Farma Motika u Biosci zvanično je priznata u oktobru 2025. godine kao prva Slow Food farma u Srbiji. Ovaj pokret osnovan je kako bi se suprotstavio brzoj hrani i nestajanju lokalnih tradicija vezanih za ishranu. Svako ima pravo da zna odakle hrana potiče i kakvog je ukusa, ali i odgovornost da čuva hranu, tradiciju i kulturu, rekla je Ana Ljubičić, savetnica za komunikacije i hobista-baštovan.
Beograđanka Ana Ljubičić, savetnica za komunikacije i hobista-baštovan, često boravi u Užicu, jer na nasleđenom imanju svog supruga proizvodi agroekološko povrće i žitarice.
– Svoju prvu porodičnu baštu posadila sam 2022. godine u Biosci, na površini od jednog ara, s puno paradajza, krompira, luka… Imala sam pomoć – komšije su me naučile kada i kako se šta sadi, kada je zemlja dovoljno topla za setvu, kako se drži motika i kako se štiti usev. Sa njima sam posadila i svoje prve voćke. Zemljište, teren, plac – jedan od glavnih aktera ove priče – nalazi se na 700 metara nadmorske visine i za iskusne baštovane predstavlja izazov gajiti povrće na toj visini. Sezona je kratka, a slana počinje već krajem septembra. Bilo je mnogo izazova, neznanja i učenja, ali i poređenja sa životom u velikom gradu, kao i mnogo truda da se uključi lokalna zajednica, osnuje lokalna banka semena i pokaže da može drugačije. Ne prodajem seme koje smo sami odgajili, već ga poklanjam onima koji žele da proizvode hranu od autohtonih sorti za sopstvene potrebe – ističe Ljubičić.
Kako svako može da nauči da gaji povrće i žitarice?
– Na našem imanju u Biosci gajimo voće i povrće, žitarice, divlje i kultivisano začinsko bilje, mahunarke… Sakupljam seme autohtonih sorti, ali i novijih koje sam dobila na poklon. Tlo čuvamo tako što useve rotiramo svake godine, pokrivamo zemlju senom i slamom koliko god je moguće, malčiramo prirodnim pokrivačima koje nalazimo u šumi i na imanju, koristimo domaće, lokalno životinjsko đubrivo, kao i organsko koje kupujemo. Minimalno uzurpiramo zemljište, koristimo samo onu površinu koju sami, uz pomoć komšija, možemo da obradimo, trudimo se da ne kopamo previše, kosimo minimalno i zalivamo onoliko koliko je moguće u datim okolnostima.
Posebno nam je važan način na koji tretiramo biljne bolesti – primenjujemo mikroorganizme kroz prskanje i zalivanje, čime zemljište postaje kvalitetnije i rodnije, a biljke otpornije. Pored toga, pravimo sopstvene biljne preparate za zaštitu useva, poput čaja od koprive.
Sa lokalnom zajednicom trudimo se da radimo zajedno. Oni su bili naš prvi izvor znanja i pomogli su nam da naučimo da radimo na zemlji onako kako oni to rade. Nismo se složili oko svih aspekata zemljoradnje, ali se nadamo da smo i mi njima bili izvor nekih novih saznanja.
Kako biste definisali svoj rad na imanju?
– Ako bih u dve reči morala da definišem način na koji radimo na farmi, to bi bilo: održivo i fer.
Šta je Slow Food prepoznavanje?
Slow Food je svetski pokret za očuvanje, uzgajanje i pravednu raspodelu hrane koja je čista od hemikalija i koju proizvode poljoprivrednici koji se pridržavaju kodeksa propisanog od strane ovog pokreta. Farma Motika je u oktobru 2025. godine prepoznata kao prva Slow Food farma u Srbiji.
Pokret je osnovan 1986. godine u Italiji i ima veliki uticaj na donošenje zakona u okviru Evropske unije, ali se proširio i na više od 150 zemalja sveta. Njegov cilj je promocija lokalne hrane i sporog, dugog uživanja u obroku, uz stalnu odgovornost prema namirnicama i njihovom poreklu. Osnovan je kao odgovor na brzu hranu i nestajanje lokalnih prehrambenih tradicija. Svako ima pravo da zna odakle hrana dolazi i kakvog je ukusa, ali i obavezu da čuva hranu, tradiciju i kulturu. Za uspešan rad ključno je uključivanje lokalne zajednice, u kojoj posebno mesto zauzimaju poljoprivredna gazdinstva.
Koji su principi?
Principi su: odbrana biološke i kulturne raznovrsnosti, edukacija, inspiracija i mobilisanje zajednice, kao i uticaj na donošenje odluka u državnom i privatnom sektoru.
Kako se ogleda održivost u ovoj oblasti?
Održivost se ogleda u čuvanju semena, jer se time čuva poljoprivredni biodiverzitet. Takve biljke često su otpornije na lokalne štetočine, bolesti, sušu i poplave u poređenju s komercijalnim hibridima. Na taj način smanjuje se zavisnost poljoprivrednika od kupovine novog semena svake sezone, čime se umanjuju troškovi i povećava suverenitet nad hranom.
Odgovornom proizvodnjom i potrošnjom smanjuje se otpad od ambalaže, emisija iz transporta i potreba za hemijskim inputima koji često prate komercijalno seme. Čuvanje semena održava genetsku raznovrsnost useva (agrobiodiverzitet), što je ključno za stabilnost ekosistema. Brzi gubitak raznovrsnosti useva predstavlja ozbiljan problem – Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da smo u prošlom veku izgubili oko 75 odsto genetske raznovrsnosti useva. Zajedničko čuvanje semena i semenske banke predstavljaju prvu liniju odbrane od dalje erozije, zaključila je Ljubičić.
BANKA SEMENA
Čuvanje semena jedna je od najmoćnijih, niskobudžetnih praksi koje vode sami poljoprivrednici, a koja istovremeno doprinosi ostvarivanju više ciljeva: smanjenju gladi, otpornosti na klimatske promene, očuvanju biodiverziteta i razvoju održivih obrazaca proizvodnje.
SLOW FOOD – PRVA U SRBIJI
U oktobru 2025. godine farma Motika zvanično je priznata kao prva Slow Food farma u Srbiji. Ovo priznanje podrazumeva da se sve aktivnosti sprovode u skladu sa strogim etičkim smernicama i da farma aktivno učestvuje u globalnom Slow Food pokretu. Kao agroekološki orijentisana farma, njen rad usmeren je na promociju biološke raznovrsnosti, očuvanje zdravlja zemljišta, korišćenje obnovljivih resursa, primenu principa reciklaže i štednje, kao i striktno poštovanje međunarodno priznatih standarda zaštite životne sredine.
MODEL POLJOPRIVREDNE BUDUĆNOSTI
Slow Food farma predstavlja poljoprivredno gazdinstvo – životinjsko, biljno ili hibridno – koje izbegava specijalizaciju na samo jednu vrstu proizvodnje. Ona se odriče upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO) i sintetičkih pesticida, ne koristi zatvorene (staklene) površine za proizvodnju, ne doprinosi zagađenju životne sredine i u potpunosti poštuje ljudska i životinjska prava. U Srbiji postoji značajan broj sličnih inicijativa i nadamo se da će i one uskoro dobiti slično priznanje, čime će biti afirmisane kao modeli poljoprivrede budućnosti. To će ne samo ojačati nacionalnu mrežu održivih farmi, već i doprineti širem društvenom i ekološkom napretku, istakla je Ljubičić.
