Bogato ilustrovana monografija Valjaonice aluminijuma, na više od 160 strana, pruža sveobuhvatan uvid u pedesetogodišnji rad jedne od najuspešnijih srpskih industrijskih kompanija i predstavlja dragoceno svedočanstvo o industrijalizaciji Srbije. Objavljena je povodom zlatnog jubileja fabrike „Impol Seval“, a na njenom nastanku predano su radili Gordana Savić, nekadašnja direktorka ljudskih resursa i pravnih poslova, mr Radomir Dodok, istaknuti stručnjak za investicije i razvoj i bivši direktor ovog sektora, kao i Sanja Bosiljčić, izvršna direktorka za ekonomske poslove „Impol Sevala“.
Monografija predstavlja neiscrpan izvor podataka – od donošenja odluke o osnivanju Valjaonice aluminijuma i razvojne vizije Vlajka Brkovića, preko početka redovne proizvodnje 1975. godine, poslovnih pokazatelja, procesa revitalizacije i modernizacije postrojenja, digitalizacije i sindikalnog organizovanja, pa sve do društvene odgovornosti po kojoj je „Impol Seval“ danas prepoznatljiv u lokalnoj zajednici.
Na svakoj stranici zabeležena su imena ljudi koji su stvarali i razvijali fabriku, dok se na kraju knjige nalazi zapis za nezaborav – imena 2.025 zaposlenih, nekadašnjih i sadašnjih, koji su tokom pola veka bili deo ovog kolektiva. Upravo u ljudima, kako ističe generalni direktor Ninko Tešić, leži osnovna snaga fabrike.
– Posebnost naše fabrike počiva na generacijama zaposlenih koji su, gotovo bez izuzetka, verovali u nju, bez obzira na teškoće i izazove sa kojima su se susretali. Identitet fabrike gradili su upravo ti ljudi – njihova imena, uloge, odnosi i dostignuća, kao i sposobnost da deluju i onda kada sve stane – kaže Tešić, koji je na čelu kompanije dve decenije, uz poruku da „dokle god verujemo i želimo uspeh, on nam neće biti uskraćen“.
Dokazi da su velika dostignuća moguća nalaze se i u impresivnim brojkama zabeleženim u monografiji. Za 50 godina rada proizvedena je aluminijumska traka prosečne dužine i širine od čak 727.331 kilometar, što je ekvivalent putu od Zemlje do Meseca i nazad. Vrednost izvoza, ostvarenog u korist građana Srbije, iznosila je više od 3 milijarde dolara, a posebno se ističe činjenica da je tokom pet decenija poslovanja kompanija poslovala bez blokade računa, uz gotovo redovne isplate zarada.
Hronološki prikaz vodi čitaoce kroz ključne trenutke u razvoju fabrike: puštanje u redovnu proizvodnju 27. oktobra 1975. godine u prisustvu predsednika Josipa Broza Tita, rekordne proizvodne rezultate, period recesije početkom devedesetih izazvan ekonomski sankcijama, razdvajanje sa Valjaonicom bakra 1991. godine i sticanje statusa samostalnog privrednog subjekta. Tenderskom prodajom 2002. godine većinski vlasnik postaje kompanija „Impol“ iz Slovenske Bistrice, koja ove godine obeležava 200 godina postojanja.
Dalji razvoj obeležili su priključenje na gasni sistem Preljina–Užice 2006. godine, otvaranje nove livnice iste godine, puštanje u rad nove linije za bojenje traka 2012, kao i pozicioniranje „Impol Sevala“ kao prepoznatljivog brenda u svetu bojenog aluminijuma deceniju kasnije. Malo je poznato da se aluminijum iz Sevojna nalazi na objektima poput Edukativnog centra „Sirius“ u Sočiju, aerodroma „Leonov“ u Kemerovu, pozorišta Kamala u Kazanju, kao i u stanici moskovskog metroa „Univerzitet prijateljstva naroda“, ali i na brojnim stambeno-poslovnim kompleksima u zemlji i inostranstvu.
Priča o putu od Valjaonice aluminijuma do „Impol Sevala“ ne bi bila moguća bez zaposlenih, koji su, kako ističe Gordana Savić, u svim fazama razvoja pokazivali hrabrost i volju. Fabrika je tokom decenija negovala snažnu socijalnu dimenziju kroz brigu o zaposlenima i penzionerima, organizovanje sportskih aktivnosti, povoljna letovanja u Buljaricama, obeležavanje Dečje nedelje, podelu paketića i rad KUD-a „Sevojno“.
Stručno usavršavanje kadrova, međunarodna razmena znanja, vrhunski inženjeri i odgovorno upravljanje finansijama obezbedili su stabilnost kompanije i kvalitetan život zaposlenih. Monografija o jednoj od najuspešnijih srpskih industrijskih priča nema klasičan završetak – ona ostaje otvorena knjiga i vredna literatura, ne samo za studente tehničkih nauka, već i za sve koji žele da razumeju značaj industrije u razvoju društva. Dostupna je i u elektronskoj formi, na srpskom i engleskom jeziku.
Rekli su:
Velimir Bošković, nekadašnji šef elektroodržavanja:
„Prava vrednost je u veštini, ne u znanju. Nije stvar u tome da mnogo znaš, već da mnogo umeš.“
Jernej Čokl, predsednik Uprave „Impola“:
„Najteži deo privatizacije bio je početak saradnje, kada je bilo potrebno kadrovski i finansijski konsolidovati kompaniju.“
Radomir Lazić, v. d. generalnog direktora tokom devedesetih:
„Mladi treba da se prema fabrici postave ne kao oni koji traže posao, već kao oni koji nude znanje i korisne usluge.“
Milovan Ćorović, bivši direktor Valjaonice aluminijuma:
„Zahvaljujući Valjaonici, uvek se sećam ljudi i događaja koji se nikada ne zaboravljaju.“
Vladimir Leskovar, član Uprave grupe „Impol“:
„Učili smo jedni od drugih.“
Živorad Marjanović, generalni direktor pre i posle privatizacije:
„Valjaonica je obeležila moj život – pružila mi je uslove za školovanje, rad, razvoj i napredovanje.“
