bašta.
