Srpska pravoslavna crkva danas obeležava zimski Krstovdan, praznik koji se u crkvenoj i narodnoj tradiciji vezuje za sećanje na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. U srpskom narodu ovaj dan je poznat kao zimski Krstovdan, kada se proslavljaju Sveti Teopemt i Teona.
Praznik je usko povezan sa Bogojavljenjem, krštenjem Isusa Hrista u reci Jordanu, kao i sa Svetim Jovanom Krstiteljem, koji je Hrista krstio. Krstovdan se uvek obeležava uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
Za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, u spomen na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet, zimski Krstovdan u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom.
U pravoslavnim hramovima na ovaj dan služi se liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz obred velikog osvećenja vode. Nakon vodoosvećenja, Krstovdanska vodica deli se vernicima, a prema običaju čuva se u domovima radi zdravlja i blagoslova.
Krstovdan uoči Bogojavljenja je strogo posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji pada.
Za praznik su vezani brojni običaji i narodna verovanja. U pojedinim krajevima Srbije veruje se da na Krstovdan treba oprati sav veš i očistiti kuću, dok se po pravilu narodnog predskazivanja vremena smatra da će vetar koji duva tog dana duvati tokom cele godine. Takođe, veruje se da se u 12 dana, od Božića zaključno sa Krstovdanom, „ogleda“ 12 meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme određenog dana, takvo će biti i u odgovarajućem mesecu. Ako je na Krstovdan oblačno, prema verovanju, zima će biti bogata snegom.
U nekim mestima u Srbiji, pored Bogojavljenja, i na Krstovdan se organizuje plivanje za Časni krst.
