– I njihov i naš standard je da svi želimo da pomognemo svom narodu i onima koji nas pozovu da im pružimo pomoć. Fascinantna je njihova velika količina vozila, opreme i tehnike. Nadam se da ćemo ih i sa takvom opremom i tehnologijom brzo dostići – istakao je Ivan Bacetić, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Užice.
Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova tokom prošle godine uputio je delegaciju iz Srbije u Peking, u Kini, na seminar o spašavanju u slučaju zemljotresa. U srpskoj petočlanoj delegaciji bio je Ivan Bacetić, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Užice, koji za „Vesti“ govori o boravku u Kini, njihovim resursima i odgovoru na vanredne situacije.
Ko su sve bili učesnici i šta je predstavljeno na seminaru?
Pored naše delegacije, na seminaru su bili i predstavnici Gane, Turske, Kambodže, Nigerije, Avganistana, Nepala i Tajlanda. Osim prezentacija kineskih domaćina, svaka zemlja učesnica imala je predstavljanje svojih iskustava. S obzirom na to da se seminar prvenstveno odnosio na velike zemljotrese, naša zemlja u sastavu Uprave vatrogasno-spasilačkih jedinica ima timove za spašavanje iz ruševina. Predstavljena su iskustva naših timova, kao i učešće u akcijama spašavanja tokom velikih zemljotresa u Turskoj i Albaniji, kao i tokom razornih poplava u Bosni i Hercegovini.
Pored zemljotresa, šta je još bilo u fokusu kod vanrednih situacija?
Akcenat je bio i na drugim vanrednim situacijama, a Kina je kao domaćin najviše prezentovala kako oni to rade i kako su organizovani. Kada se nešto dogodi, njihovi spasilački timovi, koji su masovniji, pozivaju i ekipe Crvenog krsta. Tokom boravka posetili smo i više kineskih pokrajina, gde su predstavljeni njihovi resursi i snage za odgovor u vanrednim situacijama i masovnim nesrećama.
Kako to rade kineske kolege?
I njihov i naš standard je da svi želimo da pomognemo svom narodu i onima koji nas pozovu da im pružimo pomoć. Fascinantna je njihova velika količina vozila, opreme i tehnike, tako da je činjenica da imaju visok nivo opremljenosti za vanredne situacije. Voleo bih da ih i mi dostignemo u najkraćem mogućem roku.
Sve je centralizovano i kako se radi na spašavanju u Pekingu, tako se radi i u drugim pokrajinama. Svi su identično uniformisani i sve službe vatrogasaca, Crvenog krsta i Hitne pomoći povezane su u velikim intervencijama. Oni imaju velike hangare, magacine sa odgovarajućom opremom i sa svim što je potrebno za veliku, masovnu nesreću. Obučeni su da trenutno mogu da postavljaju šatore i prave kampove za prihvat odgovarajućeg broja ljudi. To je sve spremno na više raspoloživih mesta, gde je moguće dostaviti hranu, vodu i sve ono što je neophodno za zbrinjavanje ljudi. Sve što smo videli je nešto nezaboravno.
Gde smo mi u odnosu na druge zemlje?
I pored svega što oni imaju, mi smo veoma dobro obučeni, imamo znanje, iskustvo i sve što je potrebno za tako odgovoran posao. Mi smo dobro rangirani u svetu, ali je važno što smo imali priliku da vidimo i njihove razne tehnike spašavanja i alate. Pored Kine, i sa drugim zemljama smo razmenjivali iskustva i tehnike spašavanja. Tako da, bez skromnosti, mi smo baš dobri u našem poslu.
Šta biste još izdvojili iz ove posete Kini?
Korisno je svako novo iskustvo, bez obzira na moj dugogodišnji rad u ovoj oblasti. Važno je reći da sisteme spašavanja i tehnike koje mi koristimo koriste i oni, ali bih izdvojio da poseduju i velike simulatore, istraživačke centre i centre za praćenje. Oni se nalaze na tektonskoj ploči koja se pomera i svuda su napravili bazne stanice za praćenje, pa imaju kompletna očitavanja u svim većim gradovima. Te službe za praćenje pomeranja tla rade 24 sata.
Da li ste posetili neki od centara sa simulatorima nesreća?
Tokom posete bili smo u jednom centru gde se nalazi simulator bujične poplave, poplave, zemljotresa, urušavanja kuće, zgrade i većih objekata. Sve je urađeno kao da ste bukvalno na licu mesta te nesreće. Nadam se da ćemo ih i sa takvom opremom i tehnologijom brzo dostići.
Kakvi su utisci?
Utisci su izvanredni sa svim onim što smo videli. Osim upoznavanja drugih ljudi i ostvarivanja kontakata, veoma je važno čuti i druga iskustva i probleme. Niko tu ne priča kako je sve dobro i savršeno, jer kod katastrofalnih zemljotresa i drugih vanrednih situacija treba videti i kako to drugi rade. Podsetiću da su pripadnici našeg bataljona bili tokom zemljotresa u Turskoj i sarađivali sa timovima iz drugih zemalja. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova učestvovao je u brojnim misijama gde su naši pripadnici prepoznati po tome što daju sve od sebe da spasu ljudske živote, kao i da urade sve što treba, za šta ih je država poslala.
Bili ste jedini iz Užica u srpskoj delegaciji, šta vama to lično znači?
Pretpostavljam da su me za ovaj seminar preporučile zasluge za 30 godina neprekidnog rada u ovoj službi, dan i noć, kao i odgovor u situacijama u kojima smo bili i u kojima ćemo verovatno biti. Ono što mogu da kažem za užičku jedinicu, bataljon i Odeljenje za vanredne situacije jeste da smo jedni od priznatijih u Srbiji. Lično, mnogo je lepo, pored stručne saradnje, i videti Kinu, od pirinčanih polja do velelepnih gradova.
