Izložba „100 godina od obnove Njegoševe zavetne crkve na Lovćenu“ otvorena je u galeriji Istorijskog arhiva Užice, kao deo obeležavanja Dana državnosti, Sretenja. Postavku autora mr Dušana Babca, arhitekte i člana Krunskog saveta, organizovali su Kraljevski dvor u Beogradu i užički Istorijski arhiv.
Izložba je prvi put prikazana prošle godine u Belom dvoru, na stotu godišnjicu obnove ove crkve koju je finansirao kralj Aleksandar I Karađorđević.
Postavku čini 21 pano fotografija obnove kapele i kraljevskog putovanja, ilustracije nacrta obnove crkve i fresaka koje je oslikao Uroš Predić. Mnoge od njih prvi put su javno prikazane. Dopunjena je filmom putovanja kraljevskog para koje je usledilo po obilasku Lovćena.
Davne 1925. godine, kralj je proglasio obnovu završenom i odao poštu svom pretku, položivši Albansku spomenicu sa svojih grudi u sarkofag, a po zatvaranju kovčega, na njega je spustio svoju sablju.
Kao ključni povod za nastanak ove izložbe i njenu postavku u Užicu, organizatori su naveli značaj istorijskog sećanja za samosvest jednog naroda i nacije. U ime Kraljevskog dvora na izložbi je govorio arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog saveta, koji je istakao da su crnogorski vladika i kralj Aleksandar važne odrednice našeg identiteta.
– Ova izložba govori o tome kako su se našla dva pojma našeg života i naše istorije. U jednom momentu je između njih postojala međuzavisnost, postojao odnos i mi smo bili deo te međuzavisnosti i tog odnosa. I ostali smo, ali smo počeli da zaboravljamo čega smo mi to bili deo – rekao je Acović.
Ovo crkveno zdanje oštećeno je u oba svetska rata, da bi 1972. godine bilo srušeno do temelja, odlukom CK Komunističke partije i Vlade NR Crne Gore. Dve godine kasnije na istom mestu podignut je Njegošev mauzolej po projektu Ivana Meštrovića, bez naglašenih pravoslavnih obeležja. Ovo nije jedini put da su izmeštani posmrtni ostaci crnogorskog vladike, naglasio je direktor Istorijskog arhiva Užice, Željko Marković.
Izložba „100 godina od obnove Njegoševe zavetne crkve na Lovćenu“ otvorena je u galeriji Istorijskog arhiva Užice do sredine marta.
– Mislim da je četiri ili pet, čak i pet puta vršena ekshumacija Njegoševog tela iz groba – naveo je Marković.
Lovćen je lokacija koju je vladika odabrao za svoju večnu kuću, zaklevši svoje savremenike da ga tu, u maloj zavetnoj ckrvi, sahrane. O dužnosti ispunjenja ovog zahteva, govorio je gradski većnik za društvene delatnosti, Branko Popović.
– Razumevanje našeg istorijskog zaveta kao naroda koji to ima prema Bogu i svojim stradalnicima, dovodi nas i do zaveta Petra II Petrovića Njegoša. Njegovim ispunjavanjem mi potvrđujemo svoju istorijsku ulogu kao naciona koji ima svoje preuzete obaveze i pred svetom i pred Bogom i svedočimo sopstveno trajanje. Tu se pre svega misli na poslednju zavetnu želju Njegoševu o mestu njegovog večnog počivališta. Nadam se da će i ovaj zavet Njegošev postati jednonog dana realnost – kazao je Popović.
Iako, prema mišljenju organizatora, postavka nije obimna, njen značaj je u sadržaju izloženog.
– To nije velika izložba po obimu, ali jeste po temi i po činjenici da je to jedan od pokušaja da se donekle operemo pred svojom savešću, pred istorijom i pred onim delom budućnosti koji nam je preostao. To nije malo. Pogotovo što je to nemalo tako retko. To pokazuje da smo umeli, mogli i smeli dok smo bili ono što jesmo. Onda smo prestali da to budemo i sada se samo sećamo – zaključio je Acović.
