Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, ustanovljen u spomen na krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu i objavljivanje Bogočoveka svetu.
Bogojavljenje se obeležava u znak sećanja na događaj kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista, a tom prilikom se, prema hrišćanskom učenju, prvi put javilo Sveto Trojstvo: glas Boga Oca sa neba koji je rekao „Ovo je Sin moj“, Sin Božiji koji se krštava u reci i Sveti Duh koji je u obliku goluba sišao na Hrista.
Tradicionalno, na Bogojavljenje se u mnogim krajevima organizuje plivanje za Časni krst. Učesnici plivaju 33 metra, što simbolizuje broj godina koje je Isus Hristos imao u trenutku stradanja. Ovaj običaj okuplja veliki broj vernika i posmatrača, a prema narodnom verovanju, kupanje u reci na Bogojavljenje donosi dobro zdravlje.
Na današnji dan u hramovima se osveštava bogojavljenska vodica, koju vernici nose kućama i piju radi zdravlja i duhovnog prosvećenja. Veruje se da je ova voda lekovita, da štiti od nečistih sila i da se nikada ne kvari, jer u njoj, prema učenju Crkve, prebiva sila Duha Svetoga.
Bogojavljenje prate i brojni narodni običaji i verovanja. Vernici se danas pozdravljaju rečima „Bog se javi“ ili „Hristos se javi“, na šta se odgovara „Vaistinu se javi“. Bez obzira na to u koji dan u sedmici padne, na Bogojavljenje se ne posti, a ovim praznikom završavaju se i takozvani nekršteni dani, koji počinju na Božić.
Po običajnom kalendaru, Bogojavljenje označava i početak dana pogodnih za venčanja. Prema narodnom verovanju, u noći uoči praznika „otvaraju se nebesa“, pa se tada može poželeti jedna želja za koju se veruje da će se ispuniti. Takođe, običaj je da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk, jer se veruje da će u snu videti budućeg muža.
Bogojavljenje i danas, kao i vekovima unazad, ostaje jedan od najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru, koji spaja crkvenu tradiciju, narodna verovanja i snažan osećaj zajedništva među vernicima.
